{"id":1795,"date":"2012-10-17T07:17:43","date_gmt":"2012-10-17T06:17:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/?p=1795"},"modified":"2014-04-22T11:11:06","modified_gmt":"2014-04-22T10:11:06","slug":"pravila-ponasanja-na-internetu-za-pocetnike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/www\/pravila-ponasanja-na-internetu-za-pocetnike\/","title":{"rendered":"Pravila pona\u0161anja na Internetu za po\u010detnike"},"content":{"rendered":"

Ra\u010dunari koje danas koristimo dostupni su \u0161irokim narodnim masama. Za razliku od onih prvih, koji su pravljeni za odre\u0111ene specijalizovane poslove i kojima su upravljali obu\u010deni profesionalci (da se tako izrazim), dana\u0161nji PC ra\u010dunari imaju daleko \u0161iru primenu, pa se i razli\u010diti tipovi ljudi nalaze na mestu njihovih korisnika. Sve je ve\u0107i broj dece koja koristi ra\u010dunare i to ne samo za igre, kako se to uvek nekako prvo nasluti, ve\u0107 za razne druge zanimacije. Danas je ra\u010dunar bez pristupa Internetu samo jedna kutija na stolu koja imitira DVD player ili muzi\u010dku liniju, pa je, \u010dak i u Srbiji, sve ve\u0107a penetracija Interneta<\/a> doprinela do njegove popularizacije i \u0161iroke dostupnosti<\/a>. Na Internetu ljudi interaguju jedni sa drugima<\/span>, a kao \u0161to smo ve\u0107 zaklju\u010dili, vi\u0161e to nisu samo geekovi, ve\u0107 ima raznih profila ljudi, razli\u010ditih obrazovnih struktura i verovatno najbitnije iz razli\u010ditih starosnih grupacija.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Podvukao sam deo re\u010denice u prethodnom pasusu, jer ta komponenta interakcije postaje cilj svih tehnolo\u0161kih inovacija, pa je samim tim i klju\u010dna stvar za sva\u010dije individualno do\u017eivljavanje same tehnologije. Koncentrisa\u0107u se u ovom tekstu na Internet, kao mre\u017eu koja najvi\u0161e uti\u010de na razvoj savremenog dru\u0161tva i na odnos ljudi prema Njemu. Kad ka\u017eem “Njemu<\/em>” (velikim slovom) mislim na projekciju Interneta u na\u0161im o\u010dima (na\u0161im do\u017eivljajima istog) koja je odraz svih drugih ljudi na toj Mre\u017ei koji me\u0111usobno interaguju, pa samim tim grade tu ogromnu mre\u017eu bez granica, bez ko\u017ee, bez nacije, bez religije…<\/p>\n

Kao \u0161to u stvarnom \u017eivoru postoji taj dru\u0161tveni kodeks<\/em> koji nazivamo bonton<\/strong><\/a>, tako postoje i neka nepisana pravila pona\u0161anja na Internetu<\/strong>. Detaljnije pisanje o njima \u0107u ostaviti za neku drugu priliku, a ovde \u0107u se osvrnuti na neke bitne stvari koje svi posle nekog vremena nau\u010de na te\u017ei na\u010din.<\/p>\n

Kad se ne\u0161to pojavi na Internetu, to ostaje zauvek na Internetu<\/h2>\n

Verovatno vam je poznata izreka da kada se ne\u0161to pojavi na Internetu, to ostaje zauvek na Internetu<\/em>. Na Internetu je sve javno dostupno<\/strong>, bilo da je u pitanju izjava, slika, tekst, video ili sl. zato budite svesni toga. \u010cak i ako se predstavljate pod la\u017enim imenom, pseudonimom ili sl. nikada niste sigurni da vas neko nekada ne\u0107e povezati sa svojim pravim identitetom. \u010cak i u takvim slu\u010dajevima, mo\u017ee se desiti da se neke va\u0161e stvari iz pro\u0161losti niotkuda pojave na Intenetu. Mo\u017eda su one sve vreme i bile tamo negde, samo su od jednom do\u0161le do vas ili su bile sa\u010duvane na nekom mirnom mestu i iz bilo kog razloga isplivale na povr\u0161inu.<\/p>\n

Uzmimo jednostavan primer gde se jednog dana probudite i na Fejsbuku vidite ceo foto album sa maturske ekskurzije iz srednje \u0161kole, koji se va\u0161em \u0161kolskom drugu eto jednostavno svideo jer je naleteo na njega me\u0111u starim fotkama dok je sre\u0111ivao sobu i re\u0161io da svoje vesele trenutke podeli sa svojim prijateljima. Njega su te fotke pijanih maloletnika u Atini<\/a> nasmejale i podsetile na staro dobro vreme<\/em>, a vi ste ceo taj period adolescencije potisnuli u davno zaboravljenu pro\u0161lost i pitate se da li je zaista iz tog izroda sa pocepanim patikama i i\u017evrljanim pantalonama evoluirala osoba sposobna za interakciju sa drugim formama inteligentnog oblika \u017eivota. Odtagovali ste se sa svojih sramnih fotki i \u0161aljete svom \u0161kolskom (prete\u0107u) poruku gde ga molite da cenzuri\u0161e fotke na kojima ste vi, a u me\u0111uvremenu su svi ve\u0107 poskidali fotke i postavili ih po svojim profilima. Ponavljate postupak sa svakim profilom koji je te fotke umno\u017eio, ali one i dalje, poput bitumena koji neprestano izlazi iz parketa, nastavljaju da vas opominju da od svoje pro\u0161losti ne mo\u017eete pobe\u0107i. Shvatate da je dalji \u017eivot uzaludan i gasite svoj FB nalog.<\/p>\n

Ok, malo sam preuveli\u010dao, ali shvatate poentu. U ovakvom slu\u010daju i niste mogli preterano da uti\u010dete, jer ne znate uvek \u0161ta mo\u017eete o\u010dekivati od drugih ljudi, ali zato budite obazrivi kada sami na Internet postavljate svoje fotografije<\/strong>. Ponavljam, fotografije sam uzeo samo kao primer, jer se tekst odnosi na bilo kakav sadr\u017eaj koji zavr\u0161i u okeanu Interneta.<\/p>\n

Ovu celinu ilustrova\u0107u i kratkim video klipom u kome Obama savetuje decu u \u0161koli da paze \u0161ta postavljaju na Fejsbuk, jer im se to kasnije u \u017eivotu mo\u017ee obiti o glavu.<\/p>\n

<\/object>
YouTube Direkt<\/a>\n\n<\/p>\n

Sada kada ste svesni da jednom objavljena stvar u javnosti mo\u017ee zauvek ostati u javnosti, vreme je da se pre\u0161altujem na temu privatnosti.<\/p>\n

Ako nisi na Fejsbuku, ne postoji\u0161<\/h2>\n

Sigurno ste \u010duli i za izjavu u naslovu iznad. Trenutno je to Fejsbuk, ranije je bio MySpace, sutra \u0107e biti ne\u0161to drugo. Nije ni bitno koja je dru\u0161tvena mre\u017ea u pitanju, jer ono \u010dega morate biti svesni je da je svaka nova koja postane popularna, mnogostruko ve\u0107a od one prethodne. Samim tim predstavlja ogroman katalog ljudi na Internetu. Taj veliki katalog se lako pretra\u017euje, a veze izme\u0111u prijatelja taj postao \u010dine jo\u0161 lak\u0161im. Ako nisi na Fejsbuku, to zna\u010di da te neko ko je na Fejsbuku te\u017ee mo\u017ee prona\u0107i nego da jesi tu. Ako si na Fejsbuku (ili skoro pa bilo kojoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei) imaj na umu da si svesno pristao da bude\u0161 deo toga. Deo tog kataloga koji se lako pretra\u017euje, gde se ljudi upore\u0111uju po svojim interesovanjima, navikama, povezanosti sa prijateljima, brendovima i sl.<\/p>\n

Ne \u017eelim ovom prilikom da skre\u0107em na pri\u010de o tome kako smo svi ozna\u010deni svojim jedinstvenim identifikacionim kodom i kako na sebi imamo barkod i kako je to katalogizovanje nu\u017eno lo\u0161a stvar, ve\u0107 samo \u017eelim da budete svesni \u0161ta se mo\u017ee desiti sa va\u0161im podacima ako se tamo pojave. Tehnologija je razvijena da nam unapredi i pobolj\u0161a \u017eivote, a ne da nas u\u010dini njenim robljem. Ipak, od vas samih zavisi kako \u0107ete je koristiti, a po\u0161to pri\u010damo o Internetu, vi birate kao \u0107ete se na Njemu pona\u0161ati.<\/p>\n

Ponovo \u0107u kao ilustraciju iskoristiti kratki video klip koji je zapravo parodija na Fejsbuk<\/strong>, ali se ipak dobro razmislite jer skrivene poruke koje nosi nisu nimalo naivne.<\/p>\n

<\/object>
YouTube Direkt<\/a>\n\n<\/p>\n

Ovde ve\u0107 dolazimo do klju\u010dnog dela bitnog za pona\u0161anje na Internetu, a to je samokontrola. Ili je samocenzura<\/strong> mo\u017eda bolja re\u010d. Pre nego se upustite u kori\u0161\u0107enje ne\u010dega tako velikog i mo\u0107nog poput Interneta, jako je bitno da se edukujete i informi\u0161ete o tome kako neki servis funkcioni\u0161e, kakva su va\u0161a prava i obaveze, kao i to ko ima pristup va\u0161im informacijama, kao i kako i pod kojim uslvima tim informacija taj neko mo\u017ee da raspola\u017ee (jer da mu nisu trebale, ne bih ni prikupljao, zar ne?). Kako nekad, iz bilo kog razloga, ne\u0107ete biti u mogu\u0107nosti da saznate ‘pravila igre’, ostaje vam samo da budete sumnji\u010davi i paranoi\u010dni prema svemu<\/strong>, pa da ocenite da li je to polje za va\u0161u lozinku (ili bilo koju drugu poverljivu informaciju) koje vam je isko\u010dilo na ekranu pravi partner sa kime tu informaciju \u017eelite da podelite.<\/p>\n

Nekada \u0107e to biti ekran za prijavljivanje na Fejsbuk, e-mail ili mo\u017eda e-bankarstvo… \u0161to je ozbiljnija stvar u pitanju i vi bi morali da budete obazriviji. Na Internetu su \u010deste pojave pecanja<\/a> (eng:\u00a0phishing) gde se la\u017eni Internet sajt predstavlja kao sajt banke, Fejsbuka, e-maila ili sl. tra\u017ee\u0107i od vas da upi\u0161ete svoje li\u010dne podatke poput lozinke i sl. koja vam na taj na\u010din bude ukradena, a va\u0161 profil ‘hakovan<\/em>‘ ili kako god. Ovo je samo jedna od pretnji koje se smucaju Internetom i ako niste upoznati sa ovim terminom preporu\u010dujem da se detaljnije informi\u0161ete<\/a>.<\/p>\n

Poenta pri\u010de je da morate biti pa\u017eljivi i svesni \u0161ta je stvarno, a \u0161ta ne, kakav servis koristite i \u0161ta se na njemu de\u0161ava. Samo od vas samih zavisi \u0161ta \u0107ete na Mre\u017ei podeliti<\/strong> sa ostatkom njenih korisnika. Nadoveza\u0107u se na prvi podnaslov o o(p)stajanju informacija na Internetu i zaklju\u010diti u vidu dva konkretna saveta<\/strong> koja morate imati na umu pre nego \u0161to bilo \u0161ta objavite bilo gde na Internetu:<\/p>\n