Koristim ovaj lep dan kao priliku da vas podsetim na prošlogodinju SHARE konferenciju koja je svakako bitna stavka u kalendaru događaja u regionu i delić lepih i pozitivnih stvari koje su se izdešavale na istoj i koje su tada pokrenute.

Mene lično, Share asocira na pozitivnu energiju, druženje, razmenu ideja i iskustava, nove kontakte, edukaciju i dobar provod… Na jednom mestu, a istovremeno, na više lokacija po gradu. Share je bio spoj ljudi iz regiona, ali i iz sveta. Svi okuljeni na jednom mestu, sa jednom idejom… deljenja svega… iskustava, planova, dobrih i pozitivnih trenutaka i pre svega osmeha

Družio sam se sa ekipom iz ostalih gradova Srbije, ekipom iz Makedonije, Hrvatke, Bosne… Iz prve ruke razmenjivao ideje sa ljudima koji stoje iza projekata kao što su Tor, Face to Facebook, Piratska partija, ekipim koja je 2008. vodila Obaminu predizbornu kampanju, ekipom koja se u Google-u bavi alatima za decentralizovanu komunikaciju… Pričali smo o privatnosti, društvenim mrežama i njihovom uticaju na društvo, krizne situacije, kampanje, aktivizam… i još mnogo toga.

Pre nego što pročitate ostatak teksta, bacite pogled na vest dana: “Kopiranje knjige biće krivično delo“. Ovo dole sam prvo napisao kao komentar uz link na Fejsbuku, ali je bio predugačak pa sam ga iskopirao i objavio ovde.

Nekako mi je uvek ovaj deo godine, od proleća do početka leta, prepun nekih zanimljivih događaja i raznih putovanjca po okruženju, pa nikako ne stignem da posvetim po tekst na blogu svakome od njih, te ih stoga ukratko izdvajam ovde jer zaista zaslužuju da se nađu međ’ ostatkom mojih blogovnih papazjanija. Pa da krenem (ako me sećanje dobro služi) redom…

BEST mini cultural exchange Zagreb-Beograd

[18-20.02.2011.] O BEST miniCE sam već pisao, ali nisam pomenuo da je zvanično naziv bio (ne)kulturna razmena. Ovim nazivom duhovito je aludirano na pozitivno povezivanje naše dve studentske grupice, a provod je ostavio tako jak utisak da su mi neki ljudi, koje sam tom prilikom upoznao, danas češće na kafi od većine društva sa faxa.

Tu se stvorila i ljubav prema Zagrebu koji sam za nekih 2 meseca obišao već 4-5 puta (a da nikada u životu nisam bio ranije).

Koncert benda Fandango u Beogradu

[04.03.2011.] I ako sam pre koncerta čuo samo jednu pesmu, članicu benda Stašu znao sam sa twittera, a i cela ekipa koja je te večeri bila u gradu bila je nekako u tviteraj fazonu, pa smo puni entuzijazma krenuli da zauzmemo prvi red u Ciklonu i pozdravimo mini koncert našeg novog omiljenog twitter benda

Tako je Fandango ušao u istoriju kao prvi srpski bend koji je svoje fanove zaradio putem ove društvene mreže, a mi smo se super proveli i krenuli da ih preporučujemo svima

Njima želim puno sreće u daljem osvajanju scene, a nama još puno zabave na njihovim nastupima…

Dan Internet domena Srbije – DIDS 2011

[10.03.2011.] DIDS 2011, koji je održan u Privrednoj komori Srbije, poslužio je kao odličan izgovor da se na jedno mesto okupi većina ljudi koji su na bilo koji način umešani u trenutno stanje stvari na domaćem Internet prostoru. Bilo je tu puno zvaničnika, akademskih predstavnika, vlasnika raznih kompanija koje posluju na našem WEBu, Internet preduzetnika, developera, aktivista i sl. Ne samo da je ovo bio jedan od događaja sa najviše prijavljenih korisnika Foursquare-a, već je spontano organizovan i afterparty TweetUp pa smo druženje nastavili do kasnijih večernjih sati.

Na samom skupu smo saznali dosta toga o funkcionisanju samog .RS top level domena, kao i planovima za ćirilične domene, a pričalo se i o uspešnim projektima sa domaćeg WEBa. Bilo je reči i o IPv6 protokolima, kao i o planovima za budućnost. Sve u svemu, bila je ovo višestruko dobra konferencija, pa se nadamo još bogatijem programu iduće godine.

#PlitviceUp i obilazak vodopada

[16-21.03.2011.] Prilikom mog prvog obilaska Zagreba, upoznao sam se IRL sa tweepsima sa neta sa kojima sam se pratio od ranije, a kako su oni već tada planirali vikend u Nacionalnom parku Plitvička jezera, dogovorili smo se da se za sledeće okupljanje sretnemo upravo tamo. Kako bih iskombinovao još neke usputne događaje, došao sam u sredu na čuveni #rakijateam, svratio na sastanak kod BEST-ovaca, a na kraju posle Plitvica ostao još koji dan duže u Zagrebu.

Plitivička jezera su zaista fenomenalna i zaista su opravdano na 3. mestu najlepših vodopada na svetu, pa ih svima preporučujem da ih posete. Samo sam tog dana iskucao preko 1000 fotki i redovno ih prelistam čisto da se podsetim kako je lepo bilo. Kažu da je leti, kada sve ozeleni, totalno drugačiji doživljaj, a isto važi i za zimu kada se sve kompletno zaledi i bude tako statičko kao na fotografiji. Eto, meni je to dovoljan razlog da ponovo posetim ovaj raj na zemlji, a isto bih preporučio svima. Zaista je fenomenalan prizor koji treba videti sopstvenim očima.

Pored svega toga, ekipa sa kojom sam tamo bio je totalno cool i opuštena i svi su totalni gikovi. Ne samo da niko ne ispusšta gedžete iz ruku i ne pravi pauze između tweetova duže od par sati, već su i svi na Foursquare-u, a neki se fanatički čekiraju na svakom ćošku Nikada neću zaboraviti ni Medoslava koji je tako počeo da nas proganja i u virtuelnom svetu

Share Conference 2011

[07-09.04.2011.] Jedna od verovatno najznačajnijih novih konferencija ove godine svakako je Share. Za one koji ne znaju, ako takvi uopšte postoje, SHARE Conference je nova forma festivala pokrenuta od strane State of Exit Fondacije. Na jednom mestu okuplja regionalne zvezde Internet i društvenog aktivizma, umetnike iz sfere novih medija i priznate muzičare. Ono što je bilo posebno interesantno jeste neverovatna koncentracija hipstera na jednom mestu svim mestima.

Pored odličnih predavanja preko dana, svake većeri je na više lokacija bilo puno fenomenalnih žurki na koje su dolazili i ljudi koje preko dana niste imali prilike da vidite. Ekipa iz Exit Fondacije je odradila zaista dobar posao i sve je bilo na vrhunskom nivou. Posebno bih naglasio značaj ove konferencije za ovdašnju Piratsku partiju jer su se među predavačima našli i čiveni Rick, kao i Samir Allioui koji je ostao na druženju još par dana kasnije. Velika mi je čast što sam imao prilike da ih lično upoznam, a nadam se da je ovo tek početak.

Ne mogu a da ne pomenem sjajnu Improv Everywhere ekipu iz New York-a, sa kojom smo organizovali workshop pod nazivom Disco Mobile. Bilo je to sjajno popodne u centru Beograda, gde smo organizovali otvoreni klub “Disco Mobile” koji se kretao na relaciji Terazije-Trg Republike-Delijska česma.

BEST General Assembly 2011, Karataš

[14-23.04.2011.] Odmah zatim, usledila je Generalna skupština BEST-a, za koju smo se pripremali već par meseci unazad. Posle lude žurke za doček preko 250 stranih delegata i celodnevne ceremonije otvaranja u DOB-u, svi smo se zaputili put Karataša na Đerdapu gde su narednih desetak dana odrđavane međunarodne sednice preko dana i gde smo se svake večeri družili uz razne žurkice.

Kako mi je ovo bio prvi ovako veliki skup u BEST-u, a ujedno i jedan od najznačajnijih u ovoj studentskoj organizaciji, iskustva su svakako neprocenjiva. A verovatno najbitnije od svega predstavljaju nova poznanstva i kontakti sa studentskim predstavnicima iz svih delova Evrope. Ne samo da su pali dogovori da većinu i posetim u nekoj bliskoj budućnosti, već je sve ovo samo početak jednog velikog, pre svega druženja, a zatim i akademsko-poslovnih saradnji.

Primarijada 2011 Čanj, Montenegro

[27.04.-04.05.2011.] Tradicionalni naučno-sportski susreti Prirodno-matematičkih fakulteta iz regiona svake godine se održavaju oko Prvog maja. Ovogodišnja primatijada održana je u Čanju u Crnoj Gori, a cela akcija oko odlaska do tamo, tamošnjeg provoda i povratka nazad je priča o kojoj bi mogla i cela knjiga da se napiše

Kako su žurke u njihovoj organizaciji uvek fail što se muzičkog izbora tiče, već par godina za redom, nosimo naše ozvučenje i pravimo sopstvene žurkice za društvance, koje se nekako uvek spontano pretvore u naj partijanje na Primatijadi. Tako je i ove godine na njihovoj žurci nastupao Ivan Gavrilović koji je iste večeri viđen (i uslikan) na našoj žurci kod nas u hotelu.

Kao što pomenuh, highlight putovanja bio je povratak ultra fancy vozom Željeznice Crne Gore koji je bolji od većine evropskih u kojima smo imali prilike da pravimo nered. Kada nekad sledeći put bilo ko od nas bude išao ka dole, obavezno jurimo rezervaciju za termin kada bude išao baš taj voz.

#IstraUp i izlet do Slovenije

[06-12.05.2011.] Još na #PlitviceUp-u smo se dogovorili da za sledeće veće okupljanje tviteraša odemu negde u Istru. U međuvremenu smo dobili dobru ponudu za vile Dvori od Škrapi koja se nalazi u srcu Istre i odlučili da se tamo provedemo ovaj nezaboravni vikend. Eniac i ja smo se put Zagrijeba uputili sa Dinketom i njegovom suprugom Sarom u njihovom novom autu Honda Civic 1.8 PE Sport (Hatchback) od 140KS (nadam se da sam dobro napisao, jer je ovo bitna info.).

Vila je bila fenomenalna, a pored kuhinje, terase, bazena i terena za golf, overili smo i saunu u podrumu. Fotke svega postoje, ali je bolje da ih ne gledate Sama Istra nas je oduševila svojim pomorsko-kontinentalnim duhom, odličnim putevima i starim zdanjima koja su preuređena i izvlače maksimum prirodnih potencijala za turiste i putnike namernike. Obišli smo Motovun, Grožnjan, spustili se do mora u Umag, a kad smo već bili tu, skoknuli smo i do Pirana u Sloveniji.

Ovde ne moram pominjati da sam posle ovih putešestvija ponovo svratio na koji dan do Zagreba, da obiđem društvo i usput završim neke sitne posliće. Sve u svemu, već se dogovaramo kada ćemo se ponovo okupiti u Istri <3

Noć muzeja, Beograd 2011

[14.05.2011.] Događaj za koji sam kao bloger i tviteraš dobio karte, a na koji sam svakako planirao da tradicionalno odem, svakako zaslužuje mesto na ovoj listi. Pominjali smo na twitteru da ljudi u muzeje idu samo kada su ovakvi organizovani događaji, jer obično samo bleje po parkovima i cirkaju pivo, pa smo zaključili da bi “noć u muzeju piva” zapravo bio sasvim zanimljiv i posećen događaj

Bilo kako bilo, iskoristio sam ovu priliku da se, posle nekih 8 godina, vidim sa drugaricom iz kraja i obiđem ono što, na žalost, obilazimo jednom godišnje. Uspeli smo da obiđemo 16 lokacija od kojih mi se posebno svideo Muzej automobila, u kome ima jako zanimljivih oldtajmera, uključujući i prvi Ferrari u Beogradu (Ferrari 308 GTS iz 1978.). Najzanimljivija tura, zapravo je bila kroz hemijski deo zgrade PMF-a gde smo pored časa istorije imali prilike da učestvujemo i u više zanimljivih hemijskih eksperimenata, među kojima su stvaranje veštačke krvi, hlađenje tečnim azotom na skoro -200ºC, nešto što je ličilo na veštačko pivo, a pritom menjalo boje i još koješta čega se iskreno ne sećam. Uglavnom, zaista zabavno i lepo organizovano veče.

Sensation White @ Belgrade Arena 2011

[21.05.2011.] Sensation (koji se ranije zvao Sensation White jer je potojala i Black varijanta) je verovatno najuzbudljiviji muzički događaj na celom svetu. Krenuo je kao žurka u Amsterdamskoj Areni, da bi od 2005.  krenuo da se organizuje u još nekoliko svetskih metropola. Od ove godine stigao je i u Srbiju, pa je Beogradska Arena pretvorena u okean beline, u kome je preko 20.000 ljudi sele noći đuskalo uz ritmove svetskih imena elektronske muzike, a specijalni efekti su atosferu dodatno podigli do granica za pamćenje.

Od izvođača će u šećanju posebno ostati nastupi Sander van Doorn-a koje je bukvalno pokidao, a i Mr. White mu je bio za petama. Od ostalih su pozitivno iznenadili Chuckie, kao i ErickE. Zahvalio bih se ovom prilikom Telenoru, koji je kao generalni sponzor zaslužan za održavanje ove manifestacije kod nas, a veliko hvala i za karte koje sam upravo od njih i dobio

Sve u svemu, bio je ovo spektakl koji zaista treba doživeti. Čisto muzički gledano, sasvim dobar party, a ako u ukupnu ovenu ubrojim i samo atmosferu i famu oko uniformisanosti i dress code-a, kao i ostatk specijalnih efekata, Sensation postaje spektakl koji zaista ne treba propustiti i koji svakako treba doživeti, makar jednom u životu. Usputno je ovo bio i odličan test za multimedijalne mogućnosti moje nove Nokije E7, koja se zaista pokazala u pravom svetlu, a HD snimke načinjene te večeri, možete pogledati na mom YouTube kanalu.

Ideja X festival oglašavanja, Zagreb

[26-27.05.2011.] Ideja X je događaj koji je privukao veliki broj gostiju iz okruženja jer su se među predavačima našli svetski magovi iz sveta oglašavanja i marketinga. Iz Srbije je krenula ekipa iz ETARGET-a, Fastbridge-a, kao i ostale poznate SM/PR zvezde domaćeg Interneta: Torbca, Eniac… Da ne dužim: konferencija – sasvim solidna; predavanja – takođe; žurke – ni nalik domaćim; networking – kako se ko snašao.

Iskoristili smo priliku da skoknemo i na lokalni prolećni #VgTweetUp u Velikoj Gorici, gde sam upoznao puno zanimljivih ljudi, od kojih sam dobar deo znao samo sa neta, a posebna mi je čast bila upoznati Mariju Lugarić – blogerku koja je zastupnica u Hrvatskom saboru. Usput sam pohvato još neke poslovne kontakte, a uspeo sam čak i da otkrijem neke čari Jaruna zbog kojih ću ga letos najmanje još jednom posetiti

I da, umalo da zaboravim, na Ideja X zurci, sasvim slučajno (zapravo, Eniac mi je rekao) upoznao sam legendu Hrvatske tvitosfere, čoveka sa glavom ribe na avataru, mudrim rečima u tweetovima i neiscrpnom inspiracijom na TL, onog zbog koga smo svi šararizovani, šararmantni, zbog koga uživamo da se šarimo… šefa kancelarije odeljenja za kulturu Grada Rijeke, glavom i bradom Ivana Šarara! #nohomo

Prošlog vikenda, sa društvom iz studentske organizacije BEST, posetio sam Zagreb po prvi put u životu. Povod je bio miniCE koji je LBG Zagreb organizovao za naš LBG Beograd, a utiske ću pokušati da spakujem u tekst ispod.

Društvo koje prati Smokig reality show imalo je priliku da uživo bude svedok degustacije novih Maggi začina za piletinu. Za one koji nisu ispratili ponoviću o čemu se radi. Naime, već sam vam javio da sam zaradio prve pare od bloga (na blogu) i to totalno neplanirano i neočekivano. Ako vas zanima kako zaraditi na blogu, uskoro ću napisati tekst o svojim iskustvima sa Snajper.rs servisom za online marketing.

Ispričaću vam jednu kratku priču… koja se upravo odvija… Radi se o kutiji sa slatkišima i nema apsolutno nikakve veze sa geekstvom, kompjuterima i životom… ili možda ima…

Pre izvesnog vremena, na poklon sam dobio malu slatku kutiju, u obliku srca, napunjenu slatkišima… čokoladicama i smajli kuglicama. O da… ja sam od onih koji obožavaju slatkiše, a smajlići nekako mnogo jače pokreću emocije kada ih možete okusiti i umazati prste čokoladom nego kada su ‘samo’ na ekranu kompjutera.

Iako ih volim, slatkiše, grickalice i ostalu smoki-like zanimaciju ne konzumiram stalno. Zapravo, relativno retko jedem i slatko, a i ostale slane grisine… Malo zbog linije, a malo zato jer zaboravim da kupim, a češće jer kad god imam nešto što volim, pokušavam to nešto da sačuvam što duže… I da uživam polako… i što duže…

Nije to slučaj samo sa slatkišima. Isto je i sa npr novcem. Kada imam para, čuvam ih dok mi ne zatrebaju za nešto bitno. Valjda žato što sam odrstao u Srbiji takvoj kakva je, gde mora paziti na šta se novac troši. No, da ova priča ne bi krenula u pogrešnom pravcu, navešću još jedan primer. Mnogi ne znaju, ali ja obožavam stikerse (aka nalepnice) raznih oblika, boja, natpisa i formata. Oduvek sam npr voleo one nalepnice na kojima piše “AMD Athlon”, “Intel Inside”, “Asus”, “Gigabyte” i sl. i uvek mi je bilo žao da ih zalepim na kućište kompjutera, jer bi onda bile potrošene. Jedno zauvek… Čuvaš ih mesecima… i onda ih zalepiš negde za par sekinudi… i više ih nema… kraj!

Nego, da se vratim ja na slatkiše iz ove kutije sa slike. Čuvao sam tu kutiju duže vreme, sa sve slatkišima u njoj. I pre neko veče, došlo mi je tako da pojedem malo nečeg slatkog, čisto da malo zasladim večeru. Nađem kutiju… otvorim je… A ona puna pomenutih čokoladica i smajlića… Oči mi se cakle, a pljuvačke žlezde rade svoje dok prstima pokušavam da odmotam foliju sa smajli kugli, trudeći se pritom da ista ostane u jednom komadu. Ne znam zašto, ali imam taj neki trip, da poklone odmotavam bez da cepam ukrasni papir, a da foliju od čokolade razmotam i ispravim… kao da nikad njome čokolada nije ni bila umotana…

Odmotam ja tu divnu čokoladnu lopticu koju sam čuvao tako dugo, odlagajući zadovoljstvo do poslednjeg momenta… Presečem je zubima na pola… krenem da žvaćem… ubacim i drugu polovinu… i taman kad je ukus čokolade počeo da se širi i obuzima moje čulo ukusa, primetih nešto neobično…

Nećete mi verovati, ali malo toga može stati na listu većih razočarenja, na čijem vrhu su:

• pokvarena (bad CRC) arhiva od 700mb, skidana 56k modemom;
• nestanak Interneta baš u trenutku slanja e-mail-a u koji ste uložili prethodna 3 sata života;
• ograban originalni (collector’s edition) CD vašeg omiljenog benda;
• zbir od 94 od ukupno 100 poena na ispitu, gde je 95% potrebno za 10;

…a čokolada kojoj je prošao rok je ozbiljan kandidat za prvo mesto liste!

I šta sad?! Nije uopšte stvar u tome što mi je jelo nešto slatko, a čokolada je fejlovala. Nije ni u tome što sam računao da nešto imam, a ispostavilo se da baš i nemam. Niti je stvar u tome što je stvarno greota da propadnu tako lepe smajli kugle…

Stvar je u tome, da neke stvari ne treba čuvati do beskonačnosti. Koliko god nam nešto bilo drago, sve ima svoje vreme. Sve je savršeno samo uz savršeni tajming. Coca-cola najbolje legne posle pizza-e, pivo posle pljeskavice, voda posle trčanja po vrućini… čokolada je najbolja… pa dok joj ne prođe rok… Valjda zato piše ono “best before…”

Šta će vam čokolada kojoj je prošao rok, kafa koja se ohladila, pivo koje se ugrejalo, kišobran kada ste već pokisli, tona novca kada se razbolite, bogatstvo kada umrete… Stvari u životu služe da se u njima uživa baš u toku tog istog života. Kada je za njih vreme.

Uživajte dok možete i koliko možete. Nemojte čuvati slatkiše u tami kutije predugo. Proći će im rok i biće beskorisni… Umrljajte prste čokoladom dok je još sveža!

P.S. Naravno da sam pojeo smajliće i pored toga što im je prošao rok. Slatki su i kada ih gutate sa grimasama.

Peti po redu, biZbuZZ 2010 okupio je puno ljudi iz okruženja koji se bave Internetom i poslovima koji su usko povezani sa marketingom i prodajom preko Interneta. Za neupućene, biZbuZZ je konferencija o Internet poslovanju, a ovogodišnja glavna tema je “Prodaja na Internetu“. Konferencija traje tri dana, od 27. do 29. oktobra i održava se u niškom hotelu Vidikovac. Detalje o programu same konferencije imate na zvaničnom sajtu, a sporedne teme i ostala dešavanja možete ispratiti na video stream-u ili na Twitteru kroz hashtag #bizbuzz.

Photo by MilosBlog.com

Od kada sam kao student krenuo sam da se hranim, relativno par stvari se redovno nalazilo na dnevnom meniju. Ako izuzmem hranu koja se ne sprema, tipa tuna, suhomesnato, viršle, jaja i sl. testenine su jako jeftine i zgodne za pripremu. Uz to mogu stajati dugo, pa možete kupiti veću količinu kada su na nekoj promociji i skladištiti za one dane pred kraj meseca.

Ovi recepti će biti bez fotografija, ali ću zato predložiti više načina pripreme makarona/špageta od stvari koje imate u frižideru. Takođe, detaljnije ću opisati pripremu raznih vrsta soseva i dodataka, pošto se same testenine pripremaju na jako jednostavan način:

Kuvanje testenina (špagete/makarone)

Sipajte vodu u šerpu, posolite i smestite na ringlu, koju slobodno možete okrenuti na maximum. Kada voda provri, dodajte željenu količinu testenina – 400 g je obično dovoljno za dvoje, pa odmerite koliko vam je potrebno. Dadica savetuje da u vodu dodate i malo ulja da se testenina ne zalepi, no ja svejedno preporučujem da se sadržaj šerpe povremeno promeša, posebno ako ista nije obložena teflonom. Kuvati desetak minuta (integralne malo duže) i probajte da ne ostanu nekuvane ili da ne preterate pa da se raspadnu.

Riba i pavlaka

Prvu varijantu od brzih preliva za testenine, pokupih od Miloša. U šerpu kuvanih testenina izručite jednu čašu pavlake i jednu sardinu ili tunu u komadima (preporučujem da prethodno ocedite višak ulja iz isti). Promešajte i servirajte.

Mlečni proizvodi

Dok smo bili manji, brat i ja smo testenine jeli isključivo sa mlečnim proizvodima. U tanjir kuvanih testenina možete dodati bilo šta (ili bilo koju kombinaciju) od sledećeg: kajmak, mrvljeni sir, pavlaku, maslac/krem-sir, rendani kačkavalj pa čak i jogurt.

Slatke makarone

Kao manji, probao sam par puta i OK je, mada ne pamtim da sam bio nešto preterano oduševljen slatkim makaronama. Spremaju se tako što pred kraj kuvanja u šerpu sa makaronama sipate šećer i promešate da se otopi. Videh da mnogi vole i ovu varijantu, mada ja lično preferiram slane.

Sos od parajdazja

Verovatno najčešći prelov za špagete, sastoji se od sosa od paradajiza uz dodatak nekog mesa. Čak i samo sa ovim sosom, bez ikakvog mesa, testenine budu jako ukusne, a na vama je da iskombinujete omiljenu kombinaciju. Sos u kesici možete jednostavno kupiti u super marketu, a način pripreme opisan je na poležini kesice. Sprema se za par minuta i predstavlja jako jednostavno i ukusno rešenje. Ako imate živog paradajiza, sok od paradajiza ili pak samo kečap, možete i sami napraviti sos, za šta će vam biti potrebni i: malo maslinovog ulja, malo (crnog/belog) luka, biber, malo aleve paprike, vegeta, malo origana, kafena kašica šećera. Primećujete da sastojaka ima puno, pa možete naslutiti da se može proći i bez nekog od njih. U principu, pogledajte šta imate u kuhinji i dodajte sve što vam se čini zgodno. Važno je da zapamtite samo jedno pravilo: Probajte pre nego što servirate!

Slaninica, šunka i šampinjoni

Uz sos od paradajza najčešće se sprema i nešto mesnato, no nije zabranjeno pripremati ih i odvojeno. Možete koristi jednu vrstu mesa, a možete ih i kombinovati. Lično preporučujem nešto dimljeno, više zbog arome, no dozvoljeno je sve što volite, bilo da je to mleveno meso, seckane kobasice, šunka, pržena piletina ili šta god. Ako kombinujete slaninicu sa nečim, obavezno prvo nju propržite, dok ne porumeni. Ista će opustiti dovoljnu količinu masti, pa nije potrebno dodavati ulja. U poslednje vreme volim da u slaninicu dodam iseckane (i prethodno oprane, naravno) šampinjone. Pečurke opuste svoje sokove, pa sve to treba prokrčkati nekih par minuta. Dodati malo soli i bibera, čisto radi arome. Takođe preporučujem da u ovo, pre sklanjanja sa ringle isipate i jednu čašicu pavlake, krem-sira ili sl. čime dobijate jako ukusan preliv koji možete kombinovati sa sosom od parajaza ili kečapom.

Kao što vidite, jako je zgodno imati u šteku koju kesu testenina, jer se tokom neprospavanih noći za vreme ispitnih rokova, jako često ogladni u gluvo doba, kad retko gde možete kupiti hleb i sl. za neki redovni obrok, a testenine se spremaju za 20ak minuta. Naravno, iste možete spremati bilo kada jer nisu soc-varijanta klope i pored toga što su jeftine, a mogu biti jako ukusne. U svakom sl. možete imrovizovati i iskombinovati šta god da imate jestivo u kuhinji. Sve što vam se i inače sviđa, može biti i u prelivu/dodatku testeninama, a to samo znači da vas čeka dobra klopa.

Na kraju, dok pogledom prelistavam ovaj tekst, kontam da mi ipak fali neka sočna sličica, no ostavljam vama da spremite svoje omiljene testenine pa okačite sliku/link u komentarima. Hvala i prijatno!

Kako sam nedavno dobio kritike da ne bi trebao da jedem previše roštilja i grilla, koji cimer i ja redovno uništavamo u #trecasmena, reših da koliko toliko promenim stvari bar što se tiče onoga što sam spremam. Kako su mi pre par dana moji iz otadžbine poslali neki domaći krompir koji su im dali iz sela, reših da za praznični ručak spremim nešto od tog krompira.

Setih se da smo još prošle godine na moru bili oduševljeni nekim Gratinom od krompira, za koji nismo imali recept ali smo više puta (na različite načine) pokušali da ga napravimo i svaki put je ukus bio fenomenalan. Tako se i danas odlučih da improvizujem malo sa nekim novim sastojcima i oprobam se pa šta bude. S’ toga sam ovaj recept simbolično nazvao: Gratin krompir improvisius.

Upravo se vratih iz Novog Sada, gde je održan BlogOpen, ali umor i neispavanost me neće sprečiti da svoje utiske prenesem i podelim sa vama dok su još vrući.

Јоš od kad sam se, kao EarlyEarlyBird, prijavio na ovogodišnji BlogOpen, jedva sam čekao da odem na isti. Kako se vreme početka ove regionalne blogerske manifestacije bližilo, raslo je i uzbuđenje jer će na istoj biti jako puno meni poznatih i dragih ljudi, kako sa neta tako i onih IRL koje nisam video poprilično dugo. Očekivanja su rasla, a bio sam spreman i na mnoga iznenađenja, pa da krenem redom…