Da ste geek znate od malena, tako da ću Vam ispričati kako je sve to krenulo u mom slučaju.
MEHANIKA
Rođen sam 13. oktobra 1987. godine u Kruševcu. Od malih nogu me je zanimalo kako stvari rade pa sam voleo da rastavljam svoje igračke. Stalno sam sakupljao delove starih igračaka (elektro-motore, zupčanike, štampane ploče…) i od njih pokušavao da sastavim neke svoje nove. Voleo sam da pravim neobične oblike od kartona i njima nadograđujem prethodne. Tako sam često sa bratom rasturao stare automobilčiće i dograđivao im drugačije krovove, haube, spojlere… A kao farba su služili lakovi za nokte koje sam tajno pozaimljivao od majke. Tako sam uvek imao jedinstvene igračke i nikada nije bilo dosadno. Te prepravke su mi bile zanimljive jer je moj otac imao auto servis, pa sam od uvek bio okružen automobilima.
ELEKTRONIKA
Posebno su me fascinirale štampane ploče i ostali elektronski sklopovi, jer nisam razumeo kako sve to radi i sve mi je delovalo svemirski. Komšija Duca je imao TV servis, pa se u njegovom drvorištu uvek nalazilo brdo stare elektronike. Imao sam običaj da satima prevrćem po tim starim delovima i posmatram kako električni vodovi na njima izgledaju kao ulice koje se provlače između visokoh zgrada od tranzistora, kondenzatora, otpornika…
IGRICE
Onda je, jednog dana, moj brat kupio kompjuter. Ako se dobro sećam, bila je to neka 286-ica (sa monohromatskim monitorom i 5.25″ Floppy drajvom). Deca iz cele ulice su se skupljala u njegovoj sobi kako bi odigrali po partiju Mortal Kombat-a, Prince-a i Street Fighter-a… dok smo mi najviše vremena provodili uz Pac-Man-a, Sokoban i Supaflex… Ehh bilo je to ludo vreme… Iako sam ja tada imao oko 6-7 godina, dosađivao sam roditeljima da i meni kupe kompjuter. Onda sam jednog dana dobio Nintendo na kome smo, svi familijarno, počeli da mlatimo Super Mario, Dr. Mario, Tenkice… Sve dok nisam kupio SEGA Mega Drive konzolu. I tako je sve išlo do Sony Play Station-a…
1999-tu je obeležilo NATO bombarvoanje, posle koga sam počeo da se zanimam za mobilne telefone. Posle bombardovanja sam nabavio i svoj prvi GSM aparat. Bio je to čuveni Ericsson 688, a potom i prvi mobilni na preklapanje Motorola StarTAC (Rainbow) – ili ‘Papagaj‘ kako smo ga zvali zbog boje. Nedugo zatim vratilo se interesovanje za računare…
RAČUNARI
Svoj prvi PC kupio sam sa 12 godina, 28.09.2000. god. E tu se priča tek zahuktava… Beše to konfiguračija zasnovana na AMD K6/2 400MHz, 4.2GB, 32MB, 14″… U to vreme beše popularan Win98SE, no ubrzo sam počeo da se intenzivnije zanimam za DOS jer smo u školi počeli da programiramo u QBASIC-u. Posle su se ređali Win2K, WinME… uporedo sa interesovanjima za hardware koji sam počeo da čačkam uz brata. Tad je krenulo ono ‘rasklopi-sklopi’ zezanje i menjanje raznih komponenti, a kasnije i prve ideje o modovanju…
LINUX
Onda sam počeo da se interesujem za Linux, pre svega zbog ideologije slobodnog software-a. U to vreme se nije pričalo o pirateriji i legalnim kopijama programa, a i Linux distribucije nisu bile previse korisnički nastrojane,tako da je cimanje sa Linuxom bilo čisto entuzijastički. Dugo sam pokušavao da dođem u posed kopije neke kod distribucija, ali bezuspešno. Na samu pomen reči Linux, reakcije su se delile od “Linu…sta?“, do “Ma ‘de ćeš s’ tim da se cimaš…“, sve dok se jednog dana nisam dokopao kopije RedHat 7.0 distribucije. Tu je krenulo standardno mučenje oko instalacije, ali posle par sati uspeo sam da mu pokažem ko je gazda i sve instaliram i osposobim. Doduše, grafičko okruženje sam uspeo da podignem samo u rezoluciji od 320×240, tako da sam morao da se igram terminalom. Kasnije su došli Mandrake, Lindows, SuSE, Gentoo, Slackware, Debian i ostali…
WEB
Teško je zamisliti Linux bez veze sa Internetom, a najpopularniji servis je naravno WWW. Prvi susreti sa HTML-om, bili su kroz MS Front Page, a gvirkanjem u kod sticao sam ideju o tome čemu šta služi i šta je tu višak. Posle nekog vremena sam dovoljno stasao za Dreamweaver, a kasnije počeo da kodiram direktno u tekst editoru, jer volim da je kod uredan i pedantan, a svi WYSIWYG generatori ostavljaju brdo smeća. Tu negde počinju da se prepliću moja interesovanja za WEB sa interesovanjima za programiranje, pa počinjem da učim i osnove PHP-a.
GIMNAZIJA
2002. god je došlo vreme za odluku o upisu srednje škole. Izbor nije bio nimalo lak, ali sam se na kraju ipak odlučio za jednu od najboljih škola u zemlji u to doba – Kruševačku Gimnaziju. Tu je sve krenulo da poprima dozu ozbiljnosti. Na početku prvog razreda sam učestvovao u akciji razvlačenja mrežnih kablova radi umrežavanja informatičkih odeljenja i povezivanje istih na Internet. U drugom razredu smo oformili ekipu koja je napravila školski WEB sajt. Treći razred je ostao obeležen učestvovanjem na SIEMENS Join Multimedia takmičenju, na kome smo pokupili treće mesto u na saveznom i četvrto na evropskom nivou. U četvrtom smo se raspustili na samom početku godine, tako da se uglavnom nismo treznili 😀
FIZIKA
Već je trebalo razmišljati i o fakultetu, a u to vreme je sinonim za informatiku bio ETF. Bez obzira da li je to Beogradski ili Niški univerzitet, znalo se da je fizika neophodan osnov za bilo kakvo dalje napredovanje. Kako sam i ranije voleo fiziku, krenuo sam intenzivnije da se zanimam za gradivo, pa čak i bio redovan na sekciji iz fizike, a kasnije i astronomije, gde smo redovno pravili manja istraživanja, pisali seminarske i držali predavanja o raznim zanimljivostima o kosmosu i našoj vasioni. Iako tadašnje gradivo iz fizike nije bilo previše povezano sa gradivom iz matematike, a matematika još manje sa informatikom, na sve sam gledao kao žrtvu zarad viših ciljeva 🙂
DIZAJN
Lipsum…
Writing in progress…