Metalna pena

Profesorka mehanike i avio inžinjerstva sa Univerziteta Severne Karoline (USA), Afsaneh Rabiei imala je za cilj proizvodnju materijala koji je lagan poput aluminijuma, a jači od čelika. Posle dužeg istraživanja to joj je i pošlo za rukom.

Ovaj novi materijal, koji zbog svog izgleda podseća na sunđer ili penu, dobio je naziv “metalna pena“, a njegova upotrebna vrednost je skoro neograničena. Može se koristiti za izgradnju čuvršćih građevina, bezbednijih automobila, pa čak i boljih zamena za delove ljudskog tela, poput veštačkih kukova i sl. Naravno, ovaj materijal je zanimljiv i vojsci, pa se radi na razvoju boljih pancira i oklopnih vozila.

Fascinantan detalj je i da ova pena absorbuje sedam do devet puta više energije od sličnih materijala, a kako je lakša od večine materijala koji su sada u upotrebi ista se može koristiti u proizvodima koji će spašavati živote, čuvati energiju, pa na kraju i uštedeti novac.

Zanimljivo je videti ovakve naučne proboje sa tehnologijama koje mogu poboljšati život na toliko mnogo polja, a da se iste ne zloupotrebljavaju. A ono što mene lično interesuje je hoće li dotična profesorka nastaviti da se bavi svojim poslom na univerzitetu još dugo godina ili će ista biti vrbovana od strane nadležnih organa da svoja istraživanja nastavi u ‘mišjoj rupi’ zarad dobrobiti čovečanstva.

Da na ovom svetu ima dosta opičenih ljudi, svesni smo iz sopstvenog okruženja. Takođe nikada nismo sumnjali ni u otkačenost ideja inžinjera elektrotehnike. Naučno-fantastični filmovi su odavno prevazišli maštu običnih ljudi, a svakodnevno nas zaprepaste nove dosmislice krativnih ljudi. No naravno, uvek je najbolja varijanta kad’ jeneko sve od prethodno navedenog.

Rob Spencer – kanadski filmski producent došao na ideju da sebi ugradi veštačko oko pošto je ostao bez svoj prirodnog. Odlučio je da napravi minijaturnu bežičnu kameru koju bi ugradio na mesto svoje očne jabučice. Tu na scenu stupa Kosta Grammatis – umetnik, elektroničar i bivši inžinjer u komapniji SpaceX koja se bavi tehnologijama za istraživanje svemira, sa ostatkom ekipe koja je pomogla u realizaciji ove neverovatne naprave.

Tako je nastao Eyeborn Project, čudo kome se dive ljubitelji Sci-Fi filmova. Minijaturna kamera, dimenzija svega 1.5 x 1.5 mm, iza koje se nalazi štampana elektronska pločica na kojoj se signal obrađuje i sprema sa slanje peko bežične mreže i baterija za napajanje sistema, ugrađeni su u protetsko oko koje Rob nosi umesto svog prirodnog oka koje je izgubio.

Ovo nije prvi, a ni jedini slučaj, ovakvog modovanja ljudskog oka. Rob je prvu verziju svog oka zamenio novom savremenijom, a njegov novi projekat nosi naziv Phase 2. Sada pored Tanya-e, imamo i muskog kiborga, a nešto više o istorijatu bioničkih očiju, možete pročitati na ovom linku.

Sva dalja priča je nepotrebna ukoliko pogledate prateći video…

Voda je osnova života na Zemlji i sastavni deo skoro svega što nas okružuje. Ne smo da nam je neophodna da bi smo preživeli, već je koristimo na neprebrojivo mnogo različitih načina. Bilo da želimo da se opustimo uz masirajuće mehuriće tuša, kupke ili u najboljem slučaju đakuzi kade ili vapimo za mirom koji odmor uz more nosi, voda ima neku neisrcpnu energiju koja nam pomaže da zaboravimo na sve brige. Vodene kapljice imaju jak psihološki efekat, kako na privlačenje pažnje tako i na podsvesni uticaj na osećanja. Ako obratite pažnju, primetićete veliki broj muzičkih spotova u kojima su glavni akteri okruženi vodom ili oko njih pršti nekakav vodeni mlaz… ili pak pada kiša ili sl. I sve nam to deluje nekako prirodno i logično pa istom fenomenu i ne pridajemo preterano pažnje. Sa druge strane, prema filozofiji starih Grka, voda je jedan od četiri osnovna elemenata, a kao takvu su je predstavljali i u Hinduizmu i Budizmu. No poslednje što bi očekivali je da voda postane pametna. Možda u Solarisu, ali u realnom životu svakako ne.

Kompanija Phantom Water LLC ima ideju da promeni naš pogled na svet. Posle više godina proučavanja, najzad su predstavili projekat Smart Water™ koji vodu koristi na potpuno neočekivan način i u zaista interesantnu svrhu – prikazivanje grafike, teksta i animacija uz pomoć vode. Naime, u vodi (ili vodenom zidu) se dinamički generišu željeni grafički elementi uz pomoć Ferrofluid-a. Sve ovo deluje kao magija jer dotična voda u tečnom stanju izgleda potpuno bistra. U trenutku kada se stvori magnetno polje na određenoj lokaciji, sićušne metalne čestice se nagomilavaju i formiraju određene oblike uz pomoć kojih se generiše željena slika. Dakle, nije u pitanju nikakva projekcija svetlosti već se radi o pravom fizičkom medijumu. U demonstrativnom video snimku, dat je primer analognog časovnika koji se ‘niizčega’ stvara u protočnoj vodi.

Ovo može biti zaista odličan detalj u nekoj kancelariji, izlogu ili na bilo kom drugom mestu gde želite da privučete pažnju na svoj brend iscrtavajući logo svoje firme ili prikazujući određenu reklamnu kampanju. Kako proizvođači kažu, postoje određeni limiti ove tehnologije, ali mogu proizvesti kako dvodimenzionalne, tako i trodimenzionalne vodene ekrane, a kako je ova tehnologija skalabilna možete ih naručiti u bilo kojoj veličini. Ne znam za vas, ali ja bih voleo ceo zid svoje sobe u ovom fazonu.