![\"\u0160ta](\"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/05\/sta-rade-programeri.jpg\")
<\/p>\nOd malih nogu me je zanimalo kako stvari rade, pa sam uvek ose\u0107ao potrebu da od postoje\u0107eg napravim ne\u0161to novo. U eri digitalnog doba, mo\u017eda je najlak\u0161e napraviti ne\u0161to novo na ra\u010dunarima, a programiranje predstavlja jednu od najkreativnijih disciplina ICT industrije. I pored toga \u0161to sam se na po\u010detku programiranjem zanimao iz hobija, i \u0161to mi je fino i\u0161lo, jo\u0161 krajem odnovne \u0161kole re\u0161io sam da moj budu\u0107i poziv bude akademski podr\u017ean.<\/p>\n
<\/p>\n
O tome, za\u0161to sam upisao Informatiku na Matemati\u010dkom<\/a>, sam ve\u0107 pisao, a ono \u0161to vam sada mogu re\u0107i je da se nisam pokajao i pored toga \u0161to i pored 5 godina radnog iskustva i dalje vu\u010dem par ispita sa faksa koji \u010deka da bude zavr\u0161en. Ta\u010dno je i to da me tokom pola decenije rada nikada niko nije pitao jesam li zavr\u0161io fakultet, jer se znanje i iskustvo ipak vi\u0161e cene od komada hartije sa pe\u010datom fakulteta, ali do istog tog znanja te\u0161ko da bi do\u0161ao bez faksa.<\/p>\n Prve programerske korake vu\u010dem jo\u0161 iz 7. razreda osnovne \u0161kole kada sam se prvi put susreo sa QBASIC programskim jezikom na Lira 500 ra\u010dunarima. Tada\u0161nji nastavnih tehni\u010dkog obrazovanja predavao nam je i informatiku tako \u0161to nam je zadavao da primere programa iz knjige prekucavamo na ra\u010dunar. Gledaju\u0107i one kodove koji se ponavljaju zaklju\u010dio sam da bi mogao da napi\u0161em i svoj program samo ako dovoljno dobro nau\u010dim one silne primere. Posle manje od mesec dana gledanja u QBASIC kod, napisao sam svoj prvi program. Bio je to adresar sa brojevima telefona mojih drugara, a kako nisam imao svoj PC, program sam napisao na papiru u mom bloku za ideje \ud83d\ude42<\/p>\n Po\u010detkom srednje \u0161kole, sa dru\u0161tvom sam krenuo na informati\u010dku sekciju gde smo se prvi put susreli sa pravim programskim jezikom. Crtali smo algoritme na papiru i prevodili kod u Pascal. Tu sam se prvi put i navukao na logi\u010dke i algoritamske probleme, zbog kojih sam i zavoleo programiranje kao takvo. Od po\u010detka sam bio fasciniran mogu\u0107nostima koje pru\u017ea svega 20ak re\u010di jednog programskog jezika i raznim varijantama njihovog uklapanja prilikom dola\u017eenja do re\u0161enja. Algoritamske probleme koje bih jednom re\u0161io sam kasnije poku\u0161avao da re\u0161im na neki drugi efikasniji ili elegantniji na\u010din, \u010dime sam sam sebi stvarao izazove i zanimacije.<\/p>\n Kako nije bilo ra\u010dunarskog problema koji programom nisam mogao da re\u0161im, bio sam ube\u0111en da kidam programiranje, a tre\u0107e mesto na takmi\u010denju iz informatike na dr\u017eavnom nivou i \u010detvrto na evropskom su samo utvrdili moje verovanje da \u0107e mi fakulte biti koristam samo zbog kontakata. U kraju sam bio poznat kao onaj \u0161to se razume u kompjutere, pa sam o\u010dekivao da \u0107u na fakultetu sresti najbolje od najboljih iz cele dr\u017eave. Kad ono me\u0111utim…<\/p>\n Ve\u0107 na po\u010detku faksa sam skvatio da na mom smeru ima jako malo geekova koji vole programiranje, ra\u010dunare i informacione tehnologije uop\u0161te. Ve\u0107ina je upisala informatiku jer su \u010duli da je to perspektivno ili nisu upali na FON, pa su se skrasili na Matemati\u010dkom<\/a> dok se negde ne prebace. Tako je i bilo jer nas je prvi godinu o\u010distolo svega par, a polovina je odustala. Shvatio sam da fakultet nije ba\u0161 onakav kakavim sam ga zami\u0161ljao, ali se to, na neki \u010dudan na\u010din, ispostavilo kao jako dobra stvar.<\/p>\n I ako je poznavanje hardvera, mre\u017ea, Linux operativnog sistema<\/a> bilo moja ja\u010da strana, a programiranje sam dr\u017eao u malom prstu, ono \u0161to smo radili na fakultetu u prvi mah nije imalo apsolutno nikakve veze ni sa programiranjem ni sa IT-jem uop\u0161te. Prve brojeve sam, maltene, video tek posle \u0161est meseci, kada smo zavr\u0161ili sa alfa, beta, gama, delta, psi, ‘\u010di’… i ostalim gr\u010dkim simbolima povezanim logi\u010dkim operatorima i nekim \u010dudnim simbolima poput kru\u017ei\u0107a razli\u010ditih veli\u010dina, obrnutim slovima i nekim znacima jednakosti u transu. Skupovi, grafovi, matrice, iskazni ra\u010duni, gramatike i regularni izrazi, diskretna matematika i sl. podse\u0107ali su nas pre na svakojake perverzije nego na informatiku, pa i matematiku uop\u0161te… Sve dok jednog dana nismo po\u010deli to da primenjujemo u re\u0161avanju ra\u010dunarskih problema.<\/p>\n Sve ono \u0161to sam nekada znao da isprogramiram da radi, tada sam znao da re\u0161im, prvo postpuno logi\u010dki, a zatim i da to jednostavno raspi\u0161em u programskom kodu bilo kog jezika. Kodiranje, koje mi je nekad bila glavna stvar, vremenom je postalo samo rukopis u izvornim fajlovima<\/a>. Programiranje je postalo mnogo vi\u0161e od samog re\u0161avanja problema. Ve\u0107e probleme nismo vi\u0161e re\u0161avali tako \u0161to bi uzeli ve\u0107i \u010deki\u0107, ve\u0107 je analiza i dizajn algoritama doprinela da se do re\u0161enja do\u0111e na pametniji na\u010din. Nekada je to bilo svo\u0111enje na \u0161ablonski algoritam za koji znamo da je efikasan, a nekad \u010dak i slu\u017eenje trikovima koji postoje samo u registrima mikroprocesora.<\/p>\n Sve to si mogao da nau\u010di\u0161 i sam, bez fakulteta, rekao bi neko. Istina, mogao bih. Kad bi uop\u0161te i znao da to postoji. Nekad su i profesori mnogo zaslu\u017eniji za dodatno motivisanje za dalji napredak od pukog re\u0161avanja zadataka i gutanja stru\u010dne literature. U mnogim slu\u010dajevima su i kolege bile krivci za dalje i ozbiljnije zanimanje za neku oblast. Nebrojano mnogo puta je samo to okru\u017eenje ispunjeno mladim kreativnim ljudima punih entuzijazma rezultovalo fantasti\u010dnim idejama i projektima od kojih su mnogi zavr\u0161ili u renomiranim IT \u010dasopisima.<\/p>\n \u010cak i ako izuzmemo sve do\u017eivljaje iz studentskih dana, poznanstva, \u017eurke, putovanja, primatijade, lan partije i [cenzurisano]<\/em> fakultet je iskustvo koje mi je izuzetno puno pomoglo, kako u tome da postanem bolji u tome \u0161to radim, tako i u \u017eivotu sveobuhvatno. I pored toga \u0161to u svakodnevnom radu, koristim samo 10% svog akademskoh znanja, upravo onih 90% poma\u017ee mi da ovih 10 savla\u0111ujem bez po muke. Jednom me je kolegenica sa drugog smera zamolila da joj pomognem oko seminarskog iz statistike koji se radi u programskom jeziku za koji do tada nikad nisam ni \u010duo. Za dva dana sam nau\u010dio R<\/strong><\/a> i re\u0161io sve zadatke uz pomo\u0107 formula koje ni danas polovinu ne razumem. Ako se pitate \u010demo to \u0161to za par dana mogu da savladam ne\u0161to novo, pomenu\u0107u da su takve nove stvari bile i tehnologije za WEB i Android npr…<\/p>\n I jo\u0161 jedna stvar koju moram da pomenem. Kada sam ja re\u0161io da studiram informatiku tada je ETF bio jedini izbor. U vreme kada sam upisivao faks, bilo je dobre informatike i na FON-u i na Matemati\u010dkom. Danas je izbor mnogo ve\u0107i i mogu\u0107nosti su dosta \u0161ire… Ako upravo zavr\u0161avate srednju \u0161kolu, preporu\u010dujem da pogledate stranicu Studiraj i ti IT<\/strong><\/a>, pa dobro razmislite \u0161ta \u017eelite, \u0161ta vam ide i najbitnije \u0161ta vas zanima pre nego \u0161to upi\u0161ete fakultet. Ali obavezno upi\u0161ite neki, jer \u0107ete ina\u010de imati samo zanat i verovatno ne\u0107ete ni biti svesni \u0161ta propustate…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kratki osvrt na \u0161kolovanje kao deo programerskog zanata i koliko matematika zaista ima veze sa programiranjem<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2087,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[33,247],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2067"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2067"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2067\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2087"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2067"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2067"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2067"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}