![\"\"](\"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-content\/uploads\/2011\/03\/binary-wave.jpg\" "\\"Binarni")
<\/p>\nSigurno ste gledali filmove u kojima, u tamo nekoj budu\u0107nosti – posle 2000. godine, kompjuteri o\u017eive, a neki \u010dak i postanu svesni i krenu da se svete \u010dove\u010danstvu… Neki su \u010dak i ma\u0161tali da do\u017eive sli\u010du stvar za \u017eivota. I ako sam jedan od onih koji ma\u0161taju o tome da se ve\u0161ta\u010dka inteligencija jednog dana dovede do tog nivoa kada \u0107e ista biti kori\u0161\u0107ena u humane svrhe i ispunjavati na\u0161 svakodnevni \u017eivot, nisam ni sanjao da \u0107u sli\u010dnu stvar do\u017eiveti… A to se upravo dogodilo…<\/p>\n
<\/p>\n
Sve je krenulo kada mi je Nikola<\/a> poslao link sa zanimljivim fenomenom<\/a> da \u010duveni program za crtanje MS Paint u sebi skriva interesantnu elektronsku kompoziciju<\/a>. Naime, bilo koja aplikacija (bilo koja datoteka zapravo) predstavlja niz binarnog zapisa predstavljen jedinicama i nulama, koje svojim kombinacijama obrazuju smislene informacije koji se u razli\u010ditim programskih formatima datoteka tuma\u010de razli\u010dito. Odatle i ideja da se u nekom programu za rad sa audio zapisom otvori izvr\u0161na datoteka neke aplikacije, gde \u0107e ista biti protuma\u010dena kao zvu\u010dni zapis, kaok bi ista mogla biti preslu\u0161ana.<\/p>\n To je teorija, koju sam \u017eeleo da proverim u praksi. Iskopitao mspaint.exe<\/em><\/span> i preimenovao ga u mspaint.wav<\/em><\/span> pa poku\u0161ao da pustim u Winamp-u… Me\u0111utim to nije pro\u0161lo. Probao onda da reimenujem u mspaint.mp3<\/em><\/span> i ponovo prevukao u playlistu svog omiljenog programa za preslu\u0161avanje muzike gde se desilo ne\u0161to zanimljivo… Krenuli su da se \u010duju neki neartikulisani zvuci… popu\u0161 \u0161u\u0161tanja na starim radio stanicama… samo nekako digitalnije \ud83d\ude42<\/p>\n A onda trenutak od koga su mi se zaledile vene u telu… Po\u010deo sam da premotavam ‘snimak’ u nadi da \u0107u \u010duti ne\u0161to zanimljivije od digitalnog \u0161uma<\/em>, kada je po\u010deo da se nazire neki ton sli\u010dan onom kada na TVu tra\u017eite neki kanal pa se zaslu\u010duje zvuk, a umesto slike i dalje vidite samo sneg<\/em>. Sve se odigrava u sred no\u0107i, a \u010disto zbog atmosfere pomenu\u0107u da sam sam u stanu, u sobi sa uga\u0161enim svetlom gde pred monitorom kofein transformi\u0161em u programski kod. Premotavan ja tako levo-desno po 5 sekundi i koncentrisan \u017emurim u nadi da \u0107u uspeti da raspoznam bilo kakav zanimljiv zvuk… i u jednom trenutku \u010dujem taj nekerovatni glas, koji zvu\u010di tako poznato, a u isto vreme totalno neo\u010dekivano kako ka\u017ee: “Hej momak…<\/em>“. Istog trenutka sam refleksno zabo’ MUTE dugme na tastaturi i ostao sle\u0111en… Sekunda je trajala ve\u010dnost i srce je po\u010delo da lupa kao nenormalno… Dlanovi se znoje, a o\u010di lagano po\u010dinju da fokusiraju pogled na ekran na kome se od miliona pixela stvarala slika koju upravo opisujem…<\/p>\n Ne verujem \u0161ta se upravo dogodilo i pustam onaj mspaint.mp3<\/em><\/span> ponovo… I ponovo samo onaj isti digitalni \u0161um… Ponovo premotavam levo-deno… \u017emurim i poku\u0161avam da \u010dujem i\u0161ta poznato… ali ni\u0161ta… Po\u010dinjem polako da se smirujem i puls kre\u0107e da se normalizuje… Kad u jednom trenutku, ponovo onaj glas “Hej momak…<\/em>“. Ponovo sle\u0111en, pogledom zakovanim u monitor, po\u010dinjem da tripujem svakakve gluposti… Kad svest polako po\u010dinje da se vra\u0107a u stvarnost…<\/p>\n Ne, nije MS Paint o\u017eiveo poput ra\u010dunara iz filma “Pi”, niti je komp po\u010deo da razmi\u0161lja kao oni roboti iz filma “Ja robot”, niti da se sveti poput ma\u0161ina iz “Matrix”-a ili “Terminator”-a… Samo je Winamp skontao da nakon sitnih delova koje je tuma\u010dio kao \u0161um ne uspeva da dekodira dalje i prebacio se na slede\u0107u pesmu u playlist-i, koja je igrom slu\u010daja bila “Lave\u017e mikrofona<\/a><\/em>“, koja pukom slu\u010dajno\u0161\u0107u kre\u0107e bez instrumentala gde poznati glas Denira ka\u017ee “Hej momak… Li\u010dnu kartu, da vidim…<\/em>“, ali onaj trenutak kada se to sve nije razjasnilo u mojoj glavi predstavlja taj ose\u0107aj da je kompjuterski kod o\u017eiveo<\/em>… koji \u0107e jo\u0161 dugo biti urezan u moju svest…<\/p>\n Kakav trip, jebote!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sigurno ste gledali filmove u kojima, u tamo nekoj budu\u0107nosti – posle 2000. godine, kompjuteri o\u017eive, a neki \u010dak i…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1394,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1,53],"tags":[15,277,42,168],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1392"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1392"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1392\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1394"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1392"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1392"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1392"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}