{"id":166,"date":"2009-02-11T17:46:52","date_gmt":"2009-02-11T16:46:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/?p=166"},"modified":"2009-02-19T22:37:20","modified_gmt":"2009-02-19T21:37:20","slug":"koliko-smo-sigurni-na-internetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/www\/koliko-smo-sigurni-na-internetu\/","title":{"rendered":"Koliko smo sigurni na Internetu?"},"content":{"rendered":"

Ako ste pratili vesti na Internetu, verovatno ste ve\u0107 pro\u010ditali da je uhakovan ameri\u010dki sajt ruske anti-virus kompanije Kaspersky<\/a>. Tom prilikom, neimenovani haker imao je pristup kompletnoj listi klijenta, sa svim njihovim podacima, e-mail adresama, aktivacionim klju\u010devima, listom bagova i sl. Naravno zvani\u010dnici kompanije Kaspersky su to odmah porekli<\/a>, no drugo se nije ni o\u010dekivalo.<\/p>\n

I onda se jedan najobi\u010dniji korisnik ra\u010dunara zapita: Kaspersky je hakovan?<\/strong> Pa ko \u0107e mene za\u0161tititi ako oni ni sami sebe ne mogu da osiguraju?<\/em> Pa znate kako, kao prvo, ni\u0161ta nije apsolutno sigurno. Dalje, ikakva za\u0161tita je bolja nego nikakva, posebno jer je skoro sav maliciozni sofrware (uklju\u010duju\u0107i viruse, trojance, crve, makro-skripte i sl.) mogu\u0107e otkriti i spre\u010diti skoro pa bilo kojim anti virusnim software-om, a ako koristite neku od Linux distribucija ni on vam nije neophodan. Kada su ovakve i sli\u010dne pri\u010de u pitanju, radi se o hakerskim napadima, a ne o nekim komadima nazovi-inteligentnog koda koji se izvr\u0161ava na ra\u010dunarima \u0161irom sveta, tako da vi kao pojedinac te\u0161ko da ste nekome zanimljivi za taj vid zabave. Za\u0161to bi se neko cimao da hakuje konkretno Va\u0161 ra\u010dunar?<\/p>\n

Kao \u0161to vidite, niko nije apsolutno bezbedan i svakome se mo\u017ee desiti da se provu\u010de kojekakva ljudska gre\u0161ka. S’ toga, ne treba biti paranoi\u010dan. Ako imate rodovno a\u017euriran a.v. software i sistem Vam je pode\u0161en kako treba, jedina opasnost po bezbednost rada i integritet podataka je isklju\u010divo Va\u0161a nepa\u017enja. Mitnik<\/a> je, u svojoj knjizi “Umetnost obmane<\/a>“, odavno objasnio kako se social engineering<\/a>-om dolazi do mnogih poverljivih podataka. No uglavnom se sve svodi na nemarnost ili nepa\u017enju samih korisnika.<\/p>\n

Sa druge strane tu je pitanje privatnosti podataka, gde ipak treba obratiti pa\u017enju na vrstu servisa koji koristimo na Internetu kao i kvalitetu samog servisa. Kako je i RMS<\/a> jednom prilikom izjavio, servisi poput Gmail-a su “gori od gluposti<\/a>“, \u0161to jeste da zvu\u010di paranoi\u010dno, no posmatrano filozofski i jeste sigurnosna pretnja u smislu da su Va\u0161i podaci tamo negde u posedu neke tamo<\/em> kompanije. No vra\u0107amo se ponovo na to da ste Vi kao pojedinac samo jo\u0161 jedan od milijardi korisnika na Internetu, te da je ve\u0107a verovatno\u0107a da bobijete sedmicu na LOTO-u nego da se neko iz \u010dista mira okomi na hakovanje va\u0161eg naloga.<\/p>\n

Uprkos svemu tome, ogroman broj korisnika svoje li\u010dne podatke ostavlja javno dostupnim, a do njih se veoma lako sti\u017ee jednostavnim upitom na Google-u, Facebook-u ili sli\u010dnom Internet servisu. Na kraju se ipak mo\u017ee zaklju\u010diti da smo sigurni onoliko koliko mi to \u017eelimo<\/strong>, a paze\u0107i \u0161ta, kako i gde radimo Velikom Bratu<\/a> ne ostavljamo materijala za igru i samim tim postajemo nezanimljivi.<\/p>\n

UPDATE:<\/p>\n

Kaspersky je unajmio stru\u010dnjake<\/a> da istpitaju napade na njihov sajt, onaj koji navodno “nije hakovan”.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako ste pratili vesti na Internetu, verovatno ste ve\u0107 pro\u010ditali da je uhakovan ameri\u010dki sajt ruske anti-virus kompanije Kaspersky. Tom…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1839,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[25,22,24],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=166"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1839"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=166"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=166"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=166"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}