Posle dugog odabira i detaljne potrage za novim laptopom, novi lepotan je konačno tu: Dell Studio 1537. Kako sam ga već nosio na put, prenosim iskustva iz prve ruke. No krenimo redom…

Specifikacije

• CPU: Intel Mobile Core 2 Duo T5800 2GHz
• Chipset: Intel Centrino Mobile Technology, PM45
• RAM: Hynix 2x1GB DDR2 800MHz (Max 2x2GB)
• HDD: Hitachi HTS54225L9A300, 250GB, SATA300, 5400rpm, 7BM Cache
• LCD: Samsung SEC 5441, 15,4” wide, 1280×800, glossy, LED backlight
• GPU: ATI Mobility Radeon HD 3450
• DVD: TSSTcorp DVD+-RW TS-T633A (Samsung)
• LAN: Broadcom NetLink Gigabit Ethernet
• Wi-Fi: Dell Wireless 1397 WLAN Mini-Card, 802.11b/g
• BT: Broadcom Dell Wireless 370 Bluetooth Mini-card
• FireWire: Ricoh R5C832 IEEE-1394
• Audio: 2.2 Intel High Definition Audio
• Webcam: Creative Technology Ltd. 2mpx
• Baterija: 6-cell 56WHr Li-Ion Battery
• Ostalo: Mikrofon, Card Reader, 54 mm ExpressCard slot, HDMI, VGA

Dizajn i završna obrada

Kao što sam već pomenuo, Dell Studio mi se pre svega svideo kako izgleda. Zaista lepo dizajniran laptop sigurno će imamiti koji pogled kada se nađu na stolu u nekom od kafića sa Wi-Fi hotspotom ili u krilu tokom putovanja… Pored crnog, koji sam ja uzeo, Studio serija se može naći u ukupno 7 boja, kao i preko 200 stilizovanih skinova sa posebno dizajniranim temama. Komponente su standardno za Dell jako kvalitetne, počevši od tastature, touchpad-a do samih komponenti sistema. Završna obrada je takođe na nivou tako da ništa ne škripi niti ima oštrih ivica.

Ekran

Ekran mi je možda i jedna od najbitnijih komponenti računara. Ugrađeni (Samsung SEC 5441) ekran prikazuje zaista živahne boje, a pozadinsko LED osvetljenje je za svaku pohvalu. Do sada nisam video ni jedan laptop sa ovako svetlim ekranom. To je posebno pogodno za košićenje na otvorenom pri jakom suncu. Kada ga koristim standardno u zatvorenoj prostoriji, osvetljenje držim smanjeno skoro na minimum. Kvalitetu slike posebno doprinosi to što je površina ekrana glatka i sjajna (glossy). Iako više volim mat ekrane, pre svega jer na njima ne ostaju otisci prstiju, moram priznati da je kvalitet slike ipak na strani ovih sjajnih. Ugao vidljivosti je dosta širok po horizontali i nešto uži po vertikali, no sam displej se dovoljno otklapa te nema nikakvih problema pri korišćenju. Iako sam navikao na 19″ wide screen ekran desktopa, dijagonala od 15.4″ sa rezolucijom od 1280x800px je sasvim dovoljna za rad.

Tastatura

Sledeća stvar koja je jako bitna za svakodnevni rad je tastatura. Od skoro svi modeli računara (posebno kada su laptopovi u pitanju) isporučuju se sa tzv. srpskom tastaturom, tj rasporedom dugmića koji uključuje naša slova. Kako u našoj latinici/ćirilici ima svega par slova koja se razlikuju od engleskog alfabeta, jako ih je lako popamtiti, posebno jer su skoro uvek na istom mestu (slovo “ž” zna da šeta). Situacija je totalno drugačija kada se radi o zagradama i  specijalnim znacima, jer ih ima mnogostruko više, a njihov raspored je totalno drugačiji ako se koristi YU tastatura u  odnosu na standardnu US. Svi mi koji smo odrasli uz računare sa US tastaturom i programima na engleskom jeziku, jako teško prihvatamo ovakve promene. Čak bih doplatio za US tastaturu u slučaju da su  imali samo ove naše. OK, YU tastatura i nije problem ako kuckate na Fejsbuku i šaljete elektronsku poštu, ali za programiranje mi nikako ne ide. Prosto sam kao retardiran. Zato me je jako obradovlo kada sam naleteo na ovaj primerak laptopa sa US tastaturom. Dugmići su normalnog otpora, raspored je totalno ok, čak je i čuveno “Fn” na dobrom mestu (nije u ćošku gde inače stoji “Ctrl”). Inače se jako teško privikavam za tuđe tastature (tipa na fakultetu ili kod drugara) ali ova mi je legla iz prve Posebno su zanimljivi i multimedijalni tasteri iznad F-ova, koji su senzorski i zasvetle kada ih dotaknete… Postoji i varijanta sa tastaturom koja poseduje pozadinsko osvetljenje što je jako korisno za kucanje u mraku, ali takve nisam viđao da su uvožene kod nas.

Touchpad

Touchpad je sasvim korektan. Njegova površina je blago hrapavija od ostatka kućišta pa pod rukom imate osećaj kada prstom prelazite peko njega. Inače sam zastupnik ideje da se na laptopu koristi upravo touchpad, a ne miš. Naravno osim u slučajevima kada je isti neophodan, poput grafičkih programa i igrica. Naime, mnogi se su navikli na miša pa se sa touchpadom ne snalaze. Setite se samo da je isto bilo i sa mišem, dok niste stekli osećaj. Kako je laptop prenosni računar, pa ćete ga samim tim i koristiti kada nista za svojim stolom, često i u krilima na skučenom prostoru gde nema mesta za miša… U takvoj situaciji bićete hendikepirani za jedan zaista ok način komuniciranja sa računarom. I meni je trebalo dosta vremena dok nisam upao u štos još na maleckom touchpadu EeePC-ja, ali vremenom se izveštite i sve dođe na svoje.

Kamera

Kamera od 2 mega piksela je kvalitetna i po danu daje jako dobar kvalitet slike. Kada je osvetljenje lošije pojavljuju se zrnca na slici, ali je slika i dalje mnogostruko bolja od ostalih web kamerica koje sam imao prilike da vidim – kako na laptopovima tako i na desktop računarima. Posebno je zanimljiv softver pod nazivom “Dell Webcam Central” koji u realnom vremenu dodaje razne efekte na sliku koja se prikazuje sa kamere. U kombinaciji sa ugrađenim senzorom za prepoznavanje lica možete vršiti video pozive preko Skype-a i dodavati sebi brkove, naočare, kape i sl. koji će stajati na vašem licu čak i kada se pomerate ispred ekrana. Jako zanimljiva opcija koja se svidela svima koji su imali prilike da je koriste.

Zvuk

Integrisani zvučni kontroler je sasvim solidnog kvaliteta. Zvučnici su poprilično glasni, ali standardno za laptopove imaju visoke tonove i nemaju bas. U svakom slučaju, sasvim su pristojni za gledanje filmova i praćenje multimedijalnih sadržaja na Intenetu. Čitao sam po netu da su se neki DJ-evi žalili kako izlaz nije dovoljno kvalitetan za ozbiljno pustanje muzike. Pa ne znam kakvi su to DJ-evi kojima je ozbiljno i kvalitetno pustanje muzike sa bilo kog laptopa. Ako želite kvalitet kupite eksternu zvučnu karticu koja vam je neophodna. Ipak za takve primene, treba uložiti u svrsishodnu opremu.

Procesor

Na ugrađeni Intel Core 2 Duo procesor ne treba trošiti reči. Kao što i samo ime kaže, radi se o dvojezgarnom procesoru, radne frekvencije 2GHz, sa 2MB keša.

Grafika

ATI Mobility Radeon HD 3450 grafička kartica sa 256MB memorije je sasvim solidna. Nije namenjena nekom ozbiljnijem igranju igara, ali za svakodnevne poslove je više nego dovoljna. Njena GPU snaga je 40 Gflopsa (Poređenja radi, Intel Core i7 965 XE ima snagu od oko 70 Gflopsa).

Hard disk

Ugrađeni Hitachi-jev har disk me je prijatno iznenadio. U pitanju je disk čije se ploče vrte ne 5400 obrtaja u minutu, međutim, povezan je preko SATA300 interfejsa pa je po performansma sličan mom starom SATA150 WDC-u od 250GB. Kao što je i bilo očekivano, vreme pristupa je nešto više zbog sporije rotacije ploča, ali je brzina transfera veća.

Portovi

Svi portovi su raspoređeni sa leve i desne strane kućišta. Od napred je samo InfraRed, a pozadi je samo otvor za hlađenje gde se heatpipe-om povezani hladnjaci centralnog procesora i grafičke kartice.

[uskoro slika]

Sa leve strane nalaze se: HDMI port, prekidač za paljenje/gašenje wireless-a i Bluetooth-a,  VGA izlaz, eSATA port, USB 2.0 port, priključak za mikrofon, dva priključka za slušalice (jako zgodno za gledanje filmova tokom putovanja), 54 mm ExpressCard slot i čitač (SD/SDHC/MMC) kartica.

Ono što sam namerno preskočio je “Wireless Catcher“, opcija koja  me je oduševila. Naime, ako je laptop isključen, zadržite dugme sa znakom Wi-Fi-a (sa suprotne strane dugmeta za uključivanje računara) i ukoliko u u etru postoji signal neke Wi-Fi mreže dugme će zasvetleti. Ako zasvetli, uključite računar i povežete se na mrežu, ako ne uštedećete sebi i vreme i bateriju računara

[uskoro slika]

Sa desne strane nalazi se FireWire port, 2 USB 2.0 porta, slot DVD (inače mi se jako sviđa što je DVD u vidu slota sa prorezom, umesto klasične fioke), džek za punjač i dugme za paljenje.

Nadogradnja

Kada je u pitanju mogućnost nadogradnje komponenti izbor i nije preveliki, ali postoji više slobode nego što je to slučaj kod većine drugih notebook računara. Dell je pre svega omogućio detaljan odabir konfiguracije prilikom samog naručivanja računara sa njihovog sajta. Međutim, to što živimo u Srbiji pa  nismo u mogućnosti da računare naručimo direktno već preko domaćih preprodavaca značajno komplikuje stvari i sužava izvor komponenti. Ali i pored svega toga moguće je promeniti neku od sledećih komponenti:

• HDD – moguće je ugraditi bilo koji 2.5″ SATA HDD;
• RAM – u dva SODIMM slota moguće je ugraditi maksimalno 2x2GB DDR2 RAM memorije na 800MHz;
• DVD – može se zameniti Blu-ray drajvom;
• Bluetooth i Wireless kartice – mogu se zameniti bilo kojim drugim internim karticama (npr. IEEE 802.11n) jer su 2 od 3 interna slota popunjena;
• Baterija – umesto 6-ćelijske baterije moguće je dokupiti 9-čelijsku koja autonomiju rada sa 2.5h produžava na maksimalnih 4h.

Torba za laptop

Kako sam odmah sledećeg dana morao da ga nosim na drugi kraj države, bio sam prinuđen da po kratkom postupku kupim i torbu za laptop. U prvoj radnji na koju sam naleteo izbor je bio poprilično dobar, pa sam na licu mesta odabrao jednu koja mi je najviše odgovarala. Uslov je bio da ne bude prevelika kako računar nebi skako po njoj, kao i da ima posebne pregrade pored one u kojoj stoji sam laptop, kako bi mogao da napakujem potrebne kablove, kartice, diskove, USB 3G modem i sl.

Izbor je pao na simpatičan i funkcionalan model marke Manhattan: Madison Avenue Notebook Computer Messenger Bag.

Operativni sistem

Windows 7

Zbog benchmark-ovanja i testiranja hardvera, probao sam Windows 7 i sve je radilo bez problema. Base score ocena je 4,0 zbog grafike za Aero, što je u najmanju ruku čudno s’obzirom da je ocena za grafiku za igre 5,4. Pretpostavljam da je do drajvera, pošto je Aero dosta manje zahtevan od većine savremenih igara.

Fedora Linux 12

Odmah po instaliranju, Fedora 12 nije automatski prepoznala većinu hardvera, a čak su se pojavili i problemi sa “pucanjem tekstura” u samom KDE-u (na isti način kao i na desktopu) ali je većina problema sutomatski rešena posle potpunog ažuriranja sistema (update od preko 400mb).

Opšti utisak

Kako sam već imao prilike da ga koristim na putu tokom produženog vikenda, a i umesto desktopa na neko vreme, mogu slobodno reći da je došlo vreme kada notebook može u potpunosti zameniti desktop mašine za većinu poslova. Dell Studio 1537 je sasvim pristojna mašina koja sa cenom ispod 50.000 RSD svakako opravdava uloženi novac. Mogao sam za taj isti novac da uzmem i neki model drugog proizvođača sa možda malo više RAM-a ili večim hard diskom, ali teško da bi ukupna ocena bila veća od Dell-ove. Pa i ako ništa drugo, Studio mi je lepši od većine laptopova koje sam video.

Ono što bih na kraju izdvojio kao prednosti i mane, iako se malo toga može zameriti, bilo bi:

Dobro:

• Dobra konfiguracija za cenu računara;
• Odličan dizajn i kvalitet izrade;
• 3 godine garancije;
• Odličan LED ekran;
• Dodatna oprema: HDMI, eSATA, BT, IR, WebCam;
• Ne greje se puno čak i posle višesatnog opterećenja;
• Odlična ergonomija – dobra tastatura

Loše:

• Ne podržava IEEE 802.11n (mada se još i ne koristi);
• Dobar deo računara je magnet za otiske prstijuČ
• Otvor za hlađenje je na čudnom mestu (nije da je loš, ali nisam navikao da je tu);
• Zvučnici znaju da daju dosta visoke tonove bez basa;
• Touchpad nije najosetljiviji, mada je prihvatljiv;
• Nije OTB podržan u nekim Linux distribucijama (Fedora problematična, OpenSUSE radi oslično).