Kako mi je desktop mašina umrtvljena, prinuđen sam da kuckam sa notebook-a, pa korisitm priliku da podelim par korisnih saveta za detekciju problema kada se računar ‘ne budi’.

Ako pokušate da uključite računar, a isti ne reaguje (ili se uključi na par sekundi pa se isključi) velika je verovatnoća da se radi o neispravnom napajanju. Naravno, postoji mogućnost da je matična ploča u kvaru, pa čak i neka druga komponenta, ali ove dve su najčešće problematične u ovakvim situacijama.

Kako ne znate da li je krivac napajanje, ploča ili nešto treće najbolje je da krenete redom. Ukoliko nemate rezervne komponente (što je najčešće slučaj) nećete moći da menjate jednu po jednu od sumnjivih komponenti i tako izolujete krivca. Zato krenimo od napajanja…

Isključite napajanje (tj. ceo računar) iz struje. Otkačite ATX konektor koji povezuje napajanje (PSU) sa matičnom pločom. Ako imate noviju matičnu ploču koja podržava ATX v2.2 standard ovaj konektor se sastoji od 24 pinova i isto toliko žica. U slučaju da imate stariju ploču, vaš konektor ima 20 pinova. Koji god da imate (nebitno u ovom slučaju) otkačite isti sa matične ploče i nađite zelenu žicu (Power on). Sa njenih strana su dve crne žice koje predstavljaju masu (GND). Spajalicom, parčetom žice, makazama ili bilo kojim drugim provodnikom spojite pin na koji dolazi zelena žica sa jednom od susednih do kojih dolazi jedna od crnih. Dakle ponavljam:

1. Isključite napajanje iz struje.
2. Otkačite konektor od napajanja sa matične ploče.
3. Prespojite zelenu sa jednom od susednih crnih.

Ja pri ruci nisam imao ništa sem ovih zihernadli, pa sam spojio dve i utaknuo ih u ATX konektor kako bi izazvao kratak spoj.

Oni koji znaju da tumače linkovane sheme konektora znaće zašto smo prespojili baš ove pinove, a ako nemate ideju o čemu se radi, onda nema ni potrebe da bijete glavu, samo pratite uputstvo i molite se da nešto ne eksplodira

Uključite napajanje u struju (ako napajanje sa zadnje strane poseduje ON/OFF prekidač – ukljulite ga) i ukoliko se ventilator vrti i napajanje se ponaša normalno, najverovatnije  je sa istim sve OK.

Nemojte prerano da se obradujete jer to najverovatnije znači da je crkla neka bitnija (i skuplja) komponenta.

Na ovaj način možete proveriti da li je PC napajanje ispravno čak i ako nemate računar. Jednostavno prespojite konektor po prethodno navedenom uputstvu i uključite ga u struju. Ostalo će vam se kazati samo

Svesta zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Podsećam da se najveći broj bolesti širi upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Evo i dotičnog postera prevedenog na srpski jezik.

Quake 2 je verovatno igra koja je portovana na najviše platformi, a verovatno se nalazi na samom vrhu broja portova svih aplikacija ^{[citation needed]}. U isto vreme, Q2 predstavlja igru koja i dan danas ima ogroman broj fanova, a na našim prostorima je prva igra koja se masovno igrala u mreži, pa samim tim postavila temelje multiplayer scene u Srbiji, a ujedno je i prva PC igra koju sam kupio pa kao takva ima posebno mesto u mojoj ličnoj gejmerskoj istoriji.

Quake engine je od 2001. godine pušten kao open source i predstavlja jedan od najboljih endžina svih vremena. To je samo jedan od razloga zašto svi vole Quake. Mnogi poznati naslovi su zasnovani na ovom endžinu, a čuveni Half-Life je samo jedan od njih.

Bilo kako bilo, posle raznih drugih zezalica koje sam budžio na red je došla i jedna od mojih najomiljenijih igara svih vremena – Quake II

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.

Svaki put kada planiram da napišem neki duži, i što bi se reklo ozbiljniji, post uhvati me životna gužva te nikako ne uspem da sastavim sat-dva vremena da se malo raspišem. No kao po pravilu upravo u takvim situacijama doleti mi neka zanimljivost koju momentalno moram da podelim sa ostatkom sveta. Pogađate da je ponovo takav slučaj u pitanju.

Neki ljudi su stvarno kreativni, drugi pak znaju jako lepo da realizuju tuđe ideje, a postoje i oni koji iz gluposti stvaraju neverovatna dela. Od koje god da je sorte, čileanac Piwonka kreator je neverovatnog izuma. U pitanju je zvono za sendvič!

Verovatno ste odavno primetili sličnost između zvona za tortu i zvona za diskove (pakovanje od 10/25/50/100 diskova na štapu). Pored razlike u veličini, zvono za diskove u sredini ima, već pomenuti, štap na koji se ređaju optički diskovi. Upravo zbog toga dotično pakovanje i ne služi ničemu drogome osim arhiviranja i čuvanja diskova. No nedajte da vas to spreči u smišljanju ovako praktičnih izuma. Ukoliko polazite na piknik, neko duže putovanje ili pak krećete na more, evo idealnog načina da u svoju torbu napakujete nekoliko ukusnih domaćih sendviča, a isti pritom ne budu spljeskani kao da je ceo autobus prešao preko njih.

Marko i ja smo upravo potvrdili da smo najkreativniji kada nemamo šta pametno da radimo (ili je u toku ispitni rok). Za razliku od heftalice danas smo napravili sasvim korisnu stvar za svakodnevni život – postolje za laptop.

Kako Marko već duže vreme planira kupovinu postolja za svoj laptop, dosta smo razgledali ponudu domaćih dobavljača hardware-a. Bilo je više postolja različitih karakteristika, no sva su imala malo veću cenu pa je kupovina uvek odlagana. No kako su nas stisli ovi vreli dani do nekog rešenja se moralo doći pod hitno. Moja desktop mašina se i dalje opako greje i pored toga što sam ugradio ventilator od 120mm, a stranica je po default-u otvorena. Zamislite kako je tek u Toshiba-inom laptopu koji takođe radi 24h dnevno. To je samo aktuelizovalo priču o postolju za laptop pa je Marko rešioda sebi isto napravi od materijala koje već posedujemo u stanu. Našao je kartonsku kutiju koja će biti osnova, ali nešto je nedostajalo za kompletiranje postolja. Meni su na pamet padale razne ideje, od isecanja plastičnih flaša do kompletnog dizajna od kartona, no ništa od toga nije bilo odgovarajuće. Sve dok nismo našli stari plastični čiviluk koji odavno odbija da stoji na zidu duže od par dana.

Isekli smo kartonsku kutiju od patika, izmerili, premerili, probušili rupe u kartonu i prilepili plastični čiviluk za donji deo kutije. Tako je poklopac dao potrebni ugao za ugodno kucanje na tastaturi, a čiviluk postao graničnik koji laptop drži na postolju. Izbušene rupe kroz koje prolati deo čiviluka omogućavaju da sistem sam sebe drži u jednom komadu, ali smo i pored toga ipak sve ojačali sa malo lepljive trake. Za svaki slučaj

S’ obzirom da savršeno radi posao za koji je osmišljeno, a uz to smo ga napravili potpuno bez ikakvih troškova, ovo postolje je idealno rešenje za efikasno hlađenje laptop računara. Kako sve to izgleda i kako funkcioniše, pogledajte na sledećim fotkama…

Poslednjih dana sam počeo da osvežavam sećanja iz doba NES igrica i ostalih konzola, pa sam u Pixel Art fazonu. Kako sam naištao na zanimjliva rešenja iscrtavanja pikselizovanih sličica uz pomoć samolepljivih stikera, odlučih da unesem malo svežine u svoju sobu. Razmišljao sam šta bih mogao da pikselizujem na prazan zid iza računara i odlučih se za uvek sveže vesti preko RSS Feed-a. No kako nisam mogao da animiram zid, nalepio sam RSS ‘ikonicu’.

Prvo sam u Photoshop-u, piksel po piksel, nacrtao sličicu dimenzija 16×16 u tri boje (imao sam stiekre u dve nijanse, a zid sam iskoristio kao terću) a zatim istu (trivijalno) uveličao kako bih mogao da brojim piksele i rastojanje između stickera. USB kabli, koji mi je bio pri ruci, sam zalepio kao vertikalni guideline kako bi u odnosu na njega hvatao pravac da slika ne bi bila kriva i deformisana.  Brinulo me je hoće li se stikeri zapravo lepiti po zidu, pošto su namenjeni za papir, no za sada stoje. I tako, stiker po stiker, posle oko pola sata, zid više nije jednobojan

Kako je ovo probni rad, jošuvek razmišljam sta bih mogao da odradim na drugom zidu…