Na predlog i inicijativu Internet zajednice u Srbiji, došlo se do ideje o realizaciji projekta o prvom Hub-u na ovim prostorima. Beogradski Hub, spontano nazvan “Čvorište 101“, predstavlja zajednički radni prostor u kome bi pojedinci, za neku simboličnu najamninu, mogli da iznajme sto i time obezbede radni prostor za svoje IT projekte. Celu ideju podržali su Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i Grad Beograd, a u narednih par meseci se očekuje i otpočinjanje radova na realizaciji ovog projekta.

Posle lažinih poruka u kojima se autor predstavlja kao Facebook i pokušaja iznude novca preko te popularne društvene mreže, na red su došli i lažni računi za usluge Telekoma Srbije.

Naime, neko je na teritoriji Beograda i AP Vojvodine u poštanske sandučiće ubacivao lažne račune koji veoma podsećaju na standardne račune Telekoma, ali sadrže naplatu usluga koje su inače besplatne. Na slici računa objavljenom u zvaničnom Telekomovom saopštenju za javnost navedena je usluga “Poslovni imenik” sa cenom od 5.999 RSD, a inače se taj imenik dobija potpuno besplatno.

Ukoliko u svom poštanskom sandučetu zateknete bilo šta slično, dobro zagledajte šta piše na istom, a ako niste sigurni da li je račun pravi, proverite u nekoj od pošti ili predstavništvu kompanije Telekom Srbija.

Svesta zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Podsećam da se najveći broj bolesti širi upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Evo i dotičnog postera prevedenog na srpski jezik.

Nedavno sam pisao članak o muzičkim gadgetima za Tech sekciju PulseOne.org portala o čijem sam redizajnu već pričao i tom prilikom se na blic osvrnuo na evoluciju iPod muzičkog plejera.

Kako je u pitanju bio prvi članak za novu sekciju sajta, razmišljao sam odakle da počnem, a nekako se sam nametnuo najpoželjniji gadget poslednjih godina – Apple-ov iPod. Jednostavno, kada pričamo o bilo kakvim muzičkim gadgetima nikako ne možemo zaobići proizvod koji je toliko pokrenuo tu granu potrošačke elektronike, da je njegov uspeh zaslužan za vraćanje slave starom divu računarske revolucije. Kakvi god prenosivi muzički plejeri da se prodaju, uvek će se na čelu nalaziti iPod, pa svi ostali. Makar po popularnosti…

Mnogo nas je pratilo razvoj događaja u procesu optužbi i suđenja najvećem piratskom torrent tracker-u na svetu – popularnom The Pirate Bay, ali ovo je retko ko očekivao. Piratksa partija ulazi u Evropski parlament!

Da to mogu samo šveđani. Piratksa partija je izvojevala veliku pobedu na izborima za evropski parlament. Meseci kampanje protiv ostalih političkih partija u švedskoj rodili su plodom, pa je oko 200.000 sveđana glasalo za pirate. Revoltirani suđenjem osnivačima The Pirate Bay sajta, mnogi su se pridružili ovoj partiji, a samo suđenje komentarisali kao sramno. Bilo kako bilo, ova partija je uspela da sakupi dovoljan broj glasova i imaće bar dva mesta u parlamentu Evropske Unije.

Piratksa partija se zalaže za slobodu govora, zaštitu privatnosti i slobodno deljenje sadržaja na Internetu. EU je već proglasila pravo na Internet pristup jednim od osnovnih ljudskih prava, a kako slične partije postoje i u mnogim drugim državama očekuje se jačanje ovog globalnog pokreta pa samim tim i dalje propagiranje sloboda, kako na Internetu tako i u realnom životu.

I dok se jedan deo Evrope bori za propagiranje slobode, u drugom se na sve načine trude da istu uskrate. Naime, u Francuskoj ne samo da zatvaraju torrent sajtove, već pravno gone i donatore koji su pomagali njihov rad, pa čak i simboličnim ciframa od 5-10€. Sramota!

You can stop me, but you can not stop all of us!

Nisam siguran da li slična grupacija postoji i u našoj zemlji, ali ne sumnjam da bi pridobili snačajan deo biračkog tela, pogotovu mlađih glasača, koji retko i izlaze na izbore. Kako je ovo globalni trend i sve veći broj ljudi deli mišljenje da slobodu ne treba nikome uskratiti, očekujem  sve više medijske pažnje posvećene ovoj tematici. Švedski muzičar Montt Mardié snimio je pesmu “We’re All The Pirate Bay” kao vid podrške, a vest o piratskoj partiji se proširila blogovima širom sveta poput eksplozije.

Dakle, ima li indicija za stvaranje SPP-a?

Kako u svetu nema toliko čestih verskih i nacionalnih praznika kao kod nas u Srbiji, ljudi su primorani da izmišljaju veštačke. Među njima su i oni matamatički praznici gde spadaju i Dan kvadratnog korena i Dan broja Pi. Ove godine se poklopilo da su oba početkom marta, a kako je jedan prošao, ostalo je da sačekate drugi ukoliko želite da ga proslavite.

Dan kvadratog korena

Ovaj praznik se slavi kada se poklopi da su i dan u mesecu i sam mesec kvadratni koren poslednje dve cifre u godini. Na primer, poslednji Dan kvadratnog korena bio je 3. marta (03.03.09.) a sledeći će biti za sedam godina i to 4. aprila (04.04.16.). Kako se ovaj praznik praznikuje po modulu 100 od broja godine, svakog veka se pada na isti dan svih devet puta tokom jedne dekade. Oni koji proslavljaju ovaj praznik, tog dana obično jedu samo jela od korenastog povrća koje je isečeno u oblike sa kvadratnim presekom. Ako nemate ideju kako sve to izgleda, verujte mi da niste jedini

Dan broja Pi (π)

Za razliku od prethodnog praznika, broj Pi ima svoju zimsku i letnju slavu. Zimska se slavi 14. marta (npr. 2009.3.14.) i predstavlja zaokruživanje broja Pi na dve decimale, dok letnja proslava ustvari predstavlja aproksimaciju ove konstante u vidu razlomka 22/7 i slavi se 22. jula (npr. 22/7/2009). Kako se u kalkulaciju ovog praznika ne uzima u obzir godina, praznikuje se svake godine. Neki idu toliko daleko da izdvajaju i Pi minut (03.14. u 1:59) kao i Pi sekundu (03.14. u 1:59:26) što predstavlja broj Pi zaokružen na određeni broj decimala. Na ovaj dan se jedu okrugli kolači, voćne pite, torte i sve ostalo što vam padne na pamet a ima veze sa krugom

Zanimljivo je da je Albert Ajnštajn rođen 1879. godine na Dan broja Pi.

Naleteh na Aleksandrov tekst o pirateriji na Balkanu pa se zapitah šta se po tom pitanju dešava u našoj zemlji Srbiji za vreme ove ekonomske krize. Da li je konzorcijum MP-SOFT GROUP & CT Computers stvarno švercovao piratske Windowse albanskom Ministarstvu za obrazovanje i nauku, verovatno će se otkriti u bližoj budućnosti. U slučaju da je sve ovo tačno, postoji i mogućnost da će se sve iskusno zataškati, jer su ipak poprilično veliki igrači u pitanju.

Šta se desilo sa onim ljudima koji su uhapšeni zbog piraterije? Šta je sa akcijama zaplene piratskih diskova? Kako napreduju projekti lokalizacije software-a otvorenog koda? Šta se dešava sa domaćom Linux distribucijom?

Hoće li ekonomska kriza biti ‘opravdanje’ za povratak distributera piratskih diskova na ulice ili će to biti podstrek za prelazak na slobodni software…