Posle lažinih poruka u kojima se autor predstavlja kao Facebook i pokušaja iznude novca preko te popularne društvene mreže, na red su došli i lažni računi za usluge Telekoma Srbije.

Naime, neko je na teritoriji Beograda i AP Vojvodine u poštanske sandučiće ubacivao lažne račune koji veoma podsećaju na standardne račune Telekoma, ali sadrže naplatu usluga koje su inače besplatne. Na slici računa objavljenom u zvaničnom Telekomovom saopštenju za javnost navedena je usluga “Poslovni imenik” sa cenom od 5.999 RSD, a inače se taj imenik dobija potpuno besplatno.

Ukoliko u svom poštanskom sandučetu zateknete bilo šta slično, dobro zagledajte šta piše na istom, a ako niste sigurni da li je račun pravi, proverite u nekoj od pošti ili predstavništvu kompanije Telekom Srbija.

Svesta zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Podsećam da se najveći broj bolesti širi upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Evo i dotičnog postera prevedenog na srpski jezik.

Nedavno sam pisao članak o muzičkim gadgetima za Tech sekciju PulseOne.org portala o čijem sam redizajnu već pričao i tom prilikom se na blic osvrnuo na evoluciju iPod muzičkog plejera.

Kako je u pitanju bio prvi članak za novu sekciju sajta, razmišljao sam odakle da počnem, a nekako se sam nametnuo najpoželjniji gadget poslednjih godina – Apple-ov iPod. Jednostavno, kada pričamo o bilo kakvim muzičkim gadgetima nikako ne možemo zaobići proizvod koji je toliko pokrenuo tu granu potrošačke elektronike, da je njegov uspeh zaslužan za vraćanje slave starom divu računarske revolucije. Kakvi god prenosivi muzički plejeri da se prodaju, uvek će se na čelu nalaziti iPod, pa svi ostali. Makar po popularnosti…

Juče me je oduševila jedna priča, pa reših danas da je podelim sa ostalima. Naime, deda mog druga je došao na jako interesantnu ideju. Čovek ima 71 godinu, priča 6 jezika i jogom se bavi već 10 godina. Kako ima kuću na moru (na nekih 7,8km od centra Uljcina) dogradio je sprat, opremio ga i rešio da, malte ne džabe, studentima ponudi smeštaj za letovanje uz časove joge koje zainteresentima besplatno drži na obližnjoj plaži.

Kao što već rekoh, soba sa kuhinjom, kupatilom i 4 dupla kreveta (do 8 ljudi) se nalazi na 7,8km od centra Uljcina, a lokalni kombi prevoznici voze do grada za 1€. Jedino što je potrebno obezbediti je Vaša poseteljina, peškir i tako te lične stvari, a za klopu se već možete snaći i dole. Rezervacije su moguće od sada pa tamo negde do septembra, pa ko želi da se opusti i zabavi može ugrabiti noćenje za samo 1€. Više informacija može nađi na flajeru ispod.

Mnogo nas je pratilo razvoj događaja u procesu optužbi i suđenja najvećem piratskom torrent tracker-u na svetu – popularnom The Pirate Bay, ali ovo je retko ko očekivao. Piratksa partija ulazi u Evropski parlament!

Da to mogu samo šveđani. Piratksa partija je izvojevala veliku pobedu na izborima za evropski parlament. Meseci kampanje protiv ostalih političkih partija u švedskoj rodili su plodom, pa je oko 200.000 sveđana glasalo za pirate. Revoltirani suđenjem osnivačima The Pirate Bay sajta, mnogi su se pridružili ovoj partiji, a samo suđenje komentarisali kao sramno. Bilo kako bilo, ova partija je uspela da sakupi dovoljan broj glasova i imaće bar dva mesta u parlamentu Evropske Unije.

Piratksa partija se zalaže za slobodu govora, zaštitu privatnosti i slobodno deljenje sadržaja na Internetu. EU je već proglasila pravo na Internet pristup jednim od osnovnih ljudskih prava, a kako slične partije postoje i u mnogim drugim državama očekuje se jačanje ovog globalnog pokreta pa samim tim i dalje propagiranje sloboda, kako na Internetu tako i u realnom životu.

I dok se jedan deo Evrope bori za propagiranje slobode, u drugom se na sve načine trude da istu uskrate. Naime, u Francuskoj ne samo da zatvaraju torrent sajtove, već pravno gone i donatore koji su pomagali njihov rad, pa čak i simboličnim ciframa od 5-10€. Sramota!

You can stop me, but you can not stop all of us!

Nisam siguran da li slična grupacija postoji i u našoj zemlji, ali ne sumnjam da bi pridobili snačajan deo biračkog tela, pogotovu mlađih glasača, koji retko i izlaze na izbore. Kako je ovo globalni trend i sve veći broj ljudi deli mišljenje da slobodu ne treba nikome uskratiti, očekujem  sve više medijske pažnje posvećene ovoj tematici. Švedski muzičar Montt Mardié snimio je pesmu “We’re All The Pirate Bay” kao vid podrške, a vest o piratskoj partiji se proširila blogovima širom sveta poput eksplozije.

Dakle, ima li indicija za stvaranje SPP-a?

Podstaknut Nebojšinim postom o sunčanju uz Telenor Internet, reših da istresem svoja iskustva kada je 3G u Srbiji u pitanju. Naime, ukratko ću opisati šta je taj 3G uopše, kao i razlog zašto sam izabrao baš MT:S kao i svoja iskustva sa istim. Pa da krenem…

Sam termin 3G označava treću generaciju mobilne telefonije, naslednika 2.5 generacije koju većina ovdašnjih korisnika jošuvek koristi. Najatraktivnija 3G usluga je svakako video-telefoniranje, ali ono zbog čega je 3G zanimljiv kao rešenje za broadband internet pristup je maksimalna brzina prenosa podataka od 14.4 Mbps za download i 5.8 Mbps za upload. Sam 3G standard sadrži više podstandarda kao što su UMTS (Evropa, Japan), TD-SCDMA (Kina) i CDMA2000 (Amerika). No jedno je teorija, a drugo praksa. Brzine u Srbiji su svakako manje nego u ostatku Evrope, no sasvim su dovoljne za ono što je glavna namena 3G Interneta – suft van kancelarije/kuće.

Od kako je još 2006. Telekom prvi u Srbiji pustio u pogon 3G signal, a kasnije se uključio i Telenor, ništa zanimljivo se nije dešavalo na tom polju. Bilo je tu i tamo nekih zanimljivih promocija, no ništa spektakularno što bi privuklo veliku pažnju korisnika i nateralo ih da počnu masovno da koriste video pozive i ostale servise koje 3G pruža. Zatišje je trajalo sve do početka ponude 3G Interneta uz USB modem u paketu. Telenor je kao i uvek krenuo u bombastičnu kampanju, a MT:S je počeo sa privlačenjem onog dela populacije kojoj Internet najviše i treba – studentima. Telekomova ponuda studentskih paketa je višestruko jeftinija od Telenorove, pa tako i zanimljivija. Iskreno, svi moju drugovi koji su uzeli 3G Internet, potpisali su ugovore sa MT:S-om.

Još jedna bitna stavka je pokrivenost. Tu je MT:S i dalje u prednosti jer ima pokrivenu skoro celu Srbiju, za razliku od Telenora koji tek sada počinje sa pokrivanjem većih opština. Do kraja prošle godine Telenor, 3G signalom, nije imao pokriven čak ni ceo Beograd. Dodajmo na to i cene koje su višestruko veće nego kod konkurencije i sve postaje jasno. OK, za nekoga ko ima firmu i nije mu problem da plati par hiljada dinara samo da bi čekirao mail sa službenog puta možda ovo i nije za razmišljanje, ali za omladinu svakako jeste, jer se za razliku u ceni na godišnjem nivou može priuštiti 10 dana letovanja u Bugrskoj ili Hrvatskoj.

Evo i uporednog prikaza cena kod MT:S-a i Telenora:

Iz ličnog iskustva (od evo već par meseci) mogu reći da sam zadovoljan MT:S-ovim 3G Internetom. USB modem u sebi ima igrađenu flash memoriju na kojoj se nalaze drajveri za Windows i MacOS, a uz malo podešavanja sve fino radi i pod Linux-om, tako da je moj mali Eee PC uvek online. Od sada više ne moram da povezujem mobilni preko Bluetooth-a i koristim ga kao modem, već mi je u rancu uvek i mali USB modem koji se po potrebi stavlja u funkciju za nekoliko sekundi.

Kako u svetu nema toliko čestih verskih i nacionalnih praznika kao kod nas u Srbiji, ljudi su primorani da izmišljaju veštačke. Među njima su i oni matamatički praznici gde spadaju i Dan kvadratnog korena i Dan broja Pi. Ove godine se poklopilo da su oba početkom marta, a kako je jedan prošao, ostalo je da sačekate drugi ukoliko želite da ga proslavite.

Dan kvadratog korena

Ovaj praznik se slavi kada se poklopi da su i dan u mesecu i sam mesec kvadratni koren poslednje dve cifre u godini. Na primer, poslednji Dan kvadratnog korena bio je 3. marta (03.03.09.) a sledeći će biti za sedam godina i to 4. aprila (04.04.16.). Kako se ovaj praznik praznikuje po modulu 100 od broja godine, svakog veka se pada na isti dan svih devet puta tokom jedne dekade. Oni koji proslavljaju ovaj praznik, tog dana obično jedu samo jela od korenastog povrća koje je isečeno u oblike sa kvadratnim presekom. Ako nemate ideju kako sve to izgleda, verujte mi da niste jedini

Dan broja Pi (π)

Za razliku od prethodnog praznika, broj Pi ima svoju zimsku i letnju slavu. Zimska se slavi 14. marta (npr. 2009.3.14.) i predstavlja zaokruživanje broja Pi na dve decimale, dok letnja proslava ustvari predstavlja aproksimaciju ove konstante u vidu razlomka 22/7 i slavi se 22. jula (npr. 22/7/2009). Kako se u kalkulaciju ovog praznika ne uzima u obzir godina, praznikuje se svake godine. Neki idu toliko daleko da izdvajaju i Pi minut (03.14. u 1:59) kao i Pi sekundu (03.14. u 1:59:26) što predstavlja broj Pi zaokružen na određeni broj decimala. Na ovaj dan se jedu okrugli kolači, voćne pite, torte i sve ostalo što vam padne na pamet a ima veze sa krugom

Zanimljivo je da je Albert Ajnštajn rođen 1879. godine na Dan broja Pi.

Naleteh na Aleksandrov tekst o pirateriji na Balkanu pa se zapitah šta se po tom pitanju dešava u našoj zemlji Srbiji za vreme ove ekonomske krize. Da li je konzorcijum MP-SOFT GROUP & CT Computers stvarno švercovao piratske Windowse albanskom Ministarstvu za obrazovanje i nauku, verovatno će se otkriti u bližoj budućnosti. U slučaju da je sve ovo tačno, postoji i mogućnost da će se sve iskusno zataškati, jer su ipak poprilično veliki igrači u pitanju.

Šta se desilo sa onim ljudima koji su uhapšeni zbog piraterije? Šta je sa akcijama zaplene piratskih diskova? Kako napreduju projekti lokalizacije software-a otvorenog koda? Šta se dešava sa domaćom Linux distribucijom?

Hoće li ekonomska kriza biti ‘opravdanje’ za povratak distributera piratskih diskova na ulice ili će to biti podstrek za prelazak na slobodni software…