Na popularnoj društvenoj mreži Facebook, uvedene su izmene u podešavanjima profila koje se tiču privatnosti podataka, pa su svi korisnici dobili i zvanično obaveštenje o tome prilikom prijavljivanja na sajt.

Lepo je videti da SN gigant brine o privatnosti svojih mnogobrojnih korisnika, tako da su nova podrazumevana podešavanja poprilično uredna. Ukoliko se ranije nista zanimali podešavanjem ovih podataka, pravo je vreme da sada razmotrite šta sa kime delite ili u najmanju ruku prihvatite ono što Vam nude kao nova podešavanja.

Međutim, neko se setio da (zlo)upotrebi novonastalu situaciju i pokuša da upeca (phishing) naivne korisnike na staru foru. Naime, na e-mail adresu Vam stigne poruka koja liči na zvaničnu poruku sa Fejsbuka u kojoj se od Vas traži da ažurirate svoje podatke… i pritom unesete svoju lozinku i ostale lične podatke. Naravno Gmail takve poruke inteligentno filtrira u spam, a ako pokušate tamo da je pročitate sačekaće Vas i vidno obaveštenje da se radi o lažnoj poruci…

Međutim, ako koristite neki drugi e-mail servis, može se desiti da spam-filter ne ulovi ovakve lažne poruke pa se možete naći u opasnosti, pa budite oprezni sa unošenjem Vaših poverljivih podataka (uključujući adresu, lozinku i sl.) bilo da se radi o Facebook-u ili nekom drugom sajtu.

Svesta zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Podsećam da se najveći broj bolesti širi upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Evo i dotičnog postera prevedenog na srpski jezik.

Posle problema sa Google-om, Facebook-om, a pre par dana ponovo i GMail-om, zapitah se: koliko je ta selidba na Cloud zapravo dobra stvar?

Sa jedne strane, imamo sve podatke i servise centralizovane i globalno dostupne, uglavnom i besplatno. Međutim, upravo je to mač sa dve oštrice. Zanemarimo sada pitanje privatnosti i sigurnosti podataka (poverljive podatke nikada ne treba držati na nebezbednim mestima) i obratimo pažnju upravo na onu glavnu prednost – dostupnost.

Upravo mi se desilo da je i veliki YouTube na kratko zastao sa radom, baš u trenutku kada sam želeo nešto da pogledam. Mislim, dešava se. Ništa nije savršeno. Prednost kod ovakvih velikih sistema je što iza njih stoje ozbiljne kompanije kojima je od ključne važnosti zadovoljstvo korisnika. Kakvi god problemi iskrsli, isti bivaju rešeni u najkraćem mogućem roku. Najveći broj korisnika nikad i ne sazna da je do istih i dolazilo.

Besplatni servis Google Translate možda nije toliko savršen da Vam tekst prevede sa nekog od (trenutno dostupnih) 41 svetskih jezika (ili obratno) bez i jedne greške, ali će Vam svakako omogućiti da razumete o čemu se radi. Nesavršenost ovog servisa mnogima predstavlja barijeru ka širem prihvatanju i povezivanju sa ostalim servisima (automatsko prevođenje stranica na sajtu, e-mail poruka napisanih na drugim jezicima i sl.) no to nije omelo spamere da dotični servis iskoriste za nalaženje pocencijalnih novih žrtvi za phishing.

Evo i primera takvog phishing e-maila koji je dobio jedan moj prijatelj:

Деар Сербиа Броадбанд претплатник,

Ми ћемо бити на распореду обављања наше редовно одржавање, како би се
обезбиједило да пружамо најквалитетнију повезивањем у Интернет и услуга
купцима. Ваша повезаност са нама и услугама мај бити прекинуто за кратке
периоде током одржавања прозору. Ми ћемо такође обезбедити минималне
прекиде у услугама, гдје је могуће.
Како би нам омогућити одржавање квалитета обављају на ваш приступ
интернету и е-маил сервиса, молимо Вас да морате одговорити на ову е-маил
поруку потврђујући СББ вашем рачуну са нама.
Да ли потврдити свој рачун детаље испод.
_____________________________________
1. Име и Презиме:
2. Цели Логин е-маил адреса:
3. Корисничко име:
4. Лозинка:
5. Поново унесите лозинку:
_____________________________________
НАПОМЕНА: Ако не одговорите на ову е-маил порука мај резултат техничких
проблема на ваш приступ интернету и е-маил сервис.
Хвала на разумевању, желимо Вам угодан дан унапред.

Сербиа Броадбанд Тецхницал Суппорт,
SBB Serbian cable network.

Mnogo nas je pratilo razvoj događaja u procesu optužbi i suđenja najvećem piratskom torrent tracker-u na svetu – popularnom The Pirate Bay, ali ovo je retko ko očekivao. Piratksa partija ulazi u Evropski parlament!

Da to mogu samo šveđani. Piratksa partija je izvojevala veliku pobedu na izborima za evropski parlament. Meseci kampanje protiv ostalih političkih partija u švedskoj rodili su plodom, pa je oko 200.000 sveđana glasalo za pirate. Revoltirani suđenjem osnivačima The Pirate Bay sajta, mnogi su se pridružili ovoj partiji, a samo suđenje komentarisali kao sramno. Bilo kako bilo, ova partija je uspela da sakupi dovoljan broj glasova i imaće bar dva mesta u parlamentu Evropske Unije.

Piratksa partija se zalaže za slobodu govora, zaštitu privatnosti i slobodno deljenje sadržaja na Internetu. EU je već proglasila pravo na Internet pristup jednim od osnovnih ljudskih prava, a kako slične partije postoje i u mnogim drugim državama očekuje se jačanje ovog globalnog pokreta pa samim tim i dalje propagiranje sloboda, kako na Internetu tako i u realnom životu.

I dok se jedan deo Evrope bori za propagiranje slobode, u drugom se na sve načine trude da istu uskrate. Naime, u Francuskoj ne samo da zatvaraju torrent sajtove, već pravno gone i donatore koji su pomagali njihov rad, pa čak i simboličnim ciframa od 5-10€. Sramota!

You can stop me, but you can not stop all of us!

Nisam siguran da li slična grupacija postoji i u našoj zemlji, ali ne sumnjam da bi pridobili snačajan deo biračkog tela, pogotovu mlađih glasača, koji retko i izlaze na izbore. Kako je ovo globalni trend i sve veći broj ljudi deli mišljenje da slobodu ne treba nikome uskratiti, očekujem  sve više medijske pažnje posvećene ovoj tematici. Švedski muzičar Montt Mardié snimio je pesmu “We’re All The Pirate Bay” kao vid podrške, a vest o piratskoj partiji se proširila blogovima širom sveta poput eksplozije.

Dakle, ima li indicija za stvaranje SPP-a?

Ako ste pratili vesti na Internetu, verovatno ste već pročitali da je uhakovan američki sajt ruske anti-virus kompanije Kaspersky. Tom prilikom, neimenovani haker imao je pristup kompletnoj listi klijenta, sa svim njihovim podacima, e-mail adresama, aktivacionim ključevima, listom bagova i sl. Naravno zvaničnici kompanije Kaspersky su to odmah porekli, no drugo se nije ni očekivalo.

I onda se jedan najobičniji korisnik računara zapita: Kaspersky je hakovan? Pa ko će mene zaštititi ako oni ni sami sebe ne mogu da osiguraju? Pa znate kako, kao prvo, ništa nije apsolutno sigurno. Dalje, ikakva zaštita je bolja nego nikakva, posebno jer je skoro sav maliciozni sofrware (uključujući viruse, trojance, crve, makro-skripte i sl.) moguće otkriti i sprečiti skoro pa bilo kojim anti virusnim software-om, a ako koristite neku od Linux distribucija ni on vam nije neophodan. Kada su ovakve i slične priče u pitanju, radi se o hakerskim napadima, a ne o nekim komadima nazovi-inteligentnog koda koji se izvršava na računarima širom sveta, tako da vi kao pojedinac teško da ste nekome zanimljivi za taj vid zabave. Zašto bi se neko cimao da hakuje konkretno Vaš računar?

Moram odati priznanje kolegama sa fakulteta za kreativnost u smišljanju šala u ovim napornim danima za vreme ispitnog roka. Par sati pre ispita iz prevođenja programskih jezika, dočekao me je zanimljiv e-mail sa informativno-pretećim sadržajem…