Rešio tako ja da, kao svaki odgovoran korisnik Interneta, odradim svoju redovnu promenu passworda za online servise koje koristim. To je ono znate kad prođe određeni broj dana (godina) pa odete na neki od sajtova za generisanje random lozinki, jer ste naravno odavno iscrpeli sve moguće varijante lozinki koje su inspirisane imenom vaše devojke, bivše devojke, psa, mačke, komšijinog hrčka, tetkinog aligatora, sestrine zlatne ribice, broja članske karte u biblioteci, imena prve učiteljice… pa zatim sve citate iz omiljenih knjiga, a na kraju i njihove varijante u l33t talk-u…

Bilo kako bilo, odem ja na podešavanja za moj Google nalog (koje je btw ovde ili pešaka iz GMail-a: “Settings / Accounts and Import / Google Account settings“) odem na opciju za izmenu passworda i zateknem sledeći ekran:

Prva stvar koja mi je zapala za oči je ona druga (“OR“) opcija, umesto trenutne lozinke, koja predstavlja ono “password hint / security question” pitanje koje služi za oporavak lozinke u slučaju da istu zaboravite. Prvo mi se, onako na blic, učinilo da je neka složenija captcha, no tek onda videh da je u pitanju pravo pitanje, koje od mene zahteva konkretan odgovor (zar u pola 4 ujutru?!). Nasmejah se lepo uz komentar: “Koji su geekovi ovi što rade u Google-u kad im nije dosadno pa smišljaju ovakve stvari“. A onda se se iznenada setih jedne bitne činjenice. Ja sam tako ‘skoro’ menjao svoj neprobojni google password da sam potpuno zaboravio koje sam pitanje postavio u toj opciji. Tek se onda podsetih da nisu geekovi ovi u Google-u, već je to onaj Branko od pre ~6 godina koji je tada na’vatao pozivnicu za otvaranje Gmail beta naloga.

Naravno, čim skontah o čemu se radi i kakav sam uber geek bio, setih se i kada sam i zašto ovo postavio Svaki dalji komentar je suvišan…

Šta je Google Buzz?

Google Buzz je novi servis pokrenut od svima dobro poznate kompanije Google koji se predstavlja kao novi način pokretanja konverzacije o stvarima koje su nam zanimljive. Dakle ideja je malo drugačija od Facebook statusa ili Twitta na Twitteru i bliža je Web 2.0 konceptu o deljenju informacija i interakciji ostalih korisnika. Na taj način korisnici stvaraju sadržaj (UGC) kome pristup imaju naši prijatelji. Dakle, Buzz nije FB status niti Twitter, već više napredni servis za deljenje zanimljivosti među prijateljima, poput čuvenog SHARE dugmeta na dnu većine stranica na Internetu. Bilo kako bilo, većina sve ove pomenute servise koristi na isti način i u istu svrhu – zatrpavanje ostalih svojim glupostima.

Šta i kako radi taj Buzz?

Kako je Buzz integrisan u dobro nam pozati i široko rasprostranjeni Gmail, ogroman broj korisnika će ako ništa drugo makar probati kako radi. Eto dovoljno materijala za početak Buzz-ovanja. Kako ga Google predstavlja: Buzz ide korak ispred statusnnih poruka koje smo do sada viđali na Gtalk-u, Facebook-u i sl. jer na lak način ubacuje i povezuje Vaše foto albume, video snimke i sličan multimedijalni sadržaj. Kako isti preko Google Profile-a povezuje Vaše naloge sa sajtova kao što su: Flicker, YouTube, Picasa Web… Twitter, kao i RSS feed-ove i stvari deljene kroz Google Reader, sada je sve integrisano na jedno mesto. Tako su Google Profili dobili smisao. Šta god objavili na bilo kom od ovih servisa, uz pomoć par klikova se isti podatak može naći na Vašem profilu uz pomoć Buzz servisa. Skoro pa u realnom vremenu, poput Wave-a, ali uz jednostavnost Twittera. Dakle, ono što Vam je zanimljivo, objavite uz pomoć Buzz-a, a Vaši prijatelji (i ostali ljudi sa Vaše kontakt liste) to mogu da lajk-uju, komentarišu i sl.

Gde da nađem taj Buzz?

Ako se i dalje pitajte gde možete naći taj Google Buzz, nemojte. On će naći Vas. Zapravo, verovatno već jeste, a da toga niste ni svesni. Kao što sam već pomenuo, Google Buzz je integrisan u Gmail, a samim tim povezan sa Vašim Google nalogom, koje je dalje povezan na sve Google servise, a njih ima jako puno. Da podsetimo, tu su pored samog Google pretraživača, Google Mail, Google Documents, Blogger, Youtube, Orkut, Wave, Groups, Reader, Picasa… I ne samo da je će Buzz naći Vas, već se povezati sve Vaše podatke na jedno mesto. Meni je tako ponudio za dodavanje na ‘status’ moje fotografije od pre više godina za koje sam i zaboravio da postoje. Jošuvek nisam istražio sve mogućnosti Buzz-a, ali već vidim da ih ima mnogostruko više nego što je to na prvi pogled delovalo. Dakle, ako i dalje ne znate gde da počnete sa Buzz-ovanjem, verovatno je pravo mesto za početak koren svega: Google Profiles.

A Google Buzz na mobilnom?

E upravo tu kreće najzanimljiviji deo. Buzz je od starta okrenut ka mobilnim uređajima. Uz aparate koji poseduju GPS prijemnik možete poslati Buzz ‘status’ sa neke zanimljive lokacije a Buzz će automatski Vašu poruku/sliku povezati sa Google Maps-om i pokazati lokaciju sa koje je ista poslata i na koju se odnosi. Nešto kao Gowalla, samo integrisano sa svime prethodno navedenim što Google pruža. U planu je podrška za sve popularne mobilne platforme: Android 2.0+, BlackBerry, iPhone, Nokia S60 (Symbian), Windows Mobile. Dakle, koji god noviji mobilni telefon da posedujete, možete se besplatno uključiti u Buzz-ovanje, a Geotagging tehnologija će se pobrinuti da Vaši ‘statusi’ dobiju bitnu komponentu u deljenju informacija – lokaciju na koju se poruka odnosi.

Zaključak…

Savremeni način za deljenje informacija i zanimljivih stvari/lokacija koji sa sobom od starta nosi ogromne mogućnosti, ali u isto vreme korisnici treba da su svesni dostupnosti svih tih informacija kako bi pripazili na svoju privatnost.

Neke ključne stvari vezane za Google Buzz:

• Automatske liste prijatelja (bazirano na Gtalku, prema ljudima sa kojima najšeđće komunicirate)
• Brzo deljenje informaciaj bogato dodatnim opcijama
• Javno i ograničeno (na pojedinačne korisnike i grupe) deljenje
• Preporuke pijatelja (prijatelji mogu da lajkuju i komentarišu Buzz-ove jedni drugima)
• Filtriranje zanimljivih/korisnih stvari (kao što Gmail i Goolge filtriraju eelektronsku poštu i sadržaj Interneta)

Nadam se da Vam je sada malo jasnije čemu taj buzz oko Buzz-a i kako sve to funkcioniše. Mada najbolje je da se i sami lično uverite.

Korisni linkovi:

• Google Buzz
• Introducing Google Buzz
• Wikipedia: Google Buzz
• Google Buzz API
• Branko Đurković Google profil

P.S. Nisam apsolutno siguran, ali čini mi se da je ovo i prva Google-ova web lokacija sa pozadinom crne boje (navikli smo na bele), pa ako neko ima tu informaciju neka dojavi ili napiše u komentaru.

Povezivanje Wave sa sajtom

Na Google Wawe API tutorijalu, imate uputstvo za uključivanje wave-a u HTML stranicu, počevši od najosnovnije stvari: Hello World primer za Google Wave. Primetićete da se dotično uputstvo odnosi na Developer naloge koji rade u posebno izdvojenom wave okruženju (wavesandbox.com) kome pristup imaju samo ljudi koji testiraju i razvijaju dodatke za Wave. No isto se lako može prepraviti i za regularne civilne Wave naloge.

<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Strict//EN"
    "http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-strict.dtd">
<html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml" xmlns:v="urn:schemas-microsoft-com:vml">
  <head>
    <meta http-equiv="content-type" content="text/html; charset=utf-8"/>
    <title>Google Wave Embed API Example: Hello BRANKKO! :]</title>
    <script src="http://wave-api.appspot.com/public/embed.js" type="text/javascript">
    </script>
    <script type="text/javascript">
    function initialize() {
      var wavePanel = new WavePanel('http://wave.google.com/wave/');
      wavePanel.loadWave('googlewave.com!w+xGzeu4LAC');
      wavePanel.init(document.getElementById('waveframe'));
    }
    </script>
  </head>
  <body onload="initialize()">
    <div id="waveframe" style="width: 500px; height: 100%"></div>
  </body>
</html>

Sve što je potrebno je da u WavePanel objekat umesto sandbox adrese:

http://wave.google.com/a/wavesandbox.com/

unesete adresu običnog Google Wave-a koja glasi:

http://wave.google.com/wave/

Google Wave ID

Sledeća stvar koja vam je potrebna je Wave ID. U sandbox developerskim nalozima, do Wave ID-ja se dolazi relativno lako. U meniju odaberete opciju Debug->Get Current Wave ID.

Međutim, u običnim nalozima je ta opcija ne postoji. Zapravo ne postoji ceo Debug meni. Ali se do Wave ID-a može doći na sledeći način:

1. Dodajte robot kontakt sa adresom embeddy@appspot.com
2. Kreirajte novi Wave i ubacite kontakt koji ste prethodno dodali. U istom Wave-u automatski će biti generisan HTML kod sa IFRAME-om koji možete ubaciti na vaš sajt. Jedino što i dalje nedostaje je Wave ID.
3. Napravite novi Wave koji želite da postavite na sajt (ili gde god hoćete) i iz URL-a browsera iskopirajte deo desno od wave:

Dotični string predstavlja kodirani Wave ID. Možete ga dekodirati ručno uz pomoć tabele ili se možete poslužiti nekom besplatnom online alatkom. Dva puta dekodirajte deo URL-a (ono što je pisalo desno od wave: u adresi)  koji ste iskopirali i dobićete konačan Wave ID oblika: “googlewave.com!w+xGzeu4LAC“.

Napravite javni (public) Wave

Još jedna stvar koja vam je neophodna da bi ljudi mogli da ostvare interakciju preko vašeg Wave-a je da isti bude javan (public) jer će u suprotnom objavljenom wave-u imati pristup samo oni koje ste dodali u konverzaciju.

Da bi vaš Wave bio javan potrebno je uraditi sledeće:

1. Dodajte kao kontakt public@a.gwave.com (zanemarite što piše “User does not have a Google Wave account“, samo pritisnite [enter])
2. Dodajte kao kontakt i easypublic@appspot.com (prethodni zna da ne radi kod nekih korisnika)
3. Kreirajte novi Wave i kao sagovornike izaberite kontakt (probajte prvo jedan pa drugi, pošto nekima radi jedan nekima drugi) koje ste upravo dodali.
4. Pokupite Wave ID ovog Wave-a i ubacite ga na sajt

Sada imate sve što vam je potrebno za povezivanje Wave-a sa sajtom, pa se upustite u testiranje i zanimaciju. Ako smislite nešto zanimljivo, budite slobodni da ostavite komentar na moju stranicu za testiranje implementacije Google Wave na adresi http://www.plagosus.net/wave/

Da bi twitt-ali sa Wave-a, potrebno je da uradite sledeće:

Dodajte kao kontakt tweety-wave@appspot.com tako što u listi kontakata (dole-levo) klikne na znak (+)

Zatim napravite novi Wave, i dodajte prethodni kontakt kao ‘sagovornika’ u Vašem novom wave-u, posle čega će Vam se otvoriti pop-up prozor (obratite pažnju da ga ne zatvori pop-up blocker ukoliko isti koristite) gde ćete se ulogovati na Vaš Twitter nalog.

Server će tražiti da autorizujete Google Wave (Tweety) aplikaciju i omogućite joj pristup Vašem Twitter nalogu. Kliknite na Allow.

Nakon uspešne autorizacije Wave-a, bićete vraćeni na Wave koji ste prethodno započeli. U polje ispod pitanja “What are you doing?” ukucajte svoj twitt (pazite da ne premačite 140 karaktera, pošto ovde nama odbrojavanja kao kada twitt-ate sa sajta Twitter-a) i kliknite na Done.

Čestitam! Upravo ste poslali svoj prvi twitt sa Wave-a

Sa jedne strane, imamo sve podatke i servise centralizovane i globalno dostupne, uglavnom i besplatno. Međutim, upravo je to mač sa dve oštrice. Zanemarimo sada pitanje privatnosti i sigurnosti podataka (poverljive podatke nikada ne treba držati na nebezbednim mestima) i obratimo pažnju upravo na onu glavnu prednost – dostupnost.

Upravo mi se desilo da je i veliki YouTube na kratko zastao sa radom, baš u trenutku kada sam želeo nešto da pogledam. Mislim, dešava se. Ništa nije savršeno. Prednost kod ovakvih velikih sistema je što iza njih stoje ozbiljne kompanije kojima je od ključne važnosti zadovoljstvo korisnika. Kakvi god problemi iskrsli, isti bivaju rešeni u najkraćem mogućem roku. Najveći broj korisnika nikad i ne sazna da je do istih i dolazilo.

Ali šta ako vas zdesi da vam je nešto potrebno ovog trenutka, a niste u mogućnosti da do toga dođete? Neko bi rekao da se mi ipak držimo papira i olovke, ali oni pored ovih momentalnih prednosti i dalje imaju sve one nedostatke zbog kojih smo od njih i pobegli. No, koga kriviti ukoliko dođe do gubitka važnih podataka? Google, Yahoo, Microsoft… Pa realno, nikoga! Sve te fancy servise koje koristimo, dobili smo (uglavnom) besplatno. Budimo zadovoljni istima kada rade, kako rade i kako nam olakšavaju svakodnevni posao. No pamet u glavu i nemojte se oslanjati samo na njih. Uvek razmišljajte ‘šta ako…‘ i imajte rezervni plan.

Teško da će nekome mnogo smetati ako YT stane sa radom na nekoliko minuta, ali stajanje Gmail-aa je već imalo zbiljnije posledice. Neka vam to bude samo signalna lampica, za pripremu na neke veće zastoje u radu. Možda celog Interneta, možda Vašeg računara, možda nečeg trećeg, manjeg ili većeg.

Nedavno mi se desilo da sam (mojom (višestrukom) greškom) ostao bez dvih podataka sa hard diska. Teškom mukom sam uspeo da restauriram gotovo kompletan sadržaj izgubljene particije, a sve to vreme razmišljao o tome kako sam imao eskterni hard disk, pa čak i tonu prostora na serveru i zilion drugih servisa za bekapovanje bitnih podataka, uključujući i klasično arhiviranje na DVD diskove, a ipak nisam koristio ništa od toga. Ne da uopšte ne pravim back-up-ove, već ne radim to redovno. A u svakom OS-u postoji mogućnost da se to automatski obavi na unapred zadatom vremenskom intervalu.

Na neke događaje ne možemo da utičemo, pa ni probleme sa njima ne možemo sprečiti, ali za dobar deo neplaniranih ispada sistema možemo biti pripremljeni. Razmislite i sami koliko mislite na svoje podatke (šta god pod podacima podrazumevali: poslovne podatke, privatne kolekcije slika, pesama, programa, beleške, brojeve telefona…). Kada ste poslednji put iskopirali kompletnu listu kontakata iz imenika svog mobilnog telefona? Šta ako vam se desi da izgubite telefon? Šta ako vam se pokvari hard disk? Šta ako vam kuća nestane u plamenu?

Razmislite dobro šta gde čuvate i koliko je bezbedno tamo gde se nalazi. Razmislite šta bi ste mogli da preuzmete kako bi povećali bezbednost svojih podataka i ostalih vama bitnih stvari. Razmislite samo koliko toga vam je od počeka bilo pri ruci, ali niste razmišljali o tome dok vas neka muka nije zdesila. Nemojte da čekate da se nešto loše desi kako bi onda tražili rešenje. Neka vam ovakvi mali signali budu upozorenje, da dobro organizujete svoje bitne stvari. Dakle, ako poletite vrevisoko u Nebo, budite prirpremljeni za neplanirani pad i pripremite padobran. I zapamtite, sigurni ste onoliko koliko Vi to želite!

Evo i primera takvog phishing e-maila koji je dobio jedan moj prijatelj:

Деар Сербиа Броадбанд претплатник,

Ми ћемо бити на распореду обављања наше редовно одржавање, како би се
обезбиједило да пружамо најквалитетнију повезивањем у Интернет и услуга
купцима. Ваша повезаност са нама и услугама мај бити прекинуто за кратке
периоде током одржавања прозору. Ми ћемо такође обезбедити минималне
прекиде у услугама, гдје је могуће.
Како би нам омогућити одржавање квалитета обављају на ваш приступ
интернету и е-маил сервиса, молимо Вас да морате одговорити на ову е-маил
поруку потврђујући СББ вашем рачуну са нама.
Да ли потврдити свој рачун детаље испод.
_____________________________________
1. Име и Презиме:
2. Цели Логин е-маил адреса:
3. Корисничко име:
4. Лозинка:
5. Поново унесите лозинку:
_____________________________________
НАПОМЕНА: Ако не одговорите на ову е-маил порука мај резултат техничких
проблема на ваш приступ интернету и е-маил сервис.
Хвала на разумевању, желимо Вам угодан дан унапред.

Сербиа Броадбанд Тецхницал Суппорт,
SBB Serbian cable network.

Jošuvek niko ne zna da li se radi o hackerkom napadu na servere kompanije Google ili je neka greška u sistemu, uglavnom vecina google-ovih servisa odbija da radi uz Error 502, a svi rezultati pretrage (uključujući i sam google) se prikazuju kao opasni uz upozorenje:

Warning – visiting this web site may harm your computer!

Da ne bude da se nije desilo, evo i screenshot-ova…

A evo i Srpske varijante…

UPDATE:

Google ima problema globalno sa svim servisima širom sveta. Ostaje samo još da sačekamo i čujemo zvanično obaveštenje jer nije ovo prvi put da se sumnja na hackovanje velikog G-a.

UPDATE 2:

OKe, zna se razlog (tačnije, jedna od učestalijih teorija) sporog odziva servera kao i grešaka koje su se javljale prilikom pristupanja raznim servisima koje google pruža. Od jednom su se milioni ljudi sjatili na Google da vide o čemu se radi i svi pokušaavli da kliknu na link koji opisuje detalje o štetnostima sajtova. Samo se jošuvek ne zna šta je bio razlog da Google sve sajtove svrsta u kategoriju opasnih.

UPDATE 3:

Nove špekulacije su da je greška ustvari bila do Google-ovog partnera, stopbadware.org. Međutim, nije ni do njih, jer je i njihov sajt pao kada su se milioni korisnika uputili da vide o čemu se radi, izazvavši time praktično vrstu DoS ‘napada’ na njihov sajt. Svi jošuvek čekaju zvanične odgovore.

UPDATE 4:

I najzad zvanično: Ljudski faktor!

Dešava se i velikima… Oprostićemo im jer su brzo odreagovali