Fedora je besplatan i slobodan operativni sistem baziran na Linux kernelu. Njen razvoj podržan je od strane Fedora Projekat (Fedora Project) zajednice koju sponzoriše najveći proizvođač softvera baziranog na Linux operativnom sistemu, kompanija Red Hat. Do 2003. godine postojala je RedHat Linux distribucija koja je tada podeljena u dve grane, Red Hat Enterprise Linux – komercijalna distribucija namenjena kompanijama i Fedora Linux distribucija namenjen krajnjim korisnicima koja je slobodna za svakoga da je koristi, menja i deli. Posle mnogo godina razvoja, došlo se do verzije 12 koja je svetlost dana ugledala pre par dana i sa sobom donela mnogo novina. Kao jedna od najpopularnijih Linux distribucija, Fedora trenutno ima više od 17 miliona aktivnih korisnika.

Fedora je cutting-edge distribucija što znači da su u nju ugrađene najnovije verzije programa, što neretko uključuje i probne beta verzije. Samim tim nije orijentisana na stabilnost i performanse, što se obično vezuje za GNU/Linux uopšte, već je njena glavna ciljna grupa desktop tržište korisnika koji žele da budu učesnici i kontributori u svetu softvera otvorenog koda. Takođe je poželjno da sve primećene greške u radu softvera prijavite na Bugzilla listu kako bi iste bile oktlonjene, a kvalitet softvera unapređen. To znači da se može desiti da vam ne proradi sve iz prve (out of the box) kao i da ćete neka podešavanja morati ručno da odradite. Kada kažem ručno mislim na konzolu.

Konzola je nezaobilazni deo svakog operativnog sistema baziranog na Linux-u i ne treba je izbegavati niti bojati se iste. Kako bi’ vam pokazao kako je sve zapravo jako jednostavno, opisaću postupke za podešavanje sistema nakon instalacije, kao i postupak instalacije najčešće korišćenih programa.

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.

Gotovo da ne postoji korisnik računara koji nije čuo za programski paket pod imenom Nero. Većini ljudi je ovaj naziv prva asocijacija za rezanje (snimanje) diskova na računaru i mali je procenat onih koji uopšte i koriste sve njegove mogućnosti. Kompanija Nero AG (nekada Ahead Software) koja stoji iza ovog softverskog proizvoda, rešila je da korisnicima ponudi više različitih verzija ovog popularnog alata za izradu i obradu materijala za optičke diskove. Kako je u pitanju skup alata za obradu audio, video kao i ostalih računarskih saržaja i njihovo snimanje na neki od optičkih medijuma (CD/DVD, Blu-ray i HD DVD) a kako mnogi nemaju potrebu za toliko različitih formata, postoji više različitih licenci za korišćenje istog.

Za one manje zahtevne, sada postoji i Nero 9 Essential verzija koja je besplatna za kućnu i nekomercijalnu upotrebu.

Da bi ste preuzeli ovu besplatnu verziju, potrebno je da unesete svoju e-mail adresu na sajtu Nero-a, nakon ćega ćete na istu dobiti link za aktivaciju. Samu instalaciju možete download-ovati sa gore pomenute stranice ili sa linka ispod:

• Nero 9 Essentials Free Edition v9.4.12.3d (objavljen 28.08.2009.)

Ekipa iz Lavalys-a je odlucila da svojim korisnicima pokloni određeni broj besplatnih licenci za svoj software-ski proizvod EVEREST, u Ultimate varijanti (doduše za verziju 4.6). Ukoliko i Vi želite besplatnu licencu za korišćenje ovog moćnog alata, sve što treba da uradite je da popunite formular na sajtu pro.de, nakon čega će Vam, na e-mail adresu koju ste naveli u prijavi, stići link za potvrdu. Par sati nakon potrve Vašeg naloga, dobićete serijski broj za registraciju programa. Evo i linkova za download:

• Lavalys EVEREST Ultimate Edition 4.60 (Instalaciona verzija)
• Lavalys EVEREST Ultimate Edition 4.60 (Portable verzija)