Šta je Linux i čemu on služi?

Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju’:

Linux je besplatna zamena za Windows.

Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela

Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.

Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:

I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have .

Možda znate, možda i ne, ali i:

Google Android je baziran na Linuxu

Filozofija slobodnog softvera

Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:

• izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
• binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u način njegovog rada.

U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporučuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).

Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.

Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.

Linux distribucije

Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:

• Debian – deb paketi
• Slackware – tarball paketi i izvorni kod
• RedHat – rpm paketi

Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove prerađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:

• Debian
  • Ubuntu
    • Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
    • Linux Mint
    • gOS
  • Knoppix
    • Damn Small Linux
    • Backtrack
    • Dreamlinux
  • Linspire
    • Freespire
  • SimplyMEPIS
• Slackware
  • SuSE
    • openSUSE
    • Arch*
  • Gentoo
    • Sabayon Linux
  • Slax
• RedHat
  • Mandriva
    • PCLinuxOS
  • RedHat Enterprise
    • CentOS
    • Scientific
  • Fedora
  • Yellow Dog

Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.

Kako odabrati pravu Linux distribuciju

Večito pitanje među korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:

1. Koja će biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istraživanje…
2. Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa računarom? početnik, napredni korisnik, profesionalac…
3. Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
4. Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
5. I još koješta slično…

Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:

• Linux Distribution Chooser
• PolishLinux.org Distro chooser

Linux konzola

Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Već sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:

• Bash Guide for Beginners
• Linux Command Directory
• Linux Shell Scripting Tutorial – A Beginner’s handbook
• Advanced Bash-Scripting Guide
• Linux Documentation Project Guides

Zašto Linux?

Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali bar da ga probate.

• Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primećujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima uređaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa će Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se već dve decenije drži svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podržavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
• Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na način da bude siguran i zaštićen, statistika govori sve: Na Windows platformi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku računara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
• Cena – Za početak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. Za većinu standardnih potreba nećete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski računar, prenosni računar, server ili desktop mašina može koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
• Performanse i resursi – Većinu Linux distribucija možete instalirati i na starijim i slabijim računarima. Iz novijih će biti iskošišćena sva njihova snaga, a starima će biti udahnut novi život kroz upotrebljivost na brojne načine. Koji god stari računar da imate, možete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kućni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
• Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za stručnjaka. Danas je stvar potpuno drugačija i siguran sam da bi svako mogao da se snađe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošćena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše sve barijere u strahu od korišćenja računara.
• Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada nećete morati da reinstalirate operativni sistem svog računara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši lični podaci i podešavanja na treću. Nova verzuja sistema se automatski najčešće dobija kroz ažuriranje (update) sisetma, a u slučaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
• Instalacija i update programa – Skoro da nikada nećete morati da tražite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
• Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fizičkom hard disku pa će sistem u svakom trenutku raditi na optimalan način.
• Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke čak i sa desetinama hiljada programa. Većinu stvari koje Vam zatrebaju naći ćete na instalacionom disku  ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
• Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na većini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE, na primer, posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaće Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se može podesiti da izgleda ili radi na koji god želite način.

Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom

GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…

Rešio tako ja da, kao svaki odgovoran korisnik Interneta, odradim svoju redovnu promenu passworda za online servise koje koristim. To je ono znate kad prođe određeni broj dana (godina) pa odete na neki od sajtova za generisanje random lozinki, jer ste naravno odavno iscrpeli sve moguće varijante lozinki koje su inspirisane imenom vaše devojke, bivše devojke, psa, mačke, komšijinog hrčka, tetkinog aligatora, sestrine zlatne ribice, broja članske karte u biblioteci, imena prve učiteljice… pa zatim sve citate iz omiljenih knjiga, a na kraju i njihove varijante u l33t talk-u…

Bilo kako bilo, odem ja na podešavanja za moj Google nalog (koje je btw ovde ili pešaka iz GMail-a: “Settings / Accounts and Import / Google Account settings“) odem na opciju za izmenu passworda i zateknem sledeći ekran:

Prva stvar koja mi je zapala za oči je ona druga (“OR“) opcija, umesto trenutne lozinke, koja predstavlja ono “password hint / security question” pitanje koje služi za oporavak lozinke u slučaju da istu zaboravite. Prvo mi se, onako na blic, učinilo da je neka složenija captcha, no tek onda videh da je u pitanju pravo pitanje, koje od mene zahteva konkretan odgovor (zar u pola 4 ujutru?!). Nasmejah se lepo uz komentar: “Koji su geekovi ovi što rade u Google-u kad im nije dosadno pa smišljaju ovakve stvari“. A onda se se iznenada setih jedne bitne činjenice. Ja sam tako ’skoro’ menjao svoj neprobojni google password da sam potpuno zaboravio koje sam pitanje postavio u toj opciji. Tek se onda podsetih da nisu geekovi ovi u Google-u, već je to onaj Branko od pre ~6 godina koji je tada na’vatao pozivnicu za otvaranje Gmail beta naloga.

Naravno, čim skontah o čemu se radi i kakav sam uber geek bio, setih se i kada sam i zašto ovo postavio Svaki dalji komentar je suvišan…

Živimo u eri kada pristup Internet servisima sa bilo koje tačke na planeti nije tako neostvariv san. Šta više, skoro svi sebi već mogu priuštiti takav ‘luksuz‘, pa čak i u Srbiji.

Jedan od mojih snova iz detinjstva bio je da imam stalan pristup Internetu, što je u vreme Dial-Up 56k konekcija izgledalo kao jako daleka budućnost. I ako sam redovno proveravao e-mail preko WAP-a još u vreme kada je MTS omogućio GPRS pristup Internetu, moja tadašnja NOKIA 8310 izgledala je smešno kraj svake nove generacije telefona.

I pored toga što su novi telefoni sa sobom donosili sve kvalitetnije ekrane u boji, kamerice, bluetooth i ostalu dodatnu opremu, po pitanju pristupa Internetu se nije mnogo toga promenilo. Zapravo, pored tog čekiranja e-mail-a i eventualno čitanja vesti i po kojeg foruma, nisam ni imao neke preterane potrebe za većim protokom podataka preko mobilne veze. Prvi servis koji je počeo intenzivnije da srče protok bio je Facebook, a godinu dana kasnije prvi koji je svojom mikro formom počeo da stvara zavisnost za stalnim pristupom istom je Twitter. I pored svega toga, revoluciju je pokrenuo tek Google Buzz jer je uz Latitude prvi od navedenih počeo da implementira Geotagging tehnologiju, koja jako lepo radi sa GPS-om na mom telefonu (NOKIA 5800).

U međuvremenu je i sam Internet postao dosta brži i mobilniji, pa smo dobili brz i jeftin 3G pristup (posebno kada su studenti u pitanju). Posebno je radosna vest bila kada je MTS sa 1GB mesečnog protoka (za 500 RSD + PDV – mesečno) utrostručio ponudu na 3GB, a kako ja dotičnu konekciju koristim samo kada sam na putu ili negde gde nemam pristup wireless-u, retko kad potrošim preko 500MB, tako da je 3GB samo značilo da više ne moram da brinem o tome koliko je ostalo do kraja meseca. Zapravo glavni razlog zašto sam uzeo dotični 3G modem (koji ide u paketu sa standardnom SIM karticom na kojoj su uračunati pomenuti gigabajti protoka) je kupovina netbook računara, čuvenog Eee PC-ja koji zaista predstavlja pokretni računar, pa se uvek nađe u torbi.

Tu negde sa testiranjem Geotagginga na Buzz-u, Kale je podgrejao temu korišćenja one kartice iz 3G modema u mobilnom telefonu umesto u modemu prikopčanom na računar. Tehnički, sam mobilni telefon može služiti kao 3G modem ako se sa računarom poveže preko kabla ili bluetooth veze, pa se gubi potreba za nošenjem modema kao dodatnog uređaja. No glavna pogodnost je korišćenej svih fancy Internet servisa direktno na mobilnom telefonu uz sav taj protok koji je inicijalno namenjan porenosu podataka na računaru, koji kao što pomenuh relativno retko koristim. Upravo tu se spajaju napredne funkcije savremenih telefona sa ostatkom priče, pa je bilo samo pitanje vremena kada će sve integrisati u jedno.

Kako smo zaključili da je tehnički izvodljivo koristiti karticu iz 3G modema u mobilnom, glavno pitanje postalo je hoće li se podaci preneti preko takvog spoja tarifirati kao oni sa 3G modema ili oni sa standardnog telefonskog GPRS-a. Sve sto piše u daljem tekstu sam proverio i u Telekomu, a i lično na svom telefonu sa svojom karticom, tako da je sve potvrđeno. Ako uporedite cene primetićete da nakon što potrošite uračunati saobraćaj, 1MB na 3G modemu (tarifa: Brucoš) košta 2,97 RSD, a preko mobilnog GPRS-a (tarifa: Mix 1000) 1kb iznosi 0,04 RSD što je 40,96 RSD po megabajtu, što je preko 13 puta skuplje! Kako su obe kartice (a i same konekcije koje se odvijaju preko njih) tehnički identične, jedina razlika je u podešavanjima konekcije. Tu su bitna dva parametra APN i Proxy, kao i IP adresa.

Da bi ste karticu iz 3G modema koristili u mobilnom telefonu, a da se pritom sadržaj naplaćuje po onoj povoljnijoj tarifi namenjenoj modemskom prenosu podataka, potrebno je uneti sledeće parametre za konekciju:

• Connection name: 3gnet (može i bilo šta po izboru)
• Data bearer: Pocket data
• Access point name: 3gdata
• Usernsme: mts
• Password: 064
• Prompt password: No
• Authentication: Normal
• Homepage: None (može i bilo šta po izboru)
• Use access point: After confirmation (ako ste sigurni da nećete probiti limit prenešenih podataka možete postaviti i na Automatically)
• Network type: IPv4
• Phone IP address: Automatic
• DNS addresses: Automatic
• Proxy server address: None
• Proxy port number: 0 (u slučaju problema, probajte i 8080 ili samo 80)

*NAPOMENA: Kod mene na telefonu NOKIA 5800 ovi parametri se unose u: “Menu > Settings > Connectivity > Destinations“, gde dodajete konekciju sa gore pomenutim parametrima. Ja sam kod mene konekciju napravio u WAP services umesto u Internet odeljku iz razloga što WAP konekciju i ne koristim, a da se slučajno greškom ne bi’ konektovao preko regularne Internet konekcije (one sa skupljom tarifom). Zato sam WAP services postavio za “Default connection“, što se podešava na “Options/Default connection“, posle čega se pored nove konekcije pojavi znak da je ista štiklirana. Još jedna bitna stvar za ove parametre je da se do nekih od ovih podataka dolazi tako što se u podešavanjima konekcije uđe u podmeni “Options/Advanced settings“. Na drugim telefonima se ove opcije verovatno nalaze na nekom drugom mestu, a moguće je i da se zovu nekako drugačije, pa budite oprezni sa unošenjem parametara. Takože budite obazrivi sa ovom default konekcijom, kako se slučajno sa Wi-Fi-a. ne bi prebacili na 3G konekciju (ili još gore onu standardnu GPRS) što bi moglo da uništi vaš račun na kraju meseca

Kada sve podesite, napravite prvo mali test da proverite da li se preneti podaci tarifiraju kako ste zamislili. Ja sam čekirao Twitter koji je pokazao da je kod mene test bio uspešan

Na kraju bi dodao samo još jedan dodatak u vidu muzičke numere koja je jedna od mojih omiljenih, a ujedno simbolizuje i povezuje poruku iz naslova ovog teksta: Ostanite povezani i ponesite Internet svuda sa sobom – po povoljnoj ceni. Uživajte uz Stereo MC’s – Connected…

UPDATE: Parametri za Telenor Internet su sledeći (nisam testirao, tako da ako neko proba, neka javi da l’ radi):

• Connection name: Telenor Internet (može i bilo šta po izboru)
• Data bearer: Pocket data
• Access point name: internet
• Usernsme: telenor
• Password: gprs
• Prompt password: No
• Authentication: Normal
• Homepage: None (može i bilo šta po izboru)
• Use access point: After confirmation (ako ste sigurni da nećete probiti limit prenešenih podataka možete postaviti i na Automatically)
• Network type: IPv4
• Phone IP address: Automatic
• DNS addresses: Automatic
• Proxy server address: None
• Proxy port number: 0 (u slučaju problema, probajte i 8080 ili samo 80)

Kako računari na fakultetskoj mreži (uključujući i sve uređaje koji se na istu povezuju preko Wi-Fi mreže) na Internet idu preko proxy-ja, problem je nastao kada sam pokušao da se povežem sa mobilnog telefona. U pitanju je NOKIA 5800 koju pogoni Symbian 9.4 (Series 60 5.0) na kojoj sam pola sata tražio gde se unose parametri za proxy server. Kako i ostali ne bi bili glavu zbog ovako banalne stvari, evo šta je potrebno uraditi:

1. Povežete se na Wi-Fi mrežu
2. Odete u: Menu > Settings > Connectivity > Destinations > Internet > [ime mreže] > Options > Edit > Options > Advanced Settings*
3. Unesete adresu servera i broj porta u “Proxy server address” i “Proxy port number“

U mom slučaju (podešavanje za studentski klub kafe Alhemičar na PMF-u):

• Menu > Settings > Connectivity > Destinations > Internet > ALHEMICAR > Options > Edit > Options > Advanced Settings
• Proxy server address: “proxy.rcub.bg.ac.rs“
• Proxy port number: “8080“

Posle ovoga bi pristup Internetu trebao biti moguć iz svih aplikacija (Opera Mini, Google Maps, Tweets60…).

* NAPOMENA: Pod “Advanced Settings” se nalaze i podešavanja za IPv4 i IPv6: IP adresa i DNS

Šta je Google Buzz?

Google Buzz je novi servis pokrenut od svima dobro poznate kompanije Google koji se predstavlja kao novi način pokretanja konverzacije o stvarima koje su nam zanimljive. Dakle ideja je malo drugačija od Facebook statusa ili Twitta na Twitteru i bliža je Web 2.0 konceptu o deljenju informacija i interakciji ostalih korisnika. Na taj način korisnici stvaraju sadržaj (UGC) kome pristup imaju naši prijatelji. Dakle, Buzz nije FB status niti Twitter, već više napredni servis za deljenje zanimljivosti među prijateljima, poput čuvenog SHARE dugmeta na dnu većine stranica na Internetu. Bilo kako bilo, većina sve ove pomenute servise koristi na isti način i u istu svrhu – zatrpavanje ostalih svojim glupostima.

Šta i kako radi taj Buzz?

Kako je Buzz integrisan u dobro nam pozati i široko rasprostranjeni Gmail, ogroman broj korisnika će ako ništa drugo makar probati kako radi. Eto dovoljno materijala za početak Buzz-ovanja. Kako ga Google predstavlja: Buzz ide korak ispred statusnnih poruka koje smo do sada viđali na Gtalk-u, Facebook-u i sl. jer na lak način ubacuje i povezuje Vaše foto albume, video snimke i sličan multimedijalni sadržaj. Kako isti preko Google Profile-a povezuje Vaše naloge sa sajtova kao što su: Flicker, YouTube, Picasa Web… Twitter, kao i RSS feed-ove i stvari deljene kroz Google Reader, sada je sve integrisano na jedno mesto. Tako su Google Profili dobili smisao. Šta god objavili na bilo kom od ovih servisa, uz pomoć par klikova se isti podatak može naći na Vašem profilu uz pomoć Buzz servisa. Skoro pa u realnom vremenu, poput Wave-a, ali uz jednostavnost Twittera. Dakle, ono što Vam je zanimljivo, objavite uz pomoć Buzz-a, a Vaši prijatelji (i ostali ljudi sa Vaše kontakt liste) to mogu da lajk-uju, komentarišu i sl.

Gde da nađem taj Buzz?

Ako se i dalje pitajte gde možete naći taj Google Buzz, nemojte. On će naći Vas. Zapravo, verovatno već jeste, a da toga niste ni svesni. Kao što sam već pomenuo, Google Buzz je integrisan u Gmail, a samim tim povezan sa Vašim Google nalogom, koje je dalje povezan na sve Google servise, a njih ima jako puno. Da podsetimo, tu su pored samog Google pretraživača, Google Mail, Google Documents, Blogger, Youtube, Orkut, Wave, Groups, Reader, Picasa… I ne samo da je će Buzz naći Vas, već se povezati sve Vaše podatke na jedno mesto. Meni je tako ponudio za dodavanje na ’status’ moje fotografije od pre više godina za koje sam i zaboravio da postoje. Jošuvek nisam istražio sve mogućnosti Buzz-a, ali već vidim da ih ima mnogostruko više nego što je to na prvi pogled delovalo. Dakle, ako i dalje ne znate gde da počnete sa Buzz-ovanjem, verovatno je pravo mesto za početak koren svega: Google Profiles.

A Google Buzz na mobilnom?

E upravo tu kreće najzanimljiviji deo. Buzz je od starta okrenut ka mobilnim uređajima. Uz aparate koji poseduju GPS prijemnik možete poslati Buzz ’status’ sa neke zanimljive lokacije a Buzz će automatski Vašu poruku/sliku povezati sa Google Maps-om i pokazati lokaciju sa koje je ista poslata i na koju se odnosi. Nešto kao Gowalla, samo integrisano sa svime prethodno navedenim što Google pruža. U planu je podrška za sve popularne mobilne platforme: Android 2.0+, BlackBerry, iPhone, Nokia S60 (Symbian), Windows Mobile. Dakle, koji god noviji mobilni telefon da posedujete, možete se besplatno uključiti u Buzz-ovanje, a Geotagging tehnologija će se pobrinuti da Vaši ’statusi’ dobiju bitnu komponentu u deljenju informacija – lokaciju na koju se poruka odnosi.

Zaključak…

Savremeni način za deljenje informacija i zanimljivih stvari/lokacija koji sa sobom od starta nosi ogromne mogućnosti, ali u isto vreme korisnici treba da su svesni dostupnosti svih tih informacija kako bi pripazili na svoju privatnost.

Neke ključne stvari vezane za Google Buzz:

• Automatske liste prijatelja (bazirano na Gtalku, prema ljudima sa kojima najšeđće komunicirate)
• Brzo deljenje informaciaj bogato dodatnim opcijama
• Javno i ograničeno (na pojedinačne korisnike i grupe) deljenje
• Preporuke pijatelja (prijatelji mogu da lajkuju i komentarišu Buzz-ove jedni drugima)
• Filtriranje zanimljivih/korisnih stvari (kao što Gmail i Goolge filtriraju eelektronsku poštu i sadržaj Interneta)

Nadam se da Vam je sada malo jasnije čemu taj buzz oko Buzz-a i kako sve to funkcioniše. Mada najbolje je da se i sami lično uverite.

Korisni linkovi:

• Google Buzz
• Introducing Google Buzz
• Wikipedia: Google Buzz
• Google Buzz API
• Branko Đurković Google profil

Metalna pena

Profesorka mehanike i avio inžinjerstva sa Univerziteta Severne Karoline (USA), Afsaneh Rabiei imala je za cilj proizvodnju materijala koji je lagan poput aluminijuma, a jači od čelika. Posle dužeg istraživanja to joj je i pošlo za rukom.

Ovaj novi materijal, koji zbog svog izgleda podseća na sunđer ili penu, dobio je naziv “metalna pena“, a njegova upotrebna vrednost je skoro neograničena. Može se koristiti za izgradnju čuvršćih građevina, bezbednijih automobila, pa čak i boljih zamena za delove ljudskog tela, poput veštačkih kukova i sl. Naravno, ovaj materijal je zanimljiv i vojsci, pa se radi na razvoju boljih pancira i oklopnih vozila.

Fascinantan detalj je i da ova pena absorbuje sedam do devet puta više energije od sličnih materijala, a kako je lakša od večine materijala koji su sada u upotrebi ista se može koristiti u proizvodima koji će spašavati živote, čuvati energiju, pa na kraju i uštedeti novac.

Zanimljivo je videti ovakve naučne proboje sa tehnologijama koje mogu poboljšati život na toliko mnogo polja, a da se iste ne zloupotrebljavaju. A ono što mene lično interesuje je hoće li dotična profesorka nastaviti da se bavi svojim poslom na univerzitetu još dugo godina ili će ista biti vrbovana od strane nadležnih organa da svoja istraživanja nastavi u ‘mišjoj rupi’ zarad dobrobiti čovečanstva.

Sentient elevator by zoitz

Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:

1. Kad si u liftu sa još jednom osobom, udari je po ramenu i onda se pravi da nisi ti.
2. Pritisni dugme i pravi se da te je udarila struja, onda se nasmej i vrati se po još.
3. Pitajte nekoga da li želi da im vi pritisnete dugme za njihov sprat pa onda pritisnite pogrešno dugme.
4. Zovite informacije i pitajte znaju li na kom ste spratu.
5. Drzite vrata otvorena i kažite da čekate nekoga, posle nekog vremena ih pustite i kazite: “Đe si brate, kako si se proveo danas?“.
6. Ispusti hemijsku i kad neko krene da je podigne proderi se: “To je moje!“.
7. Ponesi fotoaparat i slikaj sve u liftu.
8. Ubaci sto u lift i kad neko krene da uđe pitajte ga: “Imate li zakazano?“.
9. Postavite twister na pod i pitajte ljude hoće li da igraju.
10. Postavite kutiju u ugao i kad neko uđe pitajte ga: “Čujes li kako kuca?“.
11. Pretvarajte ste da ste stjuardesa i objasnite im proceduru u slučaju opasnosti.
12. Pitajte “Jesi li osetio/la to?“.
13. Stanite blizu nekoga i onjušite ga povremeno.
14. Kada se vrata zatvore recite ljudima u liftu: “Bez panike, otvoriće se vrata opet“.
15. Listajte nepostojuce liste.
16. Namestite da vam pozvoni mobilni, javite se sa “Da, samo momenat” i recite osobi pored sebe: “Rekli su ti da se odmah vratiš“.
17. Recite ljudima da možete da vidite njihovu auru.
18. Proderite se: “Grupni zagrljaj” i onda ih zagrlite.
19. Napravite ljutitu facu i vičite: “Začepite svi, ne želim da vas slušam više!“.
20. Otvorite torbu i pitajte: “Imaš li dovoljno vazduha unutra?“.
21. Stanite u ćošak, okrenuti prema zidu i ne pričajte ništa.
22. Gledajte u neku osobu duže vreme i onda recite: “Ti si jedan od njih” i povucite se u ugao lifta.
23. Stavite lutku na ruku i preko nje pričajte sa ostalim ljudima.
24. Napravite eksplodirajuči zvuk svaki put kada neko pritisne dugme.
25. Uzmite stetoskop i oslušajte zidove lifta.
26. Napravite ogrlicu od glavica crnog luka, ponesite krst i sklanjajte se u ugao od svaga ko uđe.
27. Uzmite kredu, nacrtajte kvadrat i recite: “Ovo je moj privatni prostor“.
28. Buljite u neku osobu, onda se nasmejte i recite: “Imam nove carape“.
29. Stavite policisku traku ispred lifta pre nego što uđete.
30. Pozovite društvo, napunite lift i vozite se gore dole, bez da izlazite.
31. Prdnite glasno kada ste vas dvoje sami u liftu i onda se raspravljajte ko je to uradio.
32. Priredite aukciju.
33. Preturajte po džepovima, pa pitaj osobu do sebe: “Možeš li da me cimneš, ne mogu da pronađem telefon?“.
34. Plešite do vašeg sprata i pri izlazu se poklonite i zahvalite na pažnji.
35. Pitajte svakog šoveka u liftu za tampon, naručito muškarce (bilo bi efektnije ako ste i vi muskarac).
36. Priredite žurku.
37. Postavite različite ukrase pri ulasku u lift i kad vas ljudi pitaju šta radite to vi recite: “Neću da se vozim u liftu koji nije feng šui“.
38. Pozdravite svakoga ko uđe i zamolite ih da vas zovu “Generale“.
39. Pevušite prva 2 stiha omiljene pesme iznova.
40. Kada se očešete od nekoga upitajte ga: “Je l’ i tebi bilo dobro koliko i meni?“.
41. Prislonite se uz nekoga i recite mu: “Dolazi policija sakrij me“.
42. Vodite ljutitu raspravu sa samim sobom.
43. Viknite “Jesi me ti uhvatio/la za dupe?!” i kada odgovori “Ne“, pitajte: “A je l’ bi hteo/la?“.
44. Donesite lubenicu u lift i pokušajte da je prodate.
45. Udarajte u svaki slobodan prostor u liftu.
46. Nacrtajte veliko X na sred lifta i delite ljudima piratske mape.
47. Davajte psihoterapiju ljudima u liftu.
48. Pozdravljajte svakoga kao da vam je najbolji drug koristeći isto ime za svakoga.
49. Viknite: “ring ring” i onda izvadite bananu i počnite da pričate.
50. Zaprosite nekoga od ljudi u liftu.
51. Izazivajte ljude na duel.
52. Prodavajte kolačiće.
53. Donesite led u lift i pokušajte da napravite igloo.
54. Nervozno gledajte u ljude oko vas i recite: “Malo sam nervozan/na ovo mi je prvi put da letim“.
55. Svaki put kada neko novi uđe prestravljeno ga pogledajte.
56. Izbacite jezik kao da je cigara i pitajte da vam zapale.
57. Donesite šator i krenite da kampujete.
58. Recite: “Volim da se diram” a zatim pogledajte u nekoga i recite mu: “Šta je sa tobom, bolesniku!“.
59. Stanite ozbiljno i dubokim glasom recite: “Ja sam iz imigracionog, pokazite mi Vaš pasoš“.
60. Golicajte osobu do sebe…
61. …ili glulmite da vas neko golica i počnite da vičete “Dosta, dosta…“.
62. Oblizjte se neko vreme pa pitajte osobu do sebe: “Jesam li musav/a?“.
63. Manijački ispritiskajte dugmad vičući: “Koja je kombinacija da se otvore vrata?!“.
64. Buljite u nekoga i kada vas primjeti recite u rukav: “Gledam u osumnjicenog“.

• NAPOMENA: Nisam ja lično autor cele ove liste. Deo sam našao na Internetu, a za deo sam iskoristio pomoć prijatelja

Da se razumemo, Power Mac G4 je računar koji je pomerio granice kada izgled računara u pitanju. Kol’ko god sve nove mašine izgledale moćno, opako, fancy ili sexy, Quicksilver ostaje duboko urezan na sam vrh top liste fabričkih kućišta za desktop računare. Tačka!

Međutim, poslednjih dana je na komšijskom webu ponovo podgrejana tema o tome zašto je Mac sranje. Ponavljam, zašto je sranje, a ne zašto je cool. Prvo su jedni podsetili na “Top 10 razloga zašto je Mac ‘pušiona’“, a onda su ljubitelji voća uzvratili duhovitim objašnjenjima da su stvari loše, ali da ipak nije sve tako crno (MacBook se proizvodi i u beloj boji ). Ne, nije u pitanju prepucavanje poput onih sa Linux foruma na temu šta je bolje Gnome ili KDE gde se iznose argumenti sa obe strane; niti čak poput čuvenog večitog prepucavanja Windows ili Linux gde svako hvali svoje, a najgore pljuje po drugom taboru. U pitanju je pokušaj provokacije na onu malu ali odabranu zajednicu koja se kune u proizvode firme sa jabukolikom znakom i koja živi u svom svetu ne obazirujući se na ovozemaljske tehnološke trendove i radne navike običnih smrtnika poznatijih kao korisnici.

OK, ranije su imali procesore sa nekakvom čudnovatom PowerPC arhitekturom na kojoj nisu mogli da se poteraju široko rasprostranjeni Prozori. MacOS koji se izrodio iz BSD platforme vrteo se na svom hardveru pa nikoga nije ni bilo briga što su radni taktovi tadašnjih procesora u Mac-ovima zaostajali za po koji gigaherc. Onda se shvatilo da je x86 arhitektura već decenijama standard među računarima koji su manji od garderobera u spavaćoj sobi. Tu su nekako zalutali i serverski Xeoni, no na kraju se svet ipak vrti na 64 bita.

Bilo kako bilo, proizvodi kompanije Apple su papreno skupi, užasno precenjeni ali nihova popularizacija ne jenjava. Ako se pitate zašto su Mac-ovi tako skupi kada realno ne vrede te pare, odgovor je jednostavan: Apple-ovi proizvodi predstavljaju statusni simbol korinika koji ne mare za potrošeni novac. Tačka! Možemo razgovarati o inovacijama koje je dotična kompanija uvela u svet desktop računara, o dizajnu samih proizvoda, pa čak i o OSX-u, ali o tome da su precenjeni nema polemike.

Ja i dalje ne kapiram zašto bi iko ko se iole razume u računare kupio Mac-a – sem zbog toga što je lep. Za hardware entuzijaste i gejmere (bez da zalazim u priču PC vs Konzola kao igracka masina) Windows je bez zamene. Za one koji vole da sve radi onako kao oni hoće Linux/Unix/BSD je definitivno pravi izbor. Za one koji bi da su cool i imaju keša, preostaje jedino OSX koji naravno ne moze da radi nigde sem na Mac-u (pa recite da nisu tvrdoglavi poput IBM-a od pre 20 god). Kada je hardware u pitanju Mac-ovi jesu cool, lepi, kvalitetni i prekupi, ali da li je to dovoljno. Za proglašenje kulta svakako jeste, ali zašto jedan Sony Vaio koji ima sve to, pa verovatno i mnogo bolje, nema taj status… Pa eto, nije Apple.

Ja ne želim računar koji će mi biti poput novog LCD TV-a. Da ga otpakujem, uključim, da bude cool i radi lepo. Želim računar kojim se mogu igrati sa svim njegovim komponentama do detalja, koji mogu naterati da radi ono što ja hoću na način kako ja hoću. On je tu radi mene, a ne ja radi njega. Ako u Linuxu mogu podesiti svaku sitnicu da radi onako kako želim, pa čak i u Windowsu dobar deo, zašto bi se morao prilagođavati načinu razmišljanja koji je neko u tamo nekom Apple-u postavio kao de facto standard? Zato što ću tada biti cool i moći da pokazujem drugarima kako sam modovao svoj OS da ikonicama iscrtam sliku na desktopu? Paradoksalno zvuči i činjenica da je prvi masovni računarski virus oktiven upravo na Apple-u. Danas ih naravno nema. Tj. ima ih, ali isto koliko i na Linuxu što svakako znači da se o istima ne treba brinuti.

Kako fanovi vide operativne sisteme

Sve u svemu Mac-a bi’ kupio samo kada ne bi’ znao šta bi s’ novcem i to samo iz razloga što se svi ostali lože na njega. Ne znam da li bi važio za Mac korisnika ako bih mu istog trenutka formatirao sistem u ext4 i instalirao Linux? Valjda oni koji svršavaju na svetleću jabuku i ne razlikuju da li je iza prozora KDE na Linuxu ili Aqua na Darwinu.

Prošla, 2009. godina, protekla je u znaku svetske ekonomske krize koja je prodrmala čitav svet. Međutim, ona je bila i očekivana pa se samo strepelo oko njenog uticaja i krajnjeg iskoda na ekonomiju zemalja van SAD-a. Globalni fenomen koji je takođe prodrmao svet, a koji se nije očekivao je epidemija svinjskog gripa. U pitanju je zapravo mutacija nazvana AH1N1 koja se prenosi sa čoveka na čoveka respiratornim putem. Ništa neobično za jedan grip, no nešto ga ipak izdvaja od dosadašnjih sezonskih gripova.

Ako se samo setimo priča o teroristima i napadu na Svetski trgovinaki centar, pa čak i RTS-ove propagande “Volimo te otadžbino  naša” za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, možemo zapaziti paralelu kada je beskrajno ponavljanje ‘činjenica’ dovođeno u vezu sa svime što se moglo upotrebiti (a i onim’ što nije) u svrhu podizanja panike. Slična situacija zdesila je i naše javno mnjenje sa panikom oko smrtonosnog svinjskog gripa.

Nisam statističar, ali ljudi koji to jesu navode da svake godine mnogo više (starih i bolesnih) ljudi umire od običnog sezonskog gripa nego što je to bio slučaj ove godina kada je u pitaju svinjski. No ipak ove godine se o tome priča na sve strane. Svakodnevno se navodi broj preminulih, pa i obolelih, a iz sata u sat se dotične informacije ponavljaju na svim informativnim emisijama. Forumi su puni kojekakvih stručnih i laičkih tumačenja izjava lekara i epidemiologa, a krenuli su da niču i sajtovi sa informacijama o gripu. Trenutno stanje u Srbiji je: 56 preminulih i 647 obolelih.

Od svinjskog gripa umre troje ljudi i od jednom svi nose maske, a od side umire na hiljade ljudi pa niko ne nosi kondom.

Glavna pompa oko aktuelnog gripa je vakcina za isti. Prvo se na sve strane pričalo kako nema dovoljno vakcina kako bi svi poželeli da je dobiju preko reda, a onda je krenulo masovno štancovanje kako bi ih imalo i za one koji je ne žele. Čak je i moj mlađi burazer davno skontao o čemu se radi i prokomentarisao:

Taman naprave vakcinu, a grip mutira. Oni naprave novu vakcinu, grip ponovo mutira.

U međuvremeu su se pojavile i razne informacije o štetnosti vakcine, a zbog velikog broja slučajeva sa neželjenim dejstvima u nekim državama je i povučena iz opticaja. Kod nas je među ljude počela da se širi i vest o ženi koja je posle vakcinacije počela da ide unazad. Kao šlag na tortu naišla je afera o podmićivanju i korupciji pri kupovini vakcine, a niko nije oduševljen ni kompanijom preko koje je ceo proces organizovan. Nije bila potrebna nikakva teorija zavere da među Srbima proradi inat pa da više niko ni ne želi da se vakciniše. Bez obzira što u medijima pominje da se do sada vakcinisalo 37.978 građana, većina ni ne želi da se vakciniše. Sve vam je jasno, ako pogledate da su na TV-u snimili reklamu za vakcinu.

Prvo smo oboleli od same priče i masovnog straha od svinjskog gripa, zatim smo strepeli zbog nedostatka vakcine, a potom smo sami sebe izlečili inatom protiv vakcinisanja. Čudni smo mi Srbi sorta…

Inat nas je održao!

A da, pomenuh da i ja muku mučim s’ gripom. Ne brinite se. Nije u pitanju ni pričji, ni svinjski, ni kozji… već obična prehlada. A najviše me nervira što na svaka 3 pasusa moram da trčim da istresam nos. Vala više sam za prethodna 3 dana istres’o sr**a iz nosa, nego što sam is**o od početka godine.