Razne, kako privatne tako i poslovne obaveze bile su razlog za 20-ak dana mog odsustva sa Interneta, a neaktivnost po tom pitanju su primetili i ljudi sa moje IM liste. Bilo je tu više raznih dešavanja pa sam planirao da svakom ponaosob posvetim po jedan post, no na kraju ću ih ipak ukratko pomenuti u jednom. Pa da krenem…

OpenCoffee Club

Neformalno okupljanje pojedinaca koji se bave Internetom i srodnim strukama, pod nazivom OpenCoffee Club, održano je 04. marta u kafeu Kolačić, i to drugi put u Beogradu. Nix i ja smo kao predstavnici Linke.rs-a bili na licu mesta među prvima, te smo vreme do okupljanja ostatka ekipe prekratili uz malo Q3-a. Bilo je tu poznatih njuški, kao i interesantnih debitanata. Uz kaficu se ćaskalo o raznim stvarima, kako iz struke tako i iz realnog života, pa je atmosfera bila opuštena, a društvo prijatno i spremno na saradnju. Sve u svemu, upoznali smo neke nove ljude i pale su zanimljive ideje koje čekaju na realizaciju. U toku su dogovori i organizacija oko jednog zanimljivog projekta koji je nastao te večeri, ali o tome ću pisati nešto detaljnije tek kada cela stvar poprimi ozbiljniji oblik i kada se krene sa realizacijom. U svakom slučaju, preporučujem svima da obavezno posete sledeće OCC okupljanje.

Dan proja Pi

Već sam pisao o matematičkim praznicima u svetu, a od Đorđeta sam saznao da se šuškalo o organizovanju slične proslave po prvi put i u Srbiji. Pošto je bilo zainteresenata, 14. marta je zvanično i proslavljen Pi dan. A kako to običaji nalažu, početak ceremonije bio je planiran za 1:59. Usled manjeg kašnjenja organizacije, krenuli smo malo kasnije, no to nas nije omelo da ze zasladimo uz tortu i kolače u obliku broja Pi. Naravno nezaobilazna je bila i Pizza na kojoj je kečapom bio ispisan magični broj, a kasnije je usledilo i takmičenje u recitovanju decimala broja Pi, pa smo dobili i prvog pobednika u toj disciplini. Detaljniji izveštaj sa okupljanja možete pročitati na stranicama Vikipedije. A do sledeće godine, vežbajte učenje decimala napamet

Business Innovation Programs

U okviru projekta “Razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji” koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, u periodu od 16. do 20. marta u Kruševcu je održana petodnevna obuka za početnike u biznisu. Moram priznati da sam bio jako skeptičan kada sam za ovu obuku konkurisao sa idejom o Internet portalu, jer smo ipak u Srbiji gde se Internet i ne shvata posebno ozbiljno, naročito kada su investicije u pitanju. Da se stvari kreću u pozitivnom smeru, naznaka je i to što je moj projekat izabran među 20 privilegovanih koji imaju prednost prilikom konkurisanja za start-up kredite za početnike kod Republičke agencije za razvoj Malih i Srednjih Preduzeća i Preduzetništva. Na samom seminaru smo kroz interaktivni rad učili kako se pišu biznis planovi, a data su nam i detaljna uputstva kako se registruje firma/preduzeće. Pored toga, upoznati smo sa detaljima konkursa, a predavači su nam prenosili i praktične savete iz njihovih ranijih iskustava koji su jako bitni za nas mlade preduzetnike. Još uvek razmatram svoju ideju i razrađujem plan, a šta će biti – videćemo…

Sajam automobila

Krenuo sam od dizajna, preko matematike i biznisa i na kraju je red da se novci negde i potroše, a za to nema lepšeg mesta od Sajma automobila Već par godina unazad nisam posećivao dotični sajam iz prostog razloga što atraktivnijih automobila ima na ulicama naše prestonice, te na sajmu skoro pa i da nema ničega zanimljivog. No kako je neko društvo iz Kragujevca dolazilo specijalno da obiđe sajam, reših da im pravim društvo. I da, kao što sam i očekivao jedina zanimacija bile su one lepe tete koje ulepšavaju skupocene automobile. Da ne grešim dušu, bilo je i lepih četvorotočkaša, no na žalost o njima ću još neko vreme moći samo da sanjam. Evo fotkice jednog od lepotana, pa uživajte. A ko želi da vidi neku od onih lepih teta koje rade kao promoterke, neka prošeta do sajma pošto je otvoren još par dana (27.03 – 05.04.2009.).

Ako izuzmemo opštepoznatu činjenicu da studentima uvek fali para, danas se jošuvek pristojno živi i pored nadolazeće svetske ekonomske krize. No uvek je bilo korisna racionalna potrošnja raspoloživih sredstava, kao i štednja na stvarima koje nisu potpuno neophodne.

Pošto svakodnevno pijem(o) kafu/čaj redovno se motam po kuhinji sa džezvom u ruci. No kako u stanu imamo samo neku staru džezvu bez drške, koja je dosta nezgodna za rukovanje, odlučih da, kako meni tako i cimerima, umanjim muke tako što ću nas počastiti novom džezvom.

Džezva za kafu od 99 din

U obližnjem supermarketu videh da imaju neke fine fancy emajlirane džezve, no cene su se kretale od 400 do 800 din (komad). Stojim tako i razmišljam se da li da strpam jednu u korpu no mota mi se po sećanju da sam negde video ‘to isto’ samo mnogo jeftinje, te se odlučih da pre kupovine ipak pogledam još malo po drugim radnjama. Istog dana, tražeći neke sitnice za rođendanski poklon, našao sam se u jednoj od onih čuvenih radnji “SVE ZA 99 DINARA”. Među onim silnim nepotrebnim stvarčicama videh džezve za kafu po popularnoj ceni od (naravno) 99din. Rekoh, to je obično parče metala i ne može biti toliko lošije od onog iz supermarketa. Kako je razlika u ceni bila višestruka pazarih jeftiniju varijantu. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će me, već koliko sledećeg dana, stići ona narodna “Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“.

Kad’ sam se vratio u stan uzeo sam da skuvam čaj i probam novu džezvu, no primetih da ista curi ako se napuni do vrha jer je drška pričvršćena nekim nitnama koje nisu zavarene. Rekoh OK, nije strašno sipaću vode do pola. I tako ja na kraju uredno skuvah čaj… No sledećeg jutra iz sudopere uzimam džezvu u kojoj je ostalo malo vode preko noći i imam šta i da vidim. Dno je već bilo zarđalo i osećao se jak miris korozije. A za neverne sam priložio i fotografiju iste.

Ovaj komad kineske robe nije bio dovoljno izdržljiv ni za jednokratnu upotrenu, a kamo li za višedecenijsko arčenje poput onih starih bakarnih koje se jošuvek koriste na selu.

I pored ekonomske krize i potrebe za štednjom, ponekad je ipak korisno setiti se one čuvene engleske izreke: “Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari“, posebno kada je u pitanju nešto što je sastavni deo svakodnevnog života a kupuje se jednom za duži vremenski period.