Živimo u eri kada pristup Internet servisima sa bilo koje tačke na planeti nije tako neostvariv san. Šta više, skoro svi sebi već mogu priuštiti takav ‘luksuz‘, pa čak i u Srbiji.
Jedan od mojih snova iz detinjstva bio je da imam stalan pristup Internetu, što je u vreme Dial-Up 56k konekcija izgledalo kao jako daleka budućnost. I ako sam redovno proveravao e-mail preko WAP-a još u vreme kada je MTS omogućio GPRS pristup Internetu, moja tadašnja NOKIA 8310 izgledala je smešno kraj svake nove generacije telefona.
I pored toga što su novi telefoni sa sobom donosili sve kvalitetnije ekrane u boji, kamerice, bluetooth i ostalu dodatnu opremu, po pitanju pristupa Internetu se nije mnogo toga promenilo. Zapravo, pored tog čekiranja e-mail-a i eventualno čitanja vesti i po kojeg foruma, nisam ni imao neke preterane potrebe za većim protokom podataka preko mobilne veze. Prvi servis koji je počeo intenzivnije da srče protok bio je Facebook, a godinu dana kasnije prvi koji je svojom mikro formom počeo da stvara zavisnost za stalnim pristupom istom je Twitter. I pored svega toga, revoluciju je pokrenuo tek Google Buzz jer je uz Latitude prvi od navedenih počeo da implementira Geotagging tehnologiju, koja jako lepo radi sa GPS-om na mom telefonu (NOKIA 5800).
U međuvremenu je i sam Internet postao dosta brži i mobilniji, pa smo dobili brz i jeftin 3G pristup (posebno kada su studenti u pitanju). Posebno je radosna vest bila kada je MTS sa 1GB mesečnog protoka (za 500 RSD + PDV – mesečno) utrostručio ponudu na 3GB, a kako ja dotičnu konekciju koristim samo kada sam na putu ili negde gde nemam pristup wireless-u, retko kad potrošim preko 500MB, tako da je 3GB samo značilo da više ne moram da brinem o tome koliko je ostalo do kraja meseca. Zapravo glavni razlog zašto sam uzeo dotični 3G modem (koji ide u paketu sa standardnom SIM karticom na kojoj su uračunati pomenuti gigabajti protoka) je kupovina netbook računara, čuvenog Eee PC-ja koji zaista predstavlja pokretni računar, pa se uvek nađe u torbi.
Tu negde sa testiranjem Geotagginga na Buzz-u, Kale je podgrejao temu korišćenja one kartice iz 3G modema u mobilnom telefonu umesto u modemu prikopčanom na računar. Tehnički, sam mobilni telefon može služiti kao 3G modem ako se sa računarom poveže preko kabla ili bluetooth veze, pa se gubi potreba za nošenjem modema kao dodatnog uređaja. No glavna pogodnost je korišćenej svih fancy Internet servisa direktno na mobilnom telefonu uz sav taj protok koji je inicijalno namenjan porenosu podataka na računaru, koji kao što pomenuh relativno retko koristim. Upravo tu se spajaju napredne funkcije savremenih telefona sa ostatkom priče, pa je bilo samo pitanje vremena kada će sve integrisati u jedno.
Kako smo zaključili da je tehnički izvodljivo koristiti karticu iz 3G modema u mobilnom, glavno pitanje postalo je hoće li se podaci preneti preko takvog spoja tarifirati kao oni sa 3G modema ili oni sa standardnog telefonskog GPRS-a. Sve sto piše u daljem tekstu sam proverio i u Telekomu, a i lično na svom telefonu sa svojom karticom, tako da je sve potvrđeno. Ako uporedite cene primetićete da nakon što potrošite uračunati saobraćaj, 1MB na 3G modemu (tarifa: Brucoš) košta 2,97 RSD, a preko mobilnog GPRS-a (tarifa: Mix 1000) 1kb iznosi 0,04 RSD što je 40,96 RSD po megabajtu, što je preko 13 puta skuplje! Kako su obe kartice (a i same konekcije koje se odvijaju preko njih) tehnički identične, jedina razlika je u podešavanjima konekcije. Tu su bitna dva parametra APN i Proxy, kao i IP adresa.
Da bi ste karticu iz 3G modema koristili u mobilnom telefonu, a da se pritom sadržaj naplaćuje po onoj povoljnijoj tarifi namenjenoj modemskom prenosu podataka, potrebno je uneti sledeće parametre za konekciju:
- Connection name: 3gnet (može i bilo šta po izboru)
- Data bearer: Pocket data
- Access point name: 3gdata
- Usernsme: mts
- Password: 064
- Prompt password: No
- Authentication: Normal
- Homepage: None (može i bilo šta po izboru)
- Use access point: After confirmation (ako ste sigurni da nećete probiti limit prenešenih podataka možete postaviti i na Automatically)
- Network type: IPv4
- Phone IP address: Automatic
- DNS addresses: Automatic
- Proxy server address: None
- Proxy port number: 0 (u slučaju problema, probajte i 8080 ili samo 80)
*NAPOMENA: Kod mene na telefonu NOKIA 5800 ovi parametri se unose u: “Menu > Settings > Connectivity > Destinations“, gde dodajete konekciju sa gore pomenutim parametrima. Ja sam kod mene konekciju napravio u WAP services umesto u Internet odeljku iz razloga što WAP konekciju i ne koristim, a da se slučajno greškom ne bi’ konektovao preko regularne Internet konekcije (one sa skupljom tarifom). Zato sam WAP services postavio za “Default connection“, što se podešava na “Options/Default connection“, posle čega se pored nove konekcije pojavi znak da je ista štiklirana. Još jedna bitna stvar za ove parametre je da se do nekih od ovih podataka dolazi tako što se u podešavanjima konekcije uđe u podmeni “Options/Advanced settings“. Na drugim telefonima se ove opcije verovatno nalaze na nekom drugom mestu, a moguće je i da se zovu nekako drugačije, pa budite oprezni sa unošenjem parametara. Takože budite obazrivi sa ovom default konekcijom, kako se slučajno sa Wi-Fi-a. ne bi prebacili na 3G konekciju (ili još gore onu standardnu GPRS) što bi moglo da uništi vaš račun na kraju meseca 
Kada sve podesite, napravite prvo mali test da proverite da li se preneti podaci tarifiraju kako ste zamislili. Ja sam čekirao Twitter koji je pokazao da je kod mene test bio uspešan 
Ako ste u potrazi za načinom podešavanja proxy servera verovatno znate čemu isti služi, ne nije na odmet podsetiti se. 
U mom slučaju (podešavanje za studentski klub kafe Alhemičar na PMF-u):
Nedavno sam pisao članak o muzičkim gadgetima za Tech sekciju 
