Ukoliko sa nestrpljenjem iščekujete najavljeni KDE 4.5, poigrajte se malo sa onime sto se trenutno nudi i prekratite vreme do avgusta, za kada je isti planiran.
Ako koristite Fedora Linux, potrebno je da u konzoli (kao super user) ukucate sledeće:

cd /etc/yum.repos.d/
wget http://apt.kde-redhat.org/apt/kde-redhat/fedora/kde.repo
yum groupupdate kde-desktop
yum update
reboot

Ako želite (a želite ) najnovije pakete, između komandi koje počinju sa wget… i yum… odradite sledeće:

nano /etc/yum.repos.d/kde.repo

pa prepravite na enabled=1 u [kde-unstable] repozitorijumu (skroz dole na dnu), a zatim <ctrl>+o [enter] za snimanje i <ctrl>+x za izlazak iz (nano) editora. Tako ćete dobiti trenutno aktuelnu poslednju verziju KDE-a 4.4.80 (KDE 4.5 Beta1) umesto verzije 4.4.3 koja fabrički stiže uz Fedoru 13.

Uputstvo za ostale distribucije, potražite ovde, a izgled grafičkog rešenja aktuelne verzije, na slici ispod.

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.