{"id":640,"date":"2009-11-22T22:53:43","date_gmt":"2009-11-22T21:53:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.plagosus.net\/blog\/?p=640"},"modified":"2012-10-26T20:03:54","modified_gmt":"2012-10-26T19:03:54","slug":"fedora-12-linux-constantine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.plagosus.net\/blog\/tech\/software\/fedora-12-linux-constantine\/","title":{"rendered":"Fedora 12 Linux – Constantine"},"content":{"rendered":"

\"FedoraFedora<\/strong> je besplatan i slobodan operativni sistem baziran na Linux<\/strong> kernelu. Njen razvoj podr\u017ean je od strane Fedora Projekat<\/a> (Fedora Project<\/em>) zajednice koju sponzori\u0161e najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d softvera baziranog na Linux operativnom sistemu, kompanija Red Hat<\/a>. Do 2003. godine postojala je RedHat Linux distribucija koja je tada podeljena u dve grane, Red Hat Enterprise Linux<\/a> – komercijalna distribucija namenjena kompanijama i Fedora\u00a0Linux distribucija namenjen krajnjim korisnicima koja je slobodna za svakoga da je koristi, menja i deli<\/em>.\u00a0Posle mnogo godina razvoja, do\u0161lo se do verzije 12<\/strong> koja je svetlost dana ugledala pre par dana<\/a> i sa sobom donela mnogo novina<\/a>. Kao jedna od najpopularnijih Linux distribucija, Fedora trenutno<\/a> ima\u00a0vi\u0161e od 17 miliona aktivnih korisnika.<\/p>\n

\"RedHatFedora je cutting-edge distribucija \u0161to zna\u010di da su u nju ugra\u0111ene najnovije verzije programa, \u0161to neretko uklju\u010duje i probne beta verzije. Samim tim nije orijentisana na stabilnost i performanse, \u0161to se obi\u010dno vezuje za GNU\/Linux uop\u0161te, ve\u0107 je njena glavna ciljna grupa<\/a> desktop tr\u017ei\u0161te korisnika koji \u017eele da budu u\u010desnici i kontributori<\/a> u svetu softvera otvorenog koda. Tako\u0111e je po\u017eeljno da sve prime\u0107ene gre\u0161ke u radu softvera prijavite na\u00a0Bugzilla<\/a> listu kako bi iste bile oktlonjene, a kvalitet softvera unapre\u0111en.\u00a0To zna\u010di da se mo\u017ee desiti da vam ne proradi sve iz prve (out of the box<\/em>) kao i da \u0107ete neka pode\u0161avanja morati ru\u010dno da odradite. Kada ka\u017eem ru\u010dno mislim na konzolu.<\/p>\n

Konzola je nezaobilazni deo svakog operativnog sistema baziranog na Linux-u i ne treba je izbegavati niti bojati se iste. Kako bi’ vam pokazao kako je sve zapravo jako jednostavno, opisa\u0107u postupke za pode\u0161avanje sistema nakon instalacije, kao i postupak instalacije naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enih programa.<\/p>\n

\"Fedora<\/p>\n

Fedoru mo\u017eete instalirati i u virtuelnoj ma\u0161ini pod nekim drugim OSom (Microsoft Virtual PC<\/a>, VMware<\/a>, VirtualBox<\/a>…). Prvo preuzmite odgovaraju\u0107u verziju sa sajta<\/a>. Nare\u017eite CD\/DVD i pokrenite postupak instalacije. Uputstvo za instalaciju<\/a> vam verovatno ne\u0107e biti potrebno jer se sve radi iz intuitivnog grafi\u010dkog oktu\u017eenja, ali ako negde za\u0161kripi uputstvo je prevedeno i na srpski jezik.<\/p>\n

Posle instalacije krenimo na osnovna pode\u0161avanja i instalaciju potrebnog softvera. Sve komande koje su navedene u tekstu ispod kucate u konzoli\/terminalu, ulogovani kao root\/super user. Da bi se ulogovali kao super user, potrebno je da u terminalu ukucate su<\/span><\/code> a zatim i Va\u0161u root lozinku.<\/p>\n

Yum i repozitorijumi<\/h2>\n

Yum<\/strong> je menad\u017eer paketa koji se koristi u Fedora Linuksu. Paketi predstavljaju Linux programe unapred pripremljene i zapakovane u RPM<\/a> format. Paketi se nalaze u repozitorijumima (riznicama<\/em>) na serveru koji odra\u017eava Fedora zajednica. To fakti\u010dki zna\u010di da \u0107e neko ru\u010dno pripremiti odgovaraju\u0107i paket za sve nove verzije programa koji su u repozitorijumu, pa iste mo\u017eete automatski update-ovati po potrebi.<\/p>\n

Fastest-mirror<\/h3>\n

Ovaj plugin \u0107e prona\u0107i mirror server sa koga \u0107e se paketi najbr\u017ee download-ovati.
\n[bash]
\nyum install yum-plugin-fastestmirror
\n[\/bash]<\/p>\n

Repozitorijumi<\/h3>\n<\/p>\n

RPM Fusion je najpopularniji \u00a0i najobuhvatniji repozitorijum za Fedoru u kome se nalaze paketi koji iz bilo kog razloga (naj\u010de\u0161\u0107e zbog licenciranja) nisu u\u0161li u zvani\u010dni Fedora repo. Mo\u017eete ga lako dodati uz pomo\u0107 ove dve komande ispod.<\/p>\n

[bash]
\nrpm -Uvh\u00a0http:\/\/download1.rpmfusion.org\/free\/fedora\/rpmfusion-free-release-stable.noarch.rpm
\nrpm -Uvh http:\/\/download1.rpmfusion.org\/nonfree\/fedora\/rpmfusion-nonfree-release-stable.noarch.rpm
\n[\/bash]<\/p>\n

Drajveri za grafi\u010dke kartice<\/h2>\n

Kao i sve ostalo u Linux svetu i drajveri su podeljeni na slobodne i vlasni\u010dke. Iskreno ne razumem poentu ignorisanja i izbegavanja vlasni\u010dkih drajvera, pogotovu \u0161to su u pitanju drajveri napisani za hardver nekog konkretnog proizvo\u0111a\u010da te su kao takvi neupotrebljivi za ostatak zajednice. Upravo ovo nesinhronizovanje sa ostatkom sistema dovodi do muka oko instalacije drajvera i dobijanje potpune podr\u0161ke za 3D akceleraciju.<\/p>\n

nVidia<\/h3>\n

http:\/\/www.mjmwired.net\/resources\/mjm-fedora-nvidia.html<\/a><\/p>\n

ATI<\/h3>\n

*Za sada rade samo slobodni drajveri
\n[bash]
\nyum install mesa-dri-drivers-experimental
\n[\/bash]<\/p>\n

A za vi\u0161e detalja posetite:<\/p>\n