Da se razumemo, Power Mac G4 je računar koji je pomerio granice kada izgled računara u pitanju. Kol’ko god sve nove mašine izgledale moćno, opako, fancy ili sexy, Quicksilver ostaje duboko urezan na sam vrh top liste fabričkih kućišta za desktop računare. Tačka!

Međutim, poslednjih dana je na komšijskom webu ponovo podgrejana tema o tome zašto je Mac sranje. Ponavljam, zašto je sranje, a ne zašto je cool. Prvo su jedni podsetili na “Top 10 razloga zašto je Mac ‘pušiona’“, a onda su ljubitelji voća uzvratili duhovitim objašnjenjima da su stvari loše, ali da ipak nije sve tako crno (MacBook se proizvodi i u beloj boji ). Ne, nije u pitanju prepucavanje poput onih sa Linux foruma na temu šta je bolje Gnome ili KDE gde se iznose argumenti sa obe strane; niti čak poput čuvenog večitog prepucavanja Windows ili Linux gde svako hvali svoje, a najgore pljuje po drugom taboru. U pitanju je pokušaj provokacije na onu malu ali odabranu zajednicu koja se kune u proizvode firme sa jabukolikom znakom i koja živi u svom svetu ne obazirujući se na ovozemaljske tehnološke trendove i radne navike običnih smrtnika poznatijih kao korisnici.

OK, ranije su imali procesore sa nekakvom čudnovatom PowerPC arhitekturom na kojoj nisu mogli da se poteraju široko rasprostranjeni Prozori. MacOS koji se izrodio iz BSD platforme vrteo se na svom hardveru pa nikoga nije ni bilo briga što su radni taktovi tadašnjih procesora u Mac-ovima zaostajali za po koji gigaherc. Onda se shvatilo da je x86 arhitektura već decenijama standard među računarima koji su manji od garderobera u spavaćoj sobi. Tu su nekako zalutali i serverski Xeoni, no na kraju se svet ipak vrti na 64 bita.

Bilo kako bilo, proizvodi kompanije Apple su papreno skupi, užasno precenjeni ali nihova popularizacija ne jenjava. Ako se pitate zašto su Mac-ovi tako skupi kada realno ne vrede te pare, odgovor je jednostavan: Apple-ovi proizvodi predstavljaju statusni simbol korinika koji ne mare za potrošeni novac. Tačka! Možemo razgovarati o inovacijama koje je dotična kompanija uvela u svet desktop računara, o dizajnu samih proizvoda, pa čak i o OSX-u, ali o tome da su precenjeni nema polemike.

Posle dugog odabira i detaljne potrage za novim laptopom, novi lepotan je konačno tu: Dell Studio 1537. Kako sam ga već nosio na put, prenosim iskustva iz prve ruke. No krenimo redom…

Specifikacije

• CPU: Intel Mobile Core 2 Duo T5800 2GHz
• Chipset: Intel Centrino Mobile Technology, PM45
• RAM: Hynix 2x1GB DDR2 800MHz (Max 2x2GB)
• HDD: Hitachi HTS54225L9A300, 250GB, SATA300, 5400rpm, 7BM Cache
• LCD: Samsung SEC 5441, 15,4” wide, 1280×800, glossy, LED backlight
• GPU: ATI Mobility Radeon HD 3450
• DVD: TSSTcorp DVD+-RW TS-T633A (Samsung)
• LAN: Broadcom NetLink Gigabit Ethernet
• Wi-Fi: Dell Wireless 1397 WLAN Mini-Card, 802.11b/g
• BT: Broadcom Dell Wireless 370 Bluetooth Mini-card
• FireWire: Ricoh R5C832 IEEE-1394
• Audio: 2.2 Intel High Definition Audio
• Webcam: Creative Technology Ltd. 2mpx
• Baterija: 6-cell 56WHr Li-Ion Battery
• Ostalo: Mikrofon, Card Reader, 54 mm ExpressCard slot, HDMI, VGA

Kako mi je desktop mašina umrtvljena, prinuđen sam da kuckam sa notebook-a, pa korisitm priliku da podelim par korisnih saveta za detekciju problema kada se računar ‘ne budi’.

Ako pokušate da uključite računar, a isti ne reaguje (ili se uključi na par sekundi pa se isključi) velika je verovatnoća da se radi o neispravnom napajanju. Naravno, postoji mogućnost da je matična ploča u kvaru, pa čak i neka druga komponenta, ali ove dve su najčešće problematične u ovakvim situacijama.

Kako ne znate da li je krivac napajanje, ploča ili nešto treće najbolje je da krenete redom. Ukoliko nemate rezervne komponente (što je najčešće slučaj) nećete moći da menjate jednu po jednu od sumnjivih komponenti i tako izolujete krivca. Zato krenimo od napajanja…

Isključite napajanje (tj. ceo računar) iz struje. Otkačite ATX konektor koji povezuje napajanje (PSU) sa matičnom pločom. Ako imate noviju matičnu ploču koja podržava ATX v2.2 standard ovaj konektor se sastoji od 24 pinova i isto toliko žica. U slučaju da imate stariju ploču, vaš konektor ima 20 pinova. Koji god da imate (nebitno u ovom slučaju) otkačite isti sa matične ploče i nađite zelenu žicu (Power on). Sa njenih strana su dve crne žice koje predstavljaju masu (GND). Spajalicom, parčetom žice, makazama ili bilo kojim drugim provodnikom spojite pin na koji dolazi zelena žica sa jednom od susednih do kojih dolazi jedna od crnih. Dakle ponavljam:

1. Isključite napajanje iz struje.
2. Otkačite konektor od napajanja sa matične ploče.
3. Prespojite zelenu sa jednom od susednih crnih.

Ja pri ruci nisam imao ništa sem ovih zihernadli, pa sam spojio dve i utaknuo ih u ATX konektor kako bi izazvao kratak spoj.

Oni koji znaju da tumače linkovane sheme konektora znaće zašto smo prespojili baš ove pinove, a ako nemate ideju o čemu se radi, onda nema ni potrebe da bijete glavu, samo pratite uputstvo i molite se da nešto ne eksplodira

Uključite napajanje u struju (ako napajanje sa zadnje strane poseduje ON/OFF prekidač – ukljulite ga) i ukoliko se ventilator vrti i napajanje se ponaša normalno, najverovatnije  je sa istim sve OK.

Nemojte prerano da se obradujete jer to najverovatnije znači da je crkla neka bitnija (i skuplja) komponenta.

Na ovaj način možete proveriti da li je PC napajanje ispravno čak i ako nemate računar. Jednostavno prespojite konektor po prethodno navedenom uputstvu i uključite ga u struju. Ostalo će vam se kazati samo

Kada je prošle godine počelo da manjka prostora na hardu, odlučio sam se sa proširenje u vidu ekterne varijante. Tada je i 500GB delovalo kao neosvojivo, no stigli su novi operativni sistemi, stigao je HD video, sakuplja se materijal sa neta, množe se lični projekti… pa se popunilo i internih 250GB i eksternih 500.  U međuvremenu je i SATA2 pregazio prvi SATA standard, a već se priča i o SATA3 standardu. Tako je na red došla i nadogradnja hard diska u mojoj mašini.

Stari Western Digital od 250GB (WDC WD2500KS-00MJB0 02.01C03) bio je poprilično brz posle matorih PATA diskova, ali prosečna brzina čitanja od 52,2 MB/s je užasno mala za današnje standarde.

WDC WD2500KS-00MJB0 02.01C03

Sa druge strane, ni odabir diska od 1TB nije bio laka stavka, iako su svi slični kako po performansama tako i po ceni. Na kraju sam se ipak odlučio za Seagate SV35.5 Series (Seagate ST31000525SV CV11) koji nije najbrži disk na tržištu, ali je (sa sada) poprilično tih, ne greje se, nije bio skup, a i performanse su mu više nego zadovoljavajuće.

Seagate ST31000525SV CV11

Sve u svemu, sada mi preostaje da isprebacujem sve podatke sa starog na novi,  a od sutra ujutru sveža instalacija OSa…