{"id":2098,"date":"2013-06-02T18:30:35","date_gmt":"2013-06-02T17:30:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/?p=2098"},"modified":"2013-06-02T19:09:25","modified_gmt":"2013-06-02T18:09:25","slug":"volim-pse-i-rado-ih-se-secam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/personal\/volim-pse-i-rado-ih-se-secam\/","title":{"rendered":"Volim pse i rado ih se se\u0107am"},"content":{"rendered":"

Jako volim \u017eivotinje, a posebno pse. Drage su mi i mace, ali sam od malih nogu bio okru\u017een psima, pa su mi oni ipak dra\u017ei. U svakom slu\u010daju ne pripadam klasi\u010dnoj “Dog person vs. Cat person<\/em>” podeli. Verujem da me\u0111u vama ima jako puno ljudi koji tako\u0111e vole \u017eivotinje, ali se vlasnici pasa me\u0111usobno ipak najbolje razumeju.<\/p>\n

Dok sam bio jako mali, imali smo nekoliko pasa u dvori\u0161tu u kome sam \u017eiveo sa svojom \u0161irom porodicom. Kroz detinjstvo me je najvi\u0161e pratila Meca<\/strong>, koja je bila me\u0161anac i jako umiljati i mio pas. Doga\u0111aj koji nikada ne\u0107u zaboraviti desio se jedne zime u vreme po\u010detna moje osnovne \u0161kole. Imao sam drugara u ulici sa kojim sam se zajedno vra\u0107ao iz \u0161kole. Njegova ku\u0107a bila je na po\u010detku, a moja na kraju ulice, pa je on re\u0161io da me isprati do dvori\u0161ta jer i onako nije bilo ni\u010dega zanimljivog za raditi po tmurnom zimskom danu. Me\u0111utim, posle ga je bilo strah da se vrati sam, pa sam se vratio da ispratim njega… Pa on mene, i tako nekoliko puta… U silnom tom \u0161etanju ulicom gore-dole, skinuo sam svoju kapu i nosio je ispod mi\u0161ke, odkle je u nekom trenutku ispala.<\/p>\n

Kada sam kona\u010dno do\u0161ao ku\u0107i, majka je bila jako zabrinuta jer nije navikla da iz \u0161kole kasnim vi\u0161e od sat vremena. Po\u010dela je da vi\u010de na mene, kako nije ok da se smucam svuda dok ona brine i u jednom trenutku primetila da mi nema kape… Meca je istog trenutka otr\u010dala niz ulicu i petnaestak minuta kasnije vratila se cvile\u0107i pred vratima sa mojom kapom u ustima. Kako je shvatila da je frka nastala oko kape, ni dan danas mi nije ba\u0161 najjasnije, ali sam jo\u0161 tada shvatio koliko su psi jedne pametne i inteligentne \u017eivotinje.<\/p>\n

\"Linda\"Sredinom moje osnovne \u0161kole, preselili smo se u na\u0161u novu ku\u0107u gde sam sa svojom u\u017eom porodicom po prvi put imao sopstveno dvori\u0161te. Nedugo zatim dobili smo i svog prvog psa. Nema\u010dki ov\u010dar, veli\u010dine \u0161ake, obradovao nas je poput nove prinove. Nikako nismo mogli da zapamtimo ime po kome ga je prethodni vlasnik zvao, pa smo je prozvali Linda<\/strong>. Kako je rasla, tako smo mla\u0111i brat i ja sve vi\u0161e vremena provodili sa njom i postala je jako umiljat pas, uprkos svojoj veli\u010dini. Linda je jednostavno bila sastavni deo porodice i putovala je sa nama kag god bi negde i\u0161li na du\u017ee… Svi koji imaju pse shvataju koji je nivo na\u0161e vezanosti bio jer bi me prepoznala jo\u0161 sa po\u010detka ulice i \u010dekala da je pomazim kad god bi se vra\u0107ao ku\u0107i. Uvek me je ispa\u0107ala kad god bih odlazio od ku\u0107e i do\u010dekivala veselim lave\u017eom kada bih se vra\u0107ao. Vernost i ljubav na kosmi\u010dkom nivou!<\/p>\n

Na \u017ealost, na\u0161 pas je nekome smetao, pa su ga otrovali. Se\u0107am se da sam ujutru, 28. juna 2006. godine, kretao na prijemni ispit za fakultet i da je jako te\u0161ko disala, a da je uginula svega par minuta po mom povratku iz Beograda. Kao da je \u010dekala da me vidi poslednji put. Veterinari ni\u0161ta nisu mogli da urade iako smo je vodili jo\u0161 par dana pre toga. Posle nje je ostala praznina koju ni jedan drugi pas nije mogao da popuni, pa dosta dugo nismo ni \u017eeleli da imamo psa… Moji su zavoleli mace, iako ih pre toga nisu podnosili, ali o tome nekom drugom prilikom…<\/p>\n

Moja poslednja krznena ljubav, dogodila se u Beogradu. Dugo sam \u017eeleo sebi da nabavim psa sa kojim bi se gnjavio po stanu, ali jednostavno nisam imao uslova. Prvo su problem bili iznajmljeni stanovi, pa duga odsustva usled putovanja, pa na kraju i obaveze na poslu. Jednostavno, psa smatram za deo porodice i ne \u017eelim ni da se upu\u0161tam u to ako istome ne mogu da obezbedim odgovaraju\u0107e uslove. Kad ve\u0107 nisam mogao sebi da ispunim san o svom krznenom prijatelju, re\u0161io sam da ispunim \u017eelju meni dragoj osobi. Iva je ve\u0107 pisala o najlep\u0161em malom biglu Bahu<\/strong><\/a>, a ono \u0161to bih ja dodao je da su biglovi jaaaaako super psi\u0107i.<\/p>\n

U po\u010detku sam sa Bahom provodio svo svoje slobodno vreme, pa sam ga do\u017eivljavao kao sastavni deo svog \u017eivota. Voleo je da se popne kod mene u krilo i tako zaspi dok ga mazim, na \u0161ta je \u010dak i Iva bila ljubomorna, iako to ne\u0107e priznati :] Mislio sam da \u0107u na ovaj na\u010din makar malo zadovoljiti svoju \u017eelju da mi, iz dana u dan, dru\u0161tvo pravi jedno krzneno stvorenje, ali \u0161to sam se vi\u0161e igrao sa Bahom, to vi\u0161e \u017eelim jo\u0161 jednog takvog malog ludaka u svom stanu.<\/p>\n

\"Bach,<\/a><\/p>\n

Bilo kako bilo, osta\u0107u jo\u0161 neko vreme uskra\u0107en\u00a0zadovoljstva da me neko budi lizanjem po faci i da ma\u0161e repom kad god se vra\u0107ao ku\u0107i… Do tada mi srce ispunjava gnjavljenje sa ovim malim ludakom sa slike iznad, jer je obostrana sre\u0107a u trenutku kada se sretnemo, zaista nemerljiva…<\/p>\n

Imate li vi psa i kako se zove?<\/p>\n

P.S. Bio sam vi\u0161e puta ugri\u017een od strane raznih pasa. Jedan me je \u010dak i dva puta ujeo u roku od dve godine. Poslednji me je pre oko dve godine ujeo jedan pas lutalica<\/a> iz \u010dopora sa ulice… Ali ih i dalje obo\u017eavam.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Moji stari psi i iskustvima sa njima. Od detinjstva do dana\u0161njih dana… <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2100,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[258,257,256,255],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2098"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2098"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2098\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2100"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}