OMG! Izgleda da sam prevaziš’o Eniac-a :-/

Posle problema sa Google-om, Facebook-om, a pre par dana ponovo i GMail-om, zapitah se: koliko je ta selidba na Cloud zapravo dobra stvar?

Sa jedne strane, imamo sve podatke i servise centralizovane i globalno dostupne, uglavnom i besplatno. Međutim, upravo je to mač sa dve oštrice. Zanemarimo sada pitanje privatnosti i sigurnosti podataka (poverljive podatke nikada ne treba držati na nebezbednim mestima) i obratimo pažnju upravo na onu glavnu prednost – dostupnost.

Upravo mi se desilo da je i veliki YouTube na kratko zastao sa radom, baš u trenutku kada sam želeo nešto da pogledam. Mislim, dešava se. Ništa nije savršeno. Prednost kod ovakvih velikih sistema je što iza njih stoje ozbiljne kompanije kojima je od ključne važnosti zadovoljstvo korisnika. Kakvi god problemi iskrsli, isti bivaju rešeni u najkraćem mogućem roku. Najveći broj korisnika nikad i ne sazna da je do istih i dolazilo.

Besplatni servis Google Translate možda nije toliko savršen da Vam tekst prevede sa nekog od (trenutno dostupnih) 41 svetskih jezika (ili obratno) bez i jedne greške, ali će Vam svakako omogućiti da razumete o čemu se radi. Nesavršenost ovog servisa mnogima predstavlja barijeru ka širem prihvatanju i povezivanju sa ostalim servisima (automatsko prevođenje stranica na sajtu, e-mail poruka napisanih na drugim jezicima i sl.) no to nije omelo spamere da dotični servis iskoriste za nalaženje pocencijalnih novih žrtvi za phishing.

Evo i primera takvog phishing e-maila koji je dobio jedan moj prijatelj:

Деар Сербиа Броадбанд претплатник,

Ми ћемо бити на распореду обављања наше редовно одржавање, како би се
обезбиједило да пружамо најквалитетнију повезивањем у Интернет и услуга
купцима. Ваша повезаност са нама и услугама мај бити прекинуто за кратке
периоде током одржавања прозору. Ми ћемо такође обезбедити минималне
прекиде у услугама, гдје је могуће.
Како би нам омогућити одржавање квалитета обављају на ваш приступ
интернету и е-маил сервиса, молимо Вас да морате одговорити на ову е-маил
поруку потврђујући СББ вашем рачуну са нама.
Да ли потврдити свој рачун детаље испод.
_____________________________________
1. Име и Презиме:
2. Цели Логин е-маил адреса:
3. Корисничко име:
4. Лозинка:
5. Поново унесите лозинку:
_____________________________________
НАПОМЕНА: Ако не одговорите на ову е-маил порука мај резултат техничких
проблема на ваш приступ интернету и е-маил сервис.
Хвала на разумевању, желимо Вам угодан дан унапред.

Сербиа Броадбанд Тецхницал Суппорт,
SBB Serbian cable network.

Ako ste pratili vesti na Internetu, verovatno ste već pročitali da je uhakovan američki sajt ruske anti-virus kompanije Kaspersky. Tom prilikom, neimenovani haker imao je pristup kompletnoj listi klijenta, sa svim njihovim podacima, e-mail adresama, aktivacionim ključevima, listom bagova i sl. Naravno zvaničnici kompanije Kaspersky su to odmah porekli, no drugo se nije ni očekivalo.

I onda se jedan najobičniji korisnik računara zapita: Kaspersky je hakovan? Pa ko će mene zaštititi ako oni ni sami sebe ne mogu da osiguraju? Pa znate kako, kao prvo, ništa nije apsolutno sigurno. Dalje, ikakva zaštita je bolja nego nikakva, posebno jer je skoro sav maliciozni sofrware (uključujući viruse, trojance, crve, makro-skripte i sl.) moguće otkriti i sprečiti skoro pa bilo kojim anti virusnim software-om, a ako koristite neku od Linux distribucija ni on vam nije neophodan. Kada su ovakve i slične priče u pitanju, radi se o hakerskim napadima, a ne o nekim komadima nazovi-inteligentnog koda koji se izvršava na računarima širom sveta, tako da vi kao pojedinac teško da ste nekome zanimljivi za taj vid zabave. Zašto bi se neko cimao da hakuje konkretno Vaš računar?

Moram odati priznanje kolegama sa fakulteta za kreativnost u smišljanju šala u ovim napornim danima za vreme ispitnog roka. Par sati pre ispita iz prevođenja programskih jezika, dočekao me je zanimljiv e-mail sa informativno-pretećim sadržajem…

Izgleda da ova 2009. godina ima previše jedinica (u svojoj binarnoj reprezentaciji) pa je usled svetke ekonomske krize i IT počeo da posustaje. Problemi, izgleda najviše pogađaju one nejveće, koji najviše imaju (ili su najviše imali) i koji najviše gube usled sveopteg kriznog stanja. Posle Googla i Facebook je počeo da posustaje. Ne samo da ih pritiskaju finansijski problemi, već i sam servis sve češće baguje.

Hoće li se ovaj trend nastaviti? Hoće li dinosaurusi izumreti? Hoće li ovo biti prilika za proboj novih ideja ili ćemo ostati sa par velikih igrača koji će kontrolisati skoro ceo Internet?

Dok se oni izvinjavaju, nama ostaje samo da nagađamo…

Google, najveći među najvećima… Sistem pogonjen farmom od preko 200,000 Linux servera… Danas 31.01.2009. počeo je da posustaje pod klikovima milijardi ljudi.

Jošuvek niko ne zna da li se radi o hackerkom napadu na servere kompanije Google ili je neka greška u sistemu, uglavnom vecina google-ovih servisa odbija da radi uz Error 502, a svi rezultati pretrage (uključujući i sam google) se prikazuju kao opasni uz upozorenje:

Warning – visiting this web site may harm your computer!

Da ne bude da se nije desilo, evo i screenshot-ova…

A evo i Srpske varijante…