{"id":1562,"date":"2012-04-25T20:48:01","date_gmt":"2012-04-25T19:48:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/?p=1562"},"modified":"2012-04-30T13:07:45","modified_gmt":"2012-04-30T12:07:45","slug":"da-li-si-vec-uradio-najludu-stvar-koju-si-uradio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/personal\/da-li-si-vec-uradio-najludu-stvar-koju-si-uradio\/","title":{"rendered":"Da li si ve\u0107 uradio najlu\u0111u stvar koju si uradio?"},"content":{"rendered":"

Sigurno vam je poznat ose\u0107aj kada na trenutak zastanete, zamislite se i iznenada shvatite ne\u0161to \u0161to je bilo previ\u0161e o\u010digledno da bi ste primetili ranije. Takve situacije me zaista fasciniraju, posebno dok poku\u0161avam da razjasnim misteriju njihovog \u0161unjanja po mojoj podsvesti, poku\u0161svaju\u0107i da razlu\u010dim za\u0161to su tek tada isplivale u prvi plan.<\/p>\n

Jedan od takvih ‘samoprosvetljenja’ dogodio mi se pre nekih 10ak dana tokom gledanja filma “Hangover<\/a>“, gde se setih jedne svoje dogodov\u0161tine sa doga\u0111aja koji sam ve\u0107 pominjao<\/a> na blogu. Kako se u istoj pominje previ\u0161e osetljivih detalja, ne\u0107u vam pisati sve detaljno, ve\u0107 \u0107u prepri\u010dati kra\u0107u verziju, a o celoj mo\u017eemo nekad uz pivo u pub-u, po\u0161to vam i ovo sada pi\u0161em iz jednog Irish Pub-a<\/a>. Pri\u010da ka\u017ee slede\u0107e…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Bio sam na ve\u0107 pomenutom doga\u0111aju, gde je pored mene i mog dru\u0161tva bilo i puno ljudi iz drugih zemalja. Jo\u0161 na po\u010detku ve\u010deri, degustirali smo razna pi\u0107a, uzorke hrane i slatki\u0161a, a tu mi je negde za oko zapala neka simpati\u010dna cura iz jedne biv\u0161e sovjetske republike. Pijuckali smo tako razna pi\u0107a, \u0111uskali svi zajedno, sve dok se jednog trenutka nismo uhvatili u \u010duveni ‘iz ku\u0107e je izleteo na ulicu Iva’ vozi\u0107, posle \u010dega smo popadali od vru\u0107ine i umora, te pre\u0161li na staro dobro to\u010deno pivo. Usled vi\u0161ednevnog nespavanja, umora, a i dejstva alkohola tu negde mi se gubi film i poslednja scena koje se sa sigurno\u0161\u0107u se\u0107am je \u0111uskanje u neposrednoj blizini gore pomenute simpati\u010dne plavokose devojke sa \u010dudnim akcentom.<\/p>\n

Slede\u0107a bistra scena kre\u0107e tako \u0161to otvaram o\u010di, naravno u svom krevetu, pored koga zati\u010dem neobi\u010dno stanje stvari. Odeven sam u neku staru pocepanu majicu, bez pantalona (u prethodnoj sceni sam sa ko\u0161uljom i pantalonama, naravno). Pored mene na stolu je moj laptop uredno ulogovan na sve dru\u0161tvene mre\u017ee. Na podu su po \u0107o\u0161kovima razbacani: mobilni telefoni – jedan u jednom drugi u drugom \u0107o\u0161ku, \u010darape – kako moje tako i neke meni nepoznate, neke \u010dudne pantalone, kao i nov\u010danik sa dokumentima – pokazalo se kasnije, mojim. Sakupih gadgete, prime\u0107uju\u0107i pritom ozbiljne posledice prouzrokovane mamurlukom, a onda sam provalio da su te \u010dudne pantalone, zapravo one moje bele od sino\u0107, samo opako umazane u blato, vino i jo\u0161 kojekakve flekave teku\u0107ine. Sakupio sam se tu, krenuo lagano da se na\u0111em sa ostatkom dru\u0161tva, poku\u0161avaju\u0107i u me\u0111uvremenu da vratim film i razmotam fabulu radnje.<\/p>\n

Kako su i ostali tokom ve\u010deri bili u sli\u010dnom stanju, niko u toj silnoj gu\u017evi nije ni obratio pa\u017enju na moje pona\u0161anje, pa tako niotkoga nisam ni uspeo da izvu\u010dem nikakav koristan trag koji bi objasnio modrice i ogrebotine po mom telu, kao ni ogromnu ljubi\u010dastu masnicu preko celog levog kolena zbog koje sam po malo \u0107opao na jednu nogu. Tu sam negde provalio i da sam, tokom tog celog ludila, izgubio i tek kupljeni fotoaparat, pa restauracija doga\u0111aja uz pomo\u0107 fotografija nije bila opcija.<\/p>\n

Bilo kako bilo, ve\u0107 slede\u0107eg dana morao sam da otputujem malo dalje od mesta de\u0161avanja prethodne pri\u010de, tako da tu prestaje i razja\u0161njenje nedostaju\u0107ih scena. Par dana kasnije, drug mi javlja da su na\u0161li moj fotoaparat. Ali detalj koji \u010dudi je da je lokacija na kojoj je prona\u0111en, posebno \u0161to je to mesto one ve\u010deri bilo nedostupno, tj zaklju\u010dano i poprili\u010dno daleko od mesta gde mi se desio prekid filma. Kako sam u istom imao SD karticu od 16GB, a drugu ponestalo prostora na nejgovoj, prebacio je moje fotke na svoj laptop, a moju karticu koristio u svom aparatu, tako da nisam imao pristup svojim kobnim fotkama ni kada sam dobio svoj fotoaparat nazad. Kompletne fotografije pokupio sam tek par nedelja kasnije, a listanje tih fotografija objasnilo je delimi\u010dno i ostatak ve\u010deri. I dalje ne znam \u0161ta se sve izde\u0161avalo, ali znam kako je do svega toga do\u0161lo.<\/p>\n

Prve tre\u0107ine fotografija se se\u0107am u potpunosti, drugog dela sam se prisetio kada sam video fotografije, a tre\u0107i je ostao potpuna misterija. Jo\u0161 je pri\u010du upotpunila zanimljivost da su na kraju, usled prskanja raznih te\u010dnosti poslednjih 20ak fotografija jako zamu\u0107ene i nejasne, dok je na poslednjih nekoliko vide samo obrisi raznih oblika koji ni ne podse\u0107aju na ljudske siluete.<\/p>\n

Bilo kako bilo, gledam ja tako Hangover i skontam da su mi se sli\u010dne stvari ve\u0107 desile, samo da ih usled nelinearnog razvoja doga\u0111aja u mom \u017eivotu, nisam hronolo\u0161ki do\u017eivljavao i u svojoj glavi. Sli\u010dno tako, poslednjih nekoliko dana, ponavljam sebi re\u010denicu “da li si ve\u0107 uradio najlu\u0111u stvar koju si uradio?” i rekurzivno upadam u rebus filozofkog pogleda na to \u0161ta je zapravo u \u017eivotu “ludo”, kao i \u0161ta sam ja to do \u0111avola ve\u0107 pre\u017eivo, a \u0161ta me tek \u010deka u \u017eivotu. Da li sam ve\u0107 uradio najlu\u0111u stvar koju sam uradio? Da li znam zapravo \u0161ta sam sve uradio? Koja je najlu\u0111a stvar koju sam u \u017eivotu uradio? Ovo su samo neka od pitanja koja \u010de se mo\u017eda razjasniti u nekom od mojih slede\u0107ih tekstova u blogu, a do tada pri\u010ditajte ih ponovo i poku\u0161ajte i sami da odgovorite na ista. \u017diveli! \ud83d\ude09<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sigurno vam je poznat ose\u0107aj kada na trenutak zastanete, zamislite se i iznenada shvatite ne\u0161to \u0161to je bilo previ\u0161e o\u010digledno…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1586,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1562"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1562"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1562\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}