Da se razumemo, Power Mac G4 je računar koji je pomerio granice kada izgled računara u pitanju. Kol’ko god sve nove mašine izgledale moćno, opako, fancy ili sexy, Quicksilver ostaje duboko urezan na sam vrh top liste fabričkih kućišta za desktop računare. Tačka!

Međutim, poslednjih dana je na komšijskom webu ponovo podgrejana tema o tome zašto je Mac sranje. Ponavljam, zašto je sranje, a ne zašto je cool. Prvo su jedni podsetili na “Top 10 razloga zašto je Mac ‘pušiona’“, a onda su ljubitelji voća uzvratili duhovitim objašnjenjima da su stvari loše, ali da ipak nije sve tako crno (MacBook se proizvodi i u beloj boji ). Ne, nije u pitanju prepucavanje poput onih sa Linux foruma na temu šta je bolje Gnome ili KDE gde se iznose argumenti sa obe strane; niti čak poput čuvenog večitog prepucavanja Windows ili Linux gde svako hvali svoje, a najgore pljuje po drugom taboru. U pitanju je pokušaj provokacije na onu malu ali odabranu zajednicu koja se kune u proizvode firme sa jabukolikom znakom i koja živi u svom svetu ne obazirujući se na ovozemaljske tehnološke trendove i radne navike običnih smrtnika poznatijih kao korisnici.

OK, ranije su imali procesore sa nekakvom čudnovatom PowerPC arhitekturom na kojoj nisu mogli da se poteraju široko rasprostranjeni Prozori. MacOS koji se izrodio iz BSD platforme vrteo se na svom hardveru pa nikoga nije ni bilo briga što su radni taktovi tadašnjih procesora u Mac-ovima zaostajali za po koji gigaherc. Onda se shvatilo da je x86 arhitektura već decenijama standard među računarima koji su manji od garderobera u spavaćoj sobi. Tu su nekako zalutali i serverski Xeoni, no na kraju se svet ipak vrti na 64 bita.

Bilo kako bilo, proizvodi kompanije Apple su papreno skupi, užasno precenjeni ali nihova popularizacija ne jenjava. Ako se pitate zašto su Mac-ovi tako skupi kada realno ne vrede te pare, odgovor je jednostavan: Apple-ovi proizvodi predstavljaju statusni simbol korinika koji ne mare za potrošeni novac. Tačka! Možemo razgovarati o inovacijama koje je dotična kompanija uvela u svet desktop računara, o dizajnu samih proizvoda, pa čak i o OSX-u, ali o tome da su precenjeni nema polemike.

Ja i dalje ne kapiram zašto bi iko ko se iole razume u računare kupio Mac-a – sem zbog toga što je lep. Za hardware entuzijaste i gejmere (bez da zalazim u priču PC vs Konzola kao igracka masina) Windows je bez zamene. Za one koji vole da sve radi onako kao oni hoće Linux/Unix/BSD je definitivno pravi izbor. Za one koji bi da su cool i imaju keša, preostaje jedino OSX koji naravno ne moze da radi nigde sem na Mac-u (pa recite da nisu tvrdoglavi poput IBM-a od pre 20 god). Kada je hardware u pitanju Mac-ovi jesu cool, lepi, kvalitetni i prekupi, ali da li je to dovoljno. Za proglašenje kulta svakako jeste, ali zašto jedan Sony Vaio koji ima sve to, pa verovatno i mnogo bolje, nema taj status… Pa eto, nije Apple.

Ja ne želim računar koji će mi biti poput novog LCD TV-a. Da ga otpakujem, uključim, da bude cool i radi lepo. Želim računar kojim se mogu igrati sa svim njegovim komponentama do detalja, koji mogu naterati da radi ono što ja hoću na način kako ja hoću. On je tu radi mene, a ne ja radi njega. Ako u Linuxu mogu podesiti svaku sitnicu da radi onako kako želim, pa čak i u Windowsu dobar deo, zašto bi se morao prilagođavati načinu razmišljanja koji je neko u tamo nekom Apple-u postavio kao de facto standard? Zato što ću tada biti cool i moći da pokazujem drugarima kako sam modovao svoj OS da ikonicama iscrtam sliku na desktopu? Paradoksalno zvuči i činjenica da je prvi masovni računarski virus oktiven upravo na Apple-u. Danas ih naravno nema. Tj. ima ih, ali isto koliko i na Linuxu što svakako znači da se o istima ne treba brinuti.

Kako fanovi vide operativne sisteme

Sve u svemu Mac-a bi’ kupio samo kada ne bi’ znao šta bi s’ novcem i to samo iz razloga što se svi ostali lože na njega. Ne znam da li bi važio za Mac korisnika ako bih mu istog trenutka formatirao sistem u ext4 i instalirao Linux? Valjda oni koji svršavaju na svetleću jabuku i ne razlikuju da li je iza prozora KDE na Linuxu ili Aqua na Darwinu.

Prošla, 2009. godina, protekla je u znaku svetske ekonomske krize koja je prodrmala čitav svet. Međutim, ona je bila i očekivana pa se samo strepelo oko njenog uticaja i krajnjeg iskoda na ekonomiju zemalja van SAD-a. Globalni fenomen koji je takođe prodrmao svet, a koji se nije očekivao je epidemija svinjskog gripa. U pitanju je zapravo mutacija nazvana AH1N1 koja se prenosi sa čoveka na čoveka respiratornim putem. Ništa neobično za jedan grip, no nešto ga ipak izdvaja od dosadašnjih sezonskih gripova.

Ako se samo setimo priča o teroristima i napadu na Svetski trgovinaki centar, pa čak i RTS-ove propagande “Volimo te otadžbino  naša” za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, možemo zapaziti paralelu kada je beskrajno ponavljanje ‘činjenica’ dovođeno u vezu sa svime što se moglo upotrebiti (a i onim’ što nije) u svrhu podizanja panike. Slična situacija zdesila je i naše javno mnjenje sa panikom oko smrtonosnog svinjskog gripa.

Nisam statističar, ali ljudi koji to jesu navode da svake godine mnogo više (starih i bolesnih) ljudi umire od običnog sezonskog gripa nego što je to bio slučaj ove godina kada je u pitaju svinjski. No ipak ove godine se o tome priča na sve strane. Svakodnevno se navodi broj preminulih, pa i obolelih, a iz sata u sat se dotične informacije ponavljaju na svim informativnim emisijama. Forumi su puni kojekakvih stručnih i laičkih tumačenja izjava lekara i epidemiologa, a krenuli su da niču i sajtovi sa informacijama o gripu. Trenutno stanje u Srbiji je: 56 preminulih i 647 obolelih.

Od svinjskog gripa umre troje ljudi i od jednom svi nose maske, a od side umire na hiljade ljudi pa niko ne nosi kondom.

Glavna pompa oko aktuelnog gripa je vakcina za isti. Prvo se na sve strane pričalo kako nema dovoljno vakcina kako bi svi poželeli da je dobiju preko reda, a onda je krenulo masovno štancovanje kako bi ih imalo i za one koji je ne žele. Čak je i moj mlađi burazer davno skontao o čemu se radi i prokomentarisao:

Taman naprave vakcinu, a grip mutira. Oni naprave novu vakcinu, grip ponovo mutira.

U međuvremeu su se pojavile i razne informacije o štetnosti vakcine, a zbog velikog broja slučajeva sa neželjenim dejstvima u nekim državama je i povučena iz opticaja. Kod nas je među ljude počela da se širi i vest o ženi koja je posle vakcinacije počela da ide unazad. Kao šlag na tortu naišla je afera o podmićivanju i korupciji pri kupovini vakcine, a niko nije oduševljen ni kompanijom preko koje je ceo proces organizovan. Nije bila potrebna nikakva teorija zavere da među Srbima proradi inat pa da više niko ni ne želi da se vakciniše. Bez obzira što u medijima pominje da se do sada vakcinisalo 37.978 građana, većina ni ne želi da se vakciniše. Sve vam je jasno, ako pogledate da su na TV-u snimili reklamu za vakcinu.

Prvo smo oboleli od same priče i masovnog straha od svinjskog gripa, zatim smo strepeli zbog nedostatka vakcine, a potom smo sami sebe izlečili inatom protiv vakcinisanja. Čudni smo mi Srbi sorta…

Inat nas je održao!

A da, pomenuh da i ja muku mučim s’ gripom. Ne brinite se. Nije u pitanju ni pričji, ni svinjski, ni kozji… već obična prehlada. A najviše me nervira što na svaka 3 pasusa moram da trčim da istresam nos. Vala više sam za prethodna 3 dana istres’o sr**a iz nosa, nego što sam is**o od početka godine.

Posle dugog odabira i detaljne potrage za novim laptopom, novi lepotan je konačno tu: Dell Studio 1537. Kako sam ga već nosio na put, prenosim iskustva iz prve ruke. No krenimo redom…

Specifikacije

• CPU: Intel Mobile Core 2 Duo T5800 2GHz
• Chipset: Intel Centrino Mobile Technology, PM45
• RAM: Hynix 2x1GB DDR2 800MHz (Max 2x2GB)
• HDD: Hitachi HTS54225L9A300, 250GB, SATA300, 5400rpm, 7BM Cache
• LCD: Samsung SEC 5441, 15,4” wide, 1280×800, glossy, LED backlight
• GPU: ATI Mobility Radeon HD 3450
• DVD: TSSTcorp DVD+-RW TS-T633A (Samsung)
• LAN: Broadcom NetLink Gigabit Ethernet
• Wi-Fi: Dell Wireless 1397 WLAN Mini-Card, 802.11b/g
• BT: Broadcom Dell Wireless 370 Bluetooth Mini-card
• FireWire: Ricoh R5C832 IEEE-1394
• Audio: 2.2 Intel High Definition Audio
• Webcam: Creative Technology Ltd. 2mpx
• Baterija: 6-cell 56WHr Li-Ion Battery
• Ostalo: Mikrofon, Card Reader, 54 mm ExpressCard slot, HDMI, VGA

Dizajn i završna obrada

Kao što sam već pomenuo, Dell Studio mi se pre svega svideo kako izgleda. Zaista lepo dizajniran laptop sigurno će imamiti koji pogled kada se nađu na stolu u nekom od kafića sa Wi-Fi hotspotom ili u krilu tokom putovanja… Pored crnog, koji sam ja uzeo, Studio serija se može naći u ukupno 7 boja, kao i preko 200 stilizovanih skinova sa posebno dizajniranim temama. Komponente su standardno za Dell jako kvalitetne, počevši od tastature, touchpad-a do samih komponenti sistema. Završna obrada je takođe na nivou tako da ništa ne škripi niti ima oštrih ivica.

Ekran

Ekran mi je možda i jedna od najbitnijih komponenti računara. Ugrađeni (Samsung SEC 5441) ekran prikazuje zaista živahne boje, a pozadinsko LED osvetljenje je za svaku pohvalu. Do sada nisam video ni jedan laptop sa ovako svetlim ekranom. To je posebno pogodno za košićenje na otvorenom pri jakom suncu. Kada ga koristim standardno u zatvorenoj prostoriji, osvetljenje držim smanjeno skoro na minimum. Kvalitetu slike posebno doprinosi to što je površina ekrana glatka i sjajna (glossy). Iako više volim mat ekrane, pre svega jer na njima ne ostaju otisci prstiju, moram priznati da je kvalitet slike ipak na strani ovih sjajnih. Ugao vidljivosti je dosta širok po horizontali i nešto uži po vertikali, no sam displej se dovoljno otklapa te nema nikakvih problema pri korišćenju. Iako sam navikao na 19″ wide screen ekran desktopa, dijagonala od 15.4″ sa rezolucijom od 1280x800px je sasvim dovoljna za rad.

Tastatura

Sledeća stvar koja je jako bitna za svakodnevni rad je tastatura. Od skoro svi modeli računara (posebno kada su laptopovi u pitanju) isporučuju se sa tzv. srpskom tastaturom, tj rasporedom dugmića koji uključuje naša slova. Kako u našoj latinici/ćirilici ima svega par slova koja se razlikuju od engleskog alfabeta, jako ih je lako popamtiti, posebno jer su skoro uvek na istom mestu (slovo “ž” zna da šeta). Situacija je totalno drugačija kada se radi o zagradama i  specijalnim znacima, jer ih ima mnogostruko više, a njihov raspored je totalno drugačiji ako se koristi YU tastatura u  odnosu na standardnu US. Svi mi koji smo odrasli uz računare sa US tastaturom i programima na engleskom jeziku, jako teško prihvatamo ovakve promene. Čak bih doplatio za US tastaturu u slučaju da su  imali samo ove naše. OK, YU tastatura i nije problem ako kuckate na Fejsbuku i šaljete elektronsku poštu, ali za programiranje mi nikako ne ide. Prosto sam kao retardiran. Zato me je jako obradovlo kada sam naleteo na ovaj primerak laptopa sa US tastaturom. Dugmići su normalnog otpora, raspored je totalno ok, čak je i čuveno “Fn” na dobrom mestu (nije u ćošku gde inače stoji “Ctrl”). Inače se jako teško privikavam za tuđe tastature (tipa na fakultetu ili kod drugara) ali ova mi je legla iz prve Posebno su zanimljivi i multimedijalni tasteri iznad F-ova, koji su senzorski i zasvetle kada ih dotaknete… Postoji i varijanta sa tastaturom koja poseduje pozadinsko osvetljenje što je jako korisno za kucanje u mraku, ali takve nisam viđao da su uvožene kod nas.

Touchpad

Touchpad je sasvim korektan. Njegova površina je blago hrapavija od ostatka kućišta pa pod rukom imate osećaj kada prstom prelazite peko njega. Inače sam zastupnik ideje da se na laptopu koristi upravo touchpad, a ne miš. Naravno osim u slučajevima kada je isti neophodan, poput grafičkih programa i igrica. Naime, mnogi se su navikli na miša pa se sa touchpadom ne snalaze. Setite se samo da je isto bilo i sa mišem, dok niste stekli osećaj. Kako je laptop prenosni računar, pa ćete ga samim tim i koristiti kada nista za svojim stolom, često i u krilima na skučenom prostoru gde nema mesta za miša… U takvoj situaciji bićete hendikepirani za jedan zaista ok način komuniciranja sa računarom. I meni je trebalo dosta vremena dok nisam upao u štos još na maleckom touchpadu EeePC-ja, ali vremenom se izveštite i sve dođe na svoje.

Kamera

Kamera od 2 mega piksela je kvalitetna i po danu daje jako dobar kvalitet slike. Kada je osvetljenje lošije pojavljuju se zrnca na slici, ali je slika i dalje mnogostruko bolja od ostalih web kamerica koje sam imao prilike da vidim – kako na laptopovima tako i na desktop računarima. Posebno je zanimljiv softver pod nazivom “Dell Webcam Central” koji u realnom vremenu dodaje razne efekte na sliku koja se prikazuje sa kamere. U kombinaciji sa ugrađenim senzorom za prepoznavanje lica možete vršiti video pozive preko Skype-a i dodavati sebi brkove, naočare, kape i sl. koji će stajati na vašem licu čak i kada se pomerate ispred ekrana. Jako zanimljiva opcija koja se svidela svima koji su imali prilike da je koriste.

Zvuk

Integrisani zvučni kontroler je sasvim solidnog kvaliteta. Zvučnici su poprilično glasni, ali standardno za laptopove imaju visoke tonove i nemaju bas. U svakom slučaju, sasvim su pristojni za gledanje filmova i praćenje multimedijalnih sadržaja na Intenetu. Čitao sam po netu da su se neki DJ-evi žalili kako izlaz nije dovoljno kvalitetan za ozbiljno pustanje muzike. Pa ne znam kakvi su to DJ-evi kojima je ozbiljno i kvalitetno pustanje muzike sa bilo kog laptopa. Ako želite kvalitet kupite eksternu zvučnu karticu koja vam je neophodna. Ipak za takve primene, treba uložiti u svrsishodnu opremu.

Procesor

Na ugrađeni Intel Core 2 Duo procesor ne treba trošiti reči. Kao što i samo ime kaže, radi se o dvojezgarnom procesoru, radne frekvencije 2GHz, sa 2MB keša.

Grafika

ATI Mobility Radeon HD 3450 grafička kartica sa 256MB memorije je sasvim solidna. Nije namenjena nekom ozbiljnijem igranju igara, ali za svakodnevne poslove je više nego dovoljna. Njena GPU snaga je 40 Gflopsa (Poređenja radi, Intel Core i7 965 XE ima snagu od oko 70 Gflopsa).

Hard disk

Ugrađeni Hitachi-jev har disk me je prijatno iznenadio. U pitanju je disk čije se ploče vrte ne 5400 obrtaja u minutu, međutim, povezan je preko SATA300 interfejsa pa je po performansma sličan mom starom SATA150 WDC-u od 250GB. Kao što je i bilo očekivano, vreme pristupa je nešto više zbog sporije rotacije ploča, ali je brzina transfera veća.

Portovi

Svi portovi su raspoređeni sa leve i desne strane kućišta. Od napred je samo InfraRed, a pozadi je samo otvor za hlađenje gde se heatpipe-om povezani hladnjaci centralnog procesora i grafičke kartice.

[uskoro slika]

Sa leve strane nalaze se: HDMI port, prekidač za paljenje/gašenje wireless-a i Bluetooth-a,  VGA izlaz, eSATA port, USB 2.0 port, priključak za mikrofon, dva priključka za slušalice (jako zgodno za gledanje filmova tokom putovanja), 54 mm ExpressCard slot i čitač (SD/SDHC/MMC) kartica.

Ono što sam namerno preskočio je “Wireless Catcher“, opcija koja  me je oduševila. Naime, ako je laptop isključen, zadržite dugme sa znakom Wi-Fi-a (sa suprotne strane dugmeta za uključivanje računara) i ukoliko u u etru postoji signal neke Wi-Fi mreže dugme će zasvetleti. Ako zasvetli, uključite računar i povežete se na mrežu, ako ne uštedećete sebi i vreme i bateriju računara

[uskoro slika]

Sa desne strane nalazi se FireWire port, 2 USB 2.0 porta, slot DVD (inače mi se jako sviđa što je DVD u vidu slota sa prorezom, umesto klasične fioke), džek za punjač i dugme za paljenje.

Nadogradnja

Kada je u pitanju mogućnost nadogradnje komponenti izbor i nije preveliki, ali postoji više slobode nego što je to slučaj kod većine drugih notebook računara. Dell je pre svega omogućio detaljan odabir konfiguracije prilikom samog naručivanja računara sa njihovog sajta. Međutim, to što živimo u Srbiji pa  nismo u mogućnosti da računare naručimo direktno već preko domaćih preprodavaca značajno komplikuje stvari i sužava izvor komponenti. Ali i pored svega toga moguće je promeniti neku od sledećih komponenti:

• HDD – moguće je ugraditi bilo koji 2.5″ SATA HDD;
• RAM – u dva SODIMM slota moguće je ugraditi maksimalno 2x2GB DDR2 RAM memorije na 800MHz;
• DVD – može se zameniti Blu-ray drajvom;
• Bluetooth i Wireless kartice – mogu se zameniti bilo kojim drugim internim karticama (npr. IEEE 802.11n) jer su 2 od 3 interna slota popunjena;
• Baterija – umesto 6-ćelijske baterije moguće je dokupiti 9-čelijsku koja autonomiju rada sa 2.5h produžava na maksimalnih 4h.

Torba za laptop

Kako sam odmah sledećeg dana morao da ga nosim na drugi kraj države, bio sam prinuđen da po kratkom postupku kupim i torbu za laptop. U prvoj radnji na koju sam naleteo izbor je bio poprilično dobar, pa sam na licu mesta odabrao jednu koja mi je najviše odgovarala. Uslov je bio da ne bude prevelika kako računar nebi skako po njoj, kao i da ima posebne pregrade pored one u kojoj stoji sam laptop, kako bi mogao da napakujem potrebne kablove, kartice, diskove, USB 3G modem i sl.

Izbor je pao na simpatičan i funkcionalan model marke Manhattan: Madison Avenue Notebook Computer Messenger Bag.

Operativni sistem

Windows 7

Zbog benchmark-ovanja i testiranja hardvera, probao sam Windows 7 i sve je radilo bez problema. Base score ocena je 4,0 zbog grafike za Aero, što je u najmanju ruku čudno s’obzirom da je ocena za grafiku za igre 5,4. Pretpostavljam da je do drajvera, pošto je Aero dosta manje zahtevan od većine savremenih igara.

Fedora Linux 12

Odmah po instaliranju, Fedora 12 nije automatski prepoznala većinu hardvera, a čak su se pojavili i problemi sa “pucanjem tekstura” u samom KDE-u (na isti način kao i na desktopu) ali je većina problema sutomatski rešena posle potpunog ažuriranja sistema (update od preko 400mb).

Opšti utisak

Kako sam već imao prilike da ga koristim na putu tokom produženog vikenda, a i umesto desktopa na neko vreme, mogu slobodno reći da je došlo vreme kada notebook može u potpunosti zameniti desktop mašine za većinu poslova. Dell Studio 1537 je sasvim pristojna mašina koja sa cenom ispod 50.000 RSD svakako opravdava uloženi novac. Mogao sam za taj isti novac da uzmem i neki model drugog proizvođača sa možda malo više RAM-a ili večim hard diskom, ali teško da bi ukupna ocena bila veća od Dell-ove. Pa i ako ništa drugo, Studio mi je lepši od većine laptopova koje sam video.

Ono što bih na kraju izdvojio kao prednosti i mane, iako se malo toga može zameriti, bilo bi:

Dobro:

• Dobra konfiguracija za cenu računara;
• Odličan dizajn i kvalitet izrade;
• 3 godine garancije;
• Odličan LED ekran;
• Dodatna oprema: HDMI, eSATA, BT, IR, WebCam;
• Ne greje se puno čak i posle višesatnog opterećenja;
• Odlična ergonomija – dobra tastatura

Loše:

• Ne podržava IEEE 802.11n (mada se još i ne koristi);
• Dobar deo računara je magnet za otiske prstijuČ
• Otvor za hlađenje je na čudnom mestu (nije da je loš, ali nisam navikao da je tu);
• Zvučnici znaju da daju dosta visoke tonove bez basa;
• Touchpad nije najosetljiviji, mada je prihvatljiv;
• Nije OTB podržan u nekim Linux distribucijama (Fedora problematična, OpenSUSE radi oslično).

Eto, došao je i dan da se u moje radno okruženje ponovo vrati full-sized netbook računar ili popularno laptop. Ranije mi je bilo kakav ozbiljniji rad bio nezamisliv bez desktop mašine. Laptop je tu bio čisto kao pomagalo za neke sitnice koje treba završiti kada sam na putu. Kao takav prenosivi računar je imao potpuno drugu primarnu svrhu: multimedija u pokretu. To je bio i glavni razlog zašto sam se otarasio satarog glomaznog laptopa i uzeo novi prenosni računar koji sam mogao da koristim baš tako – nosio ga stalno sa sobom. Naravno, pričam o mališi zvanom Eee PC. Netbook mi je u kombinaciji sa 3G konekcijom na Internet bio idealno rešenje za sve one sitnice koje bih radio na prenosivom računaru: Surf Webom, e-mail, twitter, chat, muzika, filmovi, kopiranje slika sa digitalca i sl. Netbook je i dalje idealno rešenje za sve te zanimacije, a tu spada 90% stvari za koje se prenosivi računari koriste. Međutim, jedina stvar koja je poprilično neudobna je neki ozbiljniji rad kada je u pitaju programiranje ili tome slično. Upravo zato reših da ponovo vratim notebook među svoje alate.

Zahtevi

Kako su poslednjih godina notebook računari postali jako dostupni širokim narodnim masama usled povećanja obima prodaje, smanjenja cena i malte ne minimalnih razlika u performansama u odnosu sa desktop računare, solidan laptop se može kupiti za oko 500€. U toj cenovnoj klasi specifikacije u ponudama svih proizvođača su poprilično ujednačene, pa sam od samih zahteva više obraćao pažnju na dodatnu opremu, kvalitet izrade i komponenti, kao i dizajn, tj. izgled samog računara. Što se nekih hardverskih detalja tiče u obzir je dolazilo sledeće:

• CPU: Intel Core2Duo / AMD X2 – bilo koji dvojezgarni procesor (sem DualCore i Atom-a) 2GHz i više
• RAM: 2GB i više – memorija je najjeftinija za nadogradnju pa se uvek može lako dodati
• HDD: 250GB i više – kako već posedujem eksterni hard disk, 250GB je i više nego dovoljno
• GPU: ATI / nVidia – bilo šta sem Intelove grafike
• LCD: 14″-16″ – kao već imam netbook, sve ispod toga mi je premalo, sve preko toga je preglomazno
• Dodatno obavezno: Wi-Fi, LAN, Bluetooth, Card Reader, HDMI, Webcam, US tastatura
• Dodatno opciono: eSATA, HSDPA, VGA-out, FireWire, Multimedia keys, TV-out, InfraRed, bez OS-a.

Od brendova sam odmah otpisao: Acer i MSI zbog kvaliteta izrade i komponenti; Lenovo i Fujitsu Siemens zbog (ćoškastog) dizajna; Apple i Sony zbog cene… Tako da sam u obzir uzeo ASUS, Toshiba, Dell i HP.

Potraga za pravim

Oni koji su pratili na Twitteru, znaju deo priče o tome kako sam po najgorem vremenu ove jeseni (zvanično još zima nije bila stigla) obilazio sve prodavnice računarske opreme u potrazi za laptopovima koje bih uvrstio u uži izbor. Prvobitno sam planirao da to odradim preko neta, ali se ispostavilo da su sajtovi (posebno oni koji obuhvataju ponudu sa celog tržišta) jako neažurni i informacije na njima poprilično netačne. Bilo kako bilo, podsetio sam se svojih starih geekovskih dana kada sam zbog jedne komponente znao da prepešačim ceo grad, a neretko i odem u drugi.

Uži izbor

U uži izbor ušla su 4 modela. Od toga 1 Dell i 3 ASUS-a. Problem je bio u tome što kod Dell-a ne postoje klasični modeli, već 4 glavne serije pa se prilikom naručivanja (isključivo) preko sajta bira željena konfiguracija. Sve bi to bilo idealno samo da nismo u Srbiji. Ko zna kada bi i kako to stiglo i kolike bi bile dažbine za porez i carinu. Dell se i inače jak oslabo uvozi kod nas, pa je neki dalji izbor praktično nemoguć. Kod ASUS-a je tek haos jer imaju zilion modela i svi su slični. Video sam i dve identične konfiguracije, jednu pored druge, iz potpuno različitih serija sa razlikom u ceni od nekih par hiljada RSD. Na kraju je izgled ipak presudio na stranu Dell-a pa reših da potražim neki od Dell Studio 15 modela koji je najpribližniji zahtevanim specifikacijama.

Pravi i jedini

Posle dva dana pretrage i obilaska skoro svih radnji po Beogradu, kao i telefoniranja radnji po Novom Sadu i Nišu, iskopao sam poslednji model koji je ostao u prodavnici. U PC4U preko puta mog fakulteta, našao sam notebook računar najpribližniji onome što sam želeo: Dell Studio 1537 – C2D 2GHz, 2GB, 250 GB, ATI GPU, Wi-Fi, BT, HDMI, FW, sa US tastaturom, bez OS-a…

Naime, neko je na teritoriji Beograda i AP Vojvodine u poštanske sandučiće ubacivao lažne račune koji veoma podsećaju na standardne račune Telekoma, ali sadrže naplatu usluga koje su inače besplatne. Na slici računa objavljenom u zvaničnom Telekomovom saopštenju za javnost navedena je usluga “Poslovni imenik” sa cenom od 5.999 RSD, a inače se taj imenik dobija potpuno besplatno.

Ukoliko u svom poštanskom sandučetu zateknete bilo šta slično, dobro zagledajte šta piše na istom, a ako niste sigurni da li je račun pravi, proverite u nekoj od pošti ili predstavništvu kompanije Telekom Srbija.

P.S. Da bi uočili razlike imeđu originalnog Telekomovog raluna i ovog lažnog dobro pogledajte logo (na pravom je nacrtano nešto poput slova “S“, a na lažnom slovo “T“), zatim pozadina roze boje na originalnom ima ponovljen taj isti logo sa natpisom “Telekom Srbija” dok je na lažnom ispisan drugi tekst (“Telefonski Poslovni imenik“), razlikuju se brojevi žiro-računa (uporedite sa nekim starim računom), a u gornjem levom uglu, ispod logoa i natpisa “Telekom Srbija” na pravim računima piše “Predužeće za telekomunikacije a.d., 11000 Beograd, Takovska 2, www.telekomcentar.com“. Ukoliko se bilo šta od ovoga ne slaže, u pitanju je lažni račun. Naime, na lažnom nigde ni ne piše da je iz Telekoma, samo jako podseća jer je dizajniran sa istim rasporedom stavki (layout) i koristi iste boje (color scheme).

Kao što već rekoh, soba sa kuhinjom, kupatilom i 4 dupla kreveta (do 8 ljudi) se nalazi na 7,8km od centra Uljcina, a lokalni kombi prevoznici voze do grada za 1€. Jedino što je potrebno obezbediti je Vaša poseteljina, peškir i tako te lične stvari, a za klopu se već možete snaći i dole. Rezervacije su moguće od sada pa tamo negde do septembra, pa ko želi da se opusti i zabavi može ugrabiti noćenje za samo 1€. Više informacija može nađi na flajeru ispod.

Kako Marko već duže vreme planira kupovinu postolja za svoj laptop, dosta smo razgledali ponudu domaćih dobavljača hardware-a. Bilo je više postolja različitih karakteristika, no sva su imala malo veću cenu pa je kupovina uvek odlagana. No kako su nas stisli ovi vreli dani do nekog rešenja se moralo doći pod hitno. Moja desktop mašina se i dalje opako greje i pored toga što sam ugradio ventilator od 120mm, a stranica je po default-u otvorena. Zamislite kako je tek u Toshiba-inom laptopu koji takođe radi 24h dnevno. To je samo aktuelizovalo priču o postolju za laptop pa je Marko rešioda sebi isto napravi od materijala koje već posedujemo u stanu. Našao je kartonsku kutiju koja će biti osnova, ali nešto je nedostajalo za kompletiranje postolja. Meni su na pamet padale razne ideje, od isecanja plastičnih flaša do kompletnog dizajna od kartona, no ništa od toga nije bilo odgovarajuće. Sve dok nismo našli stari plastični čiviluk koji odavno odbija da stoji na zidu duže od par dana.

Isekli smo kartonsku kutiju od patika, izmerili, premerili, probušili rupe u kartonu i prilepili plastični čiviluk za donji deo kutije. Tako je poklopac dao potrebni ugao za ugodno kucanje na tastaturi, a čiviluk postao graničnik koji laptop drži na postolju. Izbušene rupe kroz koje prolati deo čiviluka omogućavaju da sistem sam sebe drži u jednom komadu, ali smo i pored toga ipak sve ojačali sa malo lepljive trake. Za svaki slučaj

S’ obzirom da savršeno radi posao za koji je osmišljeno, a uz to smo ga napravili potpuno bez ikakvih troškova, ovo postolje je idealno rešenje za efikasno hlađenje laptop računara. Kako sve to izgleda i kako funkcioniše, pogledajte na sledećim fotkama…

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Šta je AIESEC?

AIESEC je međunarodna platforma za mlade ljude koja im omogućava da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Prisustvom na preko 1.100 univerziteta u 100 zemalja, AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu, a najveći LC u Srbiji je upravo na EF-u.

O konferenciji

Cilj ovog projekta je da studenti steknu nova znanja iz oblasti IT-a i trgovine i da saznaju zašto je danas primena savremene informacione tehnologije jedan od najznačajnijih faktora konkurentnosti u globalnom biznisu.

Projekat je edukativnog karaktera. Kroz prezentacije, predavanja i interaktivan rad studenti i menadžeri kompanija su u mogućnosti da diskutuju na prethodno odabrane teme. Učesnici imaju priliku da se na licu mesta upoznaju sa potrebama i poslovanjem velikih trgovinskih kompanija, a isto tako mogu da se uvere u mogućnosti primene aktuelnih IT rešenja u biznisu.

Agenda predavanja

10:00 – 10:30 Registracija delegata
10:30 – 11:00 Uvodno predavanje – Prof. Dr. Predrag Bjelić
11:00 – 12:00 Microsoft – Microsoft Dynamics
12:00 – 12:20 Coffee break
12:20 – 12:30 ECDL
12:30 – 13:30 GS1 Srbija – GS1 standardi
13:30 – 13:45 Coffee break
13:45 – 14:30 World Trade Centar Belgrade – Korišćenje mreže WTC-a u uslovime finansijske krize
14:30 – 15:00 Svečano zatvaranje

Predavanja

U prijatnom ambijentu svečane sale na 1. spratu Upravne zgrade Beogradskog sajma, stotinak delegata popunilo je savremenu salu za prezentacije u kojoj je održana konferencija.

Bez kašnjenja, Prof. Dr. Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta, održao je uvodno predavanje o konceptu elektronskog poslovanja, gde je ukratko objasnio pojam elektronskog poslovanja, kratko osvrnuvši se na istoriju i njegov značaj.

Zatim je Nenad Aleksić iz kompanije Microsoft predstavio Microsoft Dynamics – softver za upravljanje poslovnim aktivnostima, koji malim i srednjim preduzećima pomaže u automatizaciji procesa, u donošenju isplativijih odluka i pri ubrzavanju rasta preduzeća. Istom prilikom naglasio da se za kompanije iz naše zemlje nudi posebna (jeftinija) verzija NAV Express paketa, lokalizovanog na srpski i prilagođenog domaćem zakonodavstvu.

Pauza za kafu stigla je u pravo vreme, pa su učesnici konferencije predahnuli na prostranoj terasi pored sale, na kojoj su se nalazila osveženja i grickalice.

Nakon pauze, Bojana Minić predstavila je ECDL projekat koji Fondacija za Evropsku kompjutersku vozačku dozvolu realizuje u saradnji sa JISA-om, u okviru čega je usledila i nagradna igra u kojoj su aktivni učesnici konferencije zaradili besplatan ECDL Core kurs.

Odmah posle toga, tri predavača iz organizacije GS1 predstavili su ponudu i viziju koju ova kompanije propagira. GS1 je vodeća globalna organizacija posvećena kreiranju i implementaciji globalnih standarda i rešenja koja poboljšavaju efikasnost i preglednost u lancu snabdevanja i zahtevima u lancu snabdevanja na globalnom nivou, pa su učesnicima konferencije ukratko predstavljeni standardi ove organizacije. Pored raznih formata bar kodova, predstavljeni su i savremeni formati kodova zasnovanih na RFID tehnologiji.

Nakon druge pauze, Olga Milićević – šef projekta ino poslovanja Beogradskog sajma, Generalni sekretar WTC Beograd & WTCA Regionalni koordinator za Jugoistočnu Evropu, predstavila je pogodnosti koje pruža poslovanje kroz mrežu WTC-a, kao i prednosti koje ista pruža domaćim kompanijama u uslovima finansijske krize.

Na kraju su delegatima podeljeni i sertifikati za odslušana predavanja, a organizacioni tim je najavio održavanje još zanimljivije konferencije za iduću godinu.

Utisak

Ja sam u organizacionom timu bio zadužen za IT i pomoć oko promocije projekta i iskreno se nadam da je sa te strane sve bilo OK. Jako sam zadovoljan organizacijom same konferencije, kvalitetom predavanja kao i izborom delegata. Iduće godine će biti jako teško nadmašiti postignuto, no upravo taj izazov je inspiracija za postozanje još većih uspeha. Na kraju mi ne preostaje ništa drugo sem da pohvalim tim za predanost poslu  i zahvalim se na sjajnoj saradnji.

Sam termin 3G označava treću generaciju mobilne telefonije, naslednika 2.5 generacije koju većina ovdašnjih korisnika jošuvek koristi. Najatraktivnija 3G usluga je svakako video-telefoniranje, ali ono zbog čega je 3G zanimljiv kao rešenje za broadband internet pristup je maksimalna brzina prenosa podataka od 14.4 Mbps za download i 5.8 Mbps za upload. Sam 3G standard sadrži više podstandarda kao što su UMTS (Evropa, Japan), TD-SCDMA (Kina) i CDMA2000 (Amerika). No jedno je teorija, a drugo praksa. Brzine u Srbiji su svakako manje nego u ostatku Evrope, no sasvim su dovoljne za ono što je glavna namena 3G Interneta – suft van kancelarije/kuće.

Od kako je još 2006. Telekom prvi u Srbiji pustio u pogon 3G signal, a kasnije se uključio i Telenor, ništa zanimljivo se nije dešavalo na tom polju. Bilo je tu i tamo nekih zanimljivih promocija, no ništa spektakularno što bi privuklo veliku pažnju korisnika i nateralo ih da počnu masovno da koriste video pozive i ostale servise koje 3G pruža. Zatišje je trajalo sve do početka ponude 3G Interneta uz USB modem u paketu. Telenor je kao i uvek krenuo u bombastičnu kampanju, a MT:S je počeo sa privlačenjem onog dela populacije kojoj Internet najviše i treba – studentima. Telekomova ponuda studentskih paketa je višestruko jeftinija od Telenorove, pa tako i zanimljivija. Iskreno, svi moju drugovi koji su uzeli 3G Internet, potpisali su ugovore sa MT:S-om.

Još jedna bitna stavka je pokrivenost. Tu je MT:S i dalje u prednosti jer ima pokrivenu skoro celu Srbiju, za razliku od Telenora koji tek sada počinje sa pokrivanjem većih opština. Do kraja prošle godine Telenor, 3G signalom, nije imao pokriven čak ni ceo Beograd. Dodajmo na to i cene koje su višestruko veće nego kod konkurencije i sve postaje jasno. OK, za nekoga ko ima firmu i nije mu problem da plati par hiljada dinara samo da bi čekirao mail sa službenog puta možda ovo i nije za razmišljanje, ali za omladinu svakako jeste, jer se za razliku u ceni na godišnjem nivou može priuštiti 10 dana letovanja u Bugrskoj ili Hrvatskoj.

Evo i uporednog prikaza cena kod MT:S-a i Telenora:

Iz ličnog iskustva (od evo već par meseci) mogu reći da sam zadovoljan MT:S-ovim 3G Internetom. USB modem u sebi ima igrađenu flash memoriju na kojoj se nalaze drajveri za Windows i MacOS, a uz malo podešavanja sve fino radi i pod Linux-om, tako da je moj mali Eee PC uvek online. Od sada više ne moram da povezujem mobilni preko Bluetooth-a i koristim ga kao modem, već mi je u rancu uvek i mali USB modem koji se po potrebi stavlja u funkciju za nekoliko sekundi.

OpenCoffee Club

Neformalno okupljanje pojedinaca koji se bave Internetom i srodnim strukama, pod nazivom OpenCoffee Club, održano je 04. marta u kafeu Kolačić, i to drugi put u Beogradu. Nix i ja smo kao predstavnici Linke.rs-a bili na licu mesta među prvima, te smo vreme do okupljanja ostatka ekipe prekratili uz malo Q3-a. Bilo je tu poznatih njuški, kao i interesantnih debitanata. Uz kaficu se ćaskalo o raznim stvarima, kako iz struke tako i iz realnog života, pa je atmosfera bila opuštena, a društvo prijatno i spremno na saradnju. Sve u svemu, upoznali smo neke nove ljude i pale su zanimljive ideje koje čekaju na realizaciju. U toku su dogovori i organizacija oko jednog zanimljivog projekta koji je nastao te večeri, ali o tome ću pisati nešto detaljnije tek kada cela stvar poprimi ozbiljniji oblik i kada se krene sa realizacijom. U svakom slučaju, preporučujem svima da obavezno posete sledeće OCC okupljanje.

Dan proja Pi

Već sam pisao o matematičkim praznicima u svetu, a od Đorđeta sam saznao da se šuškalo o organizovanju slične proslave po prvi put i u Srbiji. Pošto je bilo zainteresenata, 14. marta je zvanično i proslavljen Pi dan. A kako to običaji nalažu, početak ceremonije bio je planiran za 1:59. Usled manjeg kašnjenja organizacije, krenuli smo malo kasnije, no to nas nije omelo da ze zasladimo uz tortu i kolače u obliku broja Pi. Naravno nezaobilazna je bila i Pizza na kojoj je kečapom bio ispisan magični broj, a kasnije je usledilo i takmičenje u recitovanju decimala broja Pi, pa smo dobili i prvog pobednika u toj disciplini. Detaljniji izveštaj sa okupljanja možete pročitati na stranicama Vikipedije. A do sledeće godine, vežbajte učenje decimala napamet

Business Innovation Programs

U okviru projekta “Razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji” koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, u periodu od 16. do 20. marta u Kruševcu je održana petodnevna obuka za početnike u biznisu. Moram priznati da sam bio jako skeptičan kada sam za ovu obuku konkurisao sa idejom o Internet portalu, jer smo ipak u Srbiji gde se Internet i ne shvata posebno ozbiljno, naročito kada su investicije u pitanju. Da se stvari kreću u pozitivnom smeru, naznaka je i to što je moj projekat izabran među 20 privilegovanih koji imaju prednost prilikom konkurisanja za start-up kredite za početnike kod Republičke agencije za razvoj Malih i Srednjih Preduzeća i Preduzetništva. Na samom seminaru smo kroz interaktivni rad učili kako se pišu biznis planovi, a data su nam i detaljna uputstva kako se registruje firma/preduzeće. Pored toga, upoznati smo sa detaljima konkursa, a predavači su nam prenosili i praktične savete iz njihovih ranijih iskustava koji su jako bitni za nas mlade preduzetnike. Još uvek razmatram svoju ideju i razrađujem plan, a šta će biti – videćemo…

Sajam automobila

Krenuo sam od dizajna, preko matematike i biznisa i na kraju je red da se novci negde i potroše, a za to nema lepšeg mesta od Sajma automobila Već par godina unazad nisam posećivao dotični sajam iz prostog razloga što atraktivnijih automobila ima na ulicama naše prestonice, te na sajmu skoro pa i da nema ničega zanimljivog. No kako je neko društvo iz Kragujevca dolazilo specijalno da obiđe sajam, reših da im pravim društvo. I da, kao što sam i očekivao jedina zanimacija bile su one lepe tete koje ulepšavaju skupocene automobile. Da ne grešim dušu, bilo je i lepih četvorotočkaša, no na žalost o njima ću još neko vreme moći samo da sanjam. Evo fotkice jednog od lepotana, pa uživajte. A ko želi da vidi neku od onih lepih teta koje rade kao promoterke, neka prošeta do sajma pošto je otvoren još par dana (27.03 – 05.04.2009.).