Verovatno ste već čuli za nove ćirilične .срб domene i akciju “linkuj kao što govoriš” koja predstavlja lokalnu varijantu IDN-a. Ako niste, pogledajte sajt њњњ.срб.

Sajtovi koji su na novim ćiriličnim domenima uglavnom su i ćiriličnog sadržaja, ali ima i onih koji su do sada na .rs domenima bili latinični, pa je novi samo prilepljen na stari sajt.

Stvar koja će vas verovatno nervirati je Punycode, što je naziv za algoritam koji Unicode stringove (npr nazive domena) bijekcijski konvertuje u uži set karaktera tj znake engleskog alfabeta. To zapravo znači, da bilo koja reč (zapravo bilo koji string) napisan na bilo kom jeziku, u Unicode setu karaktera može biti konvertovan u odgovarajući jedinstveni string u engleskom alfabetu i iz njega takođe jedinstveno vraćen nazad. Ako vas zanima kako ova konverzija zapravo radi (jednostavno je), pogledajte stranicu na Wikipediji a za jednostavno i brzo konvertovanje koristite priloženi IDN enkoder.

Da bi se izbegli tzv. IDN homografski napadi, većina Internet pregledača ovakve domene predstavalja u punycode obliku koji je sve samo zgodan za pamćenje i razumljiv ljudima. Slika ispod ilustruje razliku u prikazivanju domena u IDN i punycode obliku.

Pravilno (IDN) prikazivanje ćiriličnih domena, zavisi od vašeg Internet pregledača (browser-a) i svaki se podešava na poseban način, a ja ću ovde ukratko opisati podešavanja za dva trenutno najpopularnija pregledača:

Chrome

Google Chrome se jako jednostavno podešava za prikaz ćiriličnih domena. Potrebno je samo u podešavanjima u jezike dodati i srpski, pa će Chrome sam ćirilične domene prikazivati onako kako želimo. Za one koji se ne snalaze najbolje evo i lokacije gde se dotično podešavanje nalazi: “Settings” (gore desno, ikonica kljuiča za ovdijanje matica), zatim “Perferences”, pa “Under the Hood”, pa zatim u “Languages and Spell-checkerSettings…” kliknite na “Add” i prinađite “Serbian” i zatim potvrdite na OK.

Firefox

Mozilla Firefox se takođe jednostavno podešava, samo što ovaj postupak morate ručno odraditi. U address bar (tamo gde kucate www.imesajta…) ukcajte “about:config” (bez navidnika) i pritisnite [enter]. Ako je potrebno potvrdite klikom na [I'll be careful, I promise!]. Nađite opciju “network.enableIDN” i proverite da li je podešena na “true”. Još bolja varijanta je da uključite ovu opciju samo za naše domene tako što ćete dodati novi ključ tipa boolean (desni klik, New, Boolean) sa nazivom “network.IDN.whitelist.xn--90a3ac” i postaviti vrednost (value) na “true”.

Za ostale pregledače (browsere) pogledajte linkove ispod:

• Internet Explorer
• Opera
• Safari

Sigurno ste gledali filmove u kojima, u tamo nekoj budućnosti – posle 2000. godine, kompjuteri ožive, a neki čak i postanu svesni i krenu da se svete čovečanstvu… Neki su čak i maštali da dožive sliču stvar za života. I ako sam jedan od onih koji maštaju o tome da se veštačka inteligencija jednog dana dovede do tog nivoa kada će ista biti korišćena u humane svrhe i ispunjavati naš svakodnevni život, nisam ni sanjao da ću sličnu stvar doživeti… A to se upravo dogodilo…

Okay guys, this is my first blog post in English, only because I had problems with this and found no solution on the web, so I decided to share this to all of yu.

As you know, Fedora Linux is a lil’ bit tricky when it goes to ATI graphics drivers, so you can use this easy steps to go trough ATI’s official non-free proprietor drivers on Fedora Linux 14 (i686).

Bilo da imate kućni server za multimedijalne i sl fajlove ili u firmi imate računar koji ima funkciju servera za skladištenje podataka ili čak web server. moglo bi vas zanimati koliko ima aktivnih konekcija sa tim računarom. Kad god se neki klijent poveže sa serverom, ostvaruje se (min) jedna konekcija između ta dva računara, a ukoliko je vašem serveru dozvoljen javni pristup sa Interneta može se desiti da u nekom trenutku server bude preopterećen brojem konekcija koji treba da opsluži. Ovo je posebno značajno za web servere. Sve ovo važi i ukoliko imate dedicated hosting za sajt.

Daću vam par primera kako možete pratiti broj trenutno aktivnih konekcija na server, za koji imate SSH prastup. Moći ćete da pratite broj i da vidite listu konekcija svakog klijenta po IP adresama, što može poslužiti za eventualnu detekciju i analizu u DoS napada na vaš server. Ukoliko jedan IP ostvaruje ogroman broj konekcija, verovatno se radi upravo o ovakvom DoS napadu na vaš server. Za ovakve stvari, koristi se alat pod nazivom netstat.

Za detaljniji opis rada komande netstat ukucajte u konzoli:

man netstat

Ukoliko nemate instaliran netstat, on obično dolazi u kompletu sa nekim drugim alatima. Za Fedoru linux, dovoljno je instalirati net-tools komandom:

yum install net-tools

Recimo da imate blog na adresi www.mojsajt.com/blog i posle nekog vremena rešite da na tom domenu (mojsajt.com) imate samo blog, tj. da želite da adresa bloga bude www.mojsajt.com bez podfoldera /blog.

Ili npr, iz bilo kog razloga, redovno menjate kompletan dizajn i organizaciju sajta, pa vam je nezgodno da stalno brišete stare fajlove, bazu i sve ostalo da bi postavljali novi. Ili jednostaavno želite da izbegnete downtime dok menjate nešto na sajtu. Ili imate kopiju sajta za ne-daj-bože i nešto vam se dogodi sa glavnim sajtom (loš update, deface, štagod…). Ili jednostavno klijent želi da njegov sajt sa adrese www.sajtfirme.com/wordpress prebacite na www.sajtfirme.com

Najjednostavnije rešenje je da se ne zezate sa kopiranjem fajlova, promenom adresa, promenom svih backlinkova i šta ti ja znam čega već što ovaj posao čini nemogućim, već da odradite jednostavan URL Rewrite.

Pretpostavimo da na sajtu imate i forum ili direktorijum za download fajlova ili mesto gde vam stoje baneri ili šta god, i da te foldere želite da ostavite kao što jesu. Za to je potrebno naglasiti da se takve putanje ne menjaju, tj da server na njih gleda kao i do sada.

Ja sam npr. imao slučaj, prilikom redizajna PulseOne.org portala novu verziju moram da postavim u podfolder /v2 a kasnije verzije u /v3 itd. a nisam želeo da mi se adresa sajta svaki put menja, već je ideja bila da sajt uvek bude dostupan na root-u domena, tj. www.pulseone.org.

Da bi ovo jednostavno odradili, potrebno je samo da u root-u vašeg domena napravite .htaccess fajl (proverite, verovatno isti već postoji) i na vrhu dodajte sledeći sadržaj:

RewriteEngine On

# putanje za koje zelite da ostanu nepromenjene
RewriteRule ^forum/.*$ - [PT]
RewriteRule ^banners/.*$ - [PT]
RewriteRule ^download/.*$ - [PT]

# folder koji zerlite da predstavite kao da je u root-u domena
# u ovom slucaju /blog/ a kod vas moze biti /cms/ ili /wordpress/
RewriteCond %{HTTP_HOST} ^mojsajt\.com$ [OR]
RewriteCond %{HTTP_HOST} ^www\.mojsajt\.com$
RewriteCond %{REQUEST_URI} !^/blog/
RewriteRule (.*) /blog/$1  [L,NE]

Dakle, zamenite samo mojsajt.com vašim domenom i ime podfoldera (u primeru je naveden podfolder /blog/) imenom vašeg foldera.

NAPOMENA: @miskolino mi je krenuo pažnju da, u slučaju da menjate adresu WordPress bloga, morate u podešavanjima u admin panelu samog WPa promeniti i “WordPress address (URL)” u “General Settings“.

Kako je većina drugara i dalje na Windows-u, a tu se za rezanje diskova po defaultu podrazumeva samo jedan alat Nero Burning Rom, mnogima je bio koristan tekst o besplatnoj verziji ovog finog alata za nasnimavanje diskova. Kako su u kompaniji Nero AG odlučili da ovu besplatnu verziju preimenuju iz Essentials Free Edition u BurnLite, a pritom ni linkovi za preuzimanje starije verzije više nisu u funkciji, reših da pojednostavim stvari novim korisnicima. Za one koji ne znaju, ova verzija je potpuno kompatibilna sa Windows 7 operativnim sistemom.

Besplatna verzija programa Nero BurnLite 10 može se download-ovati odavde:

• Nero BurnLite 10 (v10.0.10500)

Sistemski zahtevi su sledeći:

• Windows® XP SP3 (32-bit), Windows Vista® SP1 (32 and 64-bit), Windows® 7 Home Premium, Professional, Enterprise ili Ultimate (32 and 64-bit)
• 2 GHz AMD or Intel® procesor
• 512 MB RAM (1 GB RAM za Windows Vista® ili Windows® 7)
• 300 MB prostora na disku za standardnu instalaciju sa svim komponentama
• Potrebni dodaci: Microsoft Windows® Installer 4.5 i Microsoft Silverlight™ su uključeni u instalaciju ili se automatski preuzimaju sa Interneta iz instalacije ako je potrebno.
• Potrebna je i aktivna Internet konekcija.

NAPOMENA: Instalacija će vam uvaliti i Nero Ask Toolbar za vaš browser, a zahteva i restartovanje računara.

Ukoliko sa nestrpljenjem iščekujete najavljeni KDE 4.5, poigrajte se malo sa onime sto se trenutno nudi i prekratite vreme do avgusta, za kada je isti planiran.
Ako koristite Fedora Linux, potrebno je da u konzoli (kao super user) ukucate sledeće:

cd /etc/yum.repos.d/
wget http://apt.kde-redhat.org/apt/kde-redhat/fedora/kde.repo
yum groupupdate kde-desktop
yum update
reboot

Ako želite (a želite ) najnovije pakete, između komandi koje počinju sa wget… i yum… odradite sledeće:

nano /etc/yum.repos.d/kde.repo

pa prepravite na enabled=1 u [kde-unstable] repozitorijumu (skroz dole na dnu), a zatim <ctrl>+o [enter] za snimanje i <ctrl>+x za izlazak iz (nano) editora. Tako ćete dobiti trenutno aktuelnu poslednju verziju KDE-a 4.4.80 (KDE 4.5 Beta1) umesto verzije 4.4.3 koja fabrički stiže uz Fedoru 13.

Uputstvo za ostale distribucije, potražite ovde, a izgled grafičkog rešenja aktuelne verzije, na slici ispod.

Ok, desi vam se da imate veliku (da ne kažem ogromnu) bazu podataka koju morate da preselite sa jednog mesta (servera) na drugo ili jednostavno želite da napravite rezervnu kopiju iste ili da, iz bilo kog razloga, vratite back-up. Ako je u pitanju baza manjeg sajta, bloga ili tome slično, verovatno će vam muke olakšati projekat otvorenog koda pod nazivom phpMyAdmin. Međutim, ukoliko je vaša baza većeg gabarita, verovatno ćete morati da se dohvatite konzole i komandne linije.

Ako radite na integrisanim LAMP/WAMP rešenjima, da bi importovali bazu, potrebno je da odete u konzolu / komandnu liniju i ukucate sledeće *

mysql -u username -ppassword database_name < file_name.sql

* napomena: Da bi pokrenuli komandnu liniju u Windows-u kliknite na “start > run” i ukucajte “cmd” i stisnite “ok”; U Linux-u nađite “terminal” ili “konsole”.  U Windows varijanti ćete verovatno morati ručno da ‘odete’ do lokacije gde je MySQL instaliran. To čete učiniti tako što ćete u komandnoj liniji ukucati putanju do mysql.exe, npr (za wamp)
“cd C:\wamp\bin\mysql\mysql5.1.33\bin“.

Ukoliko ovo radite na serveru, potrebno je da se na isti povežete preko SSH, gde ćete primeniti postupak koji je prethodno opisan. Ukoliko nemate SSH pristup serveru, možete upload-ovati bazu (tj SQL dump) negde na server i zamoliti tehnički podršku da neko od administratora to uradi za vas ili da okušate sreću sa system() i shell_exec() PHP funkcijama.

Da bi bazu eksportovali ili napravili njenu rezervnu kopiju postupite isto kao u prethodnom slučaju, samo ukucajte:

mysqldump -u username -ppassword database_name > file_name.sql

napomena: Parametar -p i sam password nisu razdvojini razmakom i unose se spojeno. U suprotnom će vam biti traženo da password unesete ponovo.

Koristim Linux već skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istražuje razne distribucije, pa reših da kažem što šta na tu temu. Naime, danas među cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, čak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoćnija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…

Šta je Linux i čemu on služi?

Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju’:

Linux je besplatna zamena za Windows.

Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela

Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.

Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:

I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have .

Možda znate, možda i ne, ali i:

Google Android je baziran na Linuxu

Filozofija slobodnog softvera

Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:

• izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
• binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u način njegovog rada.

U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporučuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).

Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.

Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.

Linux distribucije

Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:

• Debian – deb paketi
• Slackware – tarball paketi i izvorni kod
• RedHat – rpm paketi

Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove prerađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:

• Debian
  • Ubuntu
    • Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
    • Linux Mint
    • gOS
  • Knoppix
    • Damn Small Linux
    • Backtrack
    • Dreamlinux
  • Linspire
    • Freespire
  • SimplyMEPIS
• Slackware
  • SuSE
    • openSUSE
    • Arch*
  • Gentoo
    • Sabayon Linux
  • Slax
• RedHat
  • Mandriva
    • PCLinuxOS
  • RedHat Enterprise
    • CentOS
    • Scientific
  • Fedora
  • Yellow Dog

Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.

Kako odabrati pravu Linux distribuciju

Večito pitanje među korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:

1. Koja će biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istraživanje…
2. Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa računarom? početnik, napredni korisnik, profesionalac…
3. Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
4. Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
5. I još koješta slično…

Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:

• Linux Distribution Chooser
• PolishLinux.org Distro chooser

Linux konzola

Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Već sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:

• Bash Guide for Beginners
• Linux Command Directory
• Linux Shell Scripting Tutorial – A Beginner’s handbook
• Advanced Bash-Scripting Guide
• Linux Documentation Project Guides

Zašto Linux?

Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali bar da ga probate.

• Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primećujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima uređaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa će Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se već dve decenije drži svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podržavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
• Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na način da bude siguran i zaštićen, statistika govori sve: Na Windows platformi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku računara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
• Cena – Za početak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. Za većinu standardnih potreba nećete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski računar, prenosni računar, server ili desktop mašina može koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
• Performanse i resursi – Većinu Linux distribucija možete instalirati i na starijim i slabijim računarima. Iz novijih će biti iskošišćena sva njihova snaga, a starima će biti udahnut novi život kroz upotrebljivost na brojne načine. Koji god stari računar da imate, možete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kućni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
• Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za stručnjaka. Danas je stvar potpuno drugačija i siguran sam da bi svako mogao da se snađe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošćena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše sve barijere u strahu od korišćenja računara.
• Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada nećete morati da reinstalirate operativni sistem svog računara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši lični podaci i podešavanja na treću. Nova verzuja sistema se automatski najčešće dobija kroz ažuriranje (update) sisetma, a u slučaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
• Instalacija i update programa – Skoro da nikada nećete morati da tražite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
• Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fizičkom hard disku pa će sistem u svakom trenutku raditi na optimalan način.
• Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke čak i sa desetinama hiljada programa. Većinu stvari koje Vam zatrebaju naći ćete na instalacionom disku  ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
• Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na većini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE, na primer, posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaće Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se može podesiti da izgleda ili radi na koji god želite način.

Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom

GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…

Fedora je besplatan i slobodan operativni sistem baziran na Linux kernelu. Njen razvoj podržan je od strane Fedora Projekat (Fedora Project) zajednice koju sponzoriše najveći proizvođač softvera baziranog na Linux operativnom sistemu, kompanija Red Hat. Do 2003. godine postojala je RedHat Linux distribucija koja je tada podeljena u dve grane, Red Hat Enterprise Linux – komercijalna distribucija namenjena kompanijama i Fedora Linux distribucija namenjen krajnjim korisnicima koja je slobodna za svakoga da je koristi, menja i deli. Posle mnogo godina razvoja, došlo se do verzije 12 koja je svetlost dana ugledala pre par dana i sa sobom donela mnogo novina. Kao jedna od najpopularnijih Linux distribucija, Fedora trenutno ima više od 17 miliona aktivnih korisnika.

Fedora je cutting-edge distribucija što znači da su u nju ugrađene najnovije verzije programa, što neretko uključuje i probne beta verzije. Samim tim nije orijentisana na stabilnost i performanse, što se obično vezuje za GNU/Linux uopšte, već je njena glavna ciljna grupa desktop tržište korisnika koji žele da budu učesnici i kontributori u svetu softvera otvorenog koda. Takođe je poželjno da sve primećene greške u radu softvera prijavite na Bugzilla listu kako bi iste bile oktlonjene, a kvalitet softvera unapređen. To znači da se može desiti da vam ne proradi sve iz prve (out of the box) kao i da ćete neka podešavanja morati ručno da odradite. Kada kažem ručno mislim na konzolu.

Konzola je nezaobilazni deo svakog operativnog sistema baziranog na Linux-u i ne treba je izbegavati niti bojati se iste. Kako bi’ vam pokazao kako je sve zapravo jako jednostavno, opisaću postupke za podešavanje sistema nakon instalacije, kao i postupak instalacije najčešće korišćenih programa.