GNU/Linux operativni sistem i distribucije / plagosus / blog

GNU/Linux operativni sistem i distribucije

Koristim Linux već skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istražuje razne distribucije, pa reših da kažem što šta na tu temu. Naime, danas među cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, čak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoćnija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…

Šta je Linux i čemu on služi?

Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju':

Linux je besplatna zamena za Windows.

linux tux GNU/Linux operativni sistem i distribucijeKao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela icon smile GNU/Linux operativni sistem i distribucije

Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.

Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:

I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have :-(.

Možda znate, možda i ne, ali i:

Google Android je baziran na Linuxu

Filozofija slobodnog softvera

open source initiative GNU/Linux operativni sistem i distribucijeKao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:

  • izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
  • binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u način njegovog rada.

U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporučuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).

gnu logo GNU/Linux operativni sistem i distribucijeRichard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.

Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.

Linux distribucije

Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:

Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove prerađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:

  • Debian
    • Ubuntu
      • Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
      • Linux Mint
      • gOS
    • Knoppix
      • Damn Small Linux
      • Backtrack
      • Dreamlinux
    • Linspire
      • Freespire
    • SimplyMEPIS
  • Slackware
    • SuSE
      • openSUSE
      • Arch*
    • Gentoo
      • Sabayon Linux
    • Slax
  • RedHat
    • Mandriva
      • PCLinuxOS
    • RedHat Enterprise
      • CentOS
      • Scientific
    • Fedora
    • Yellow Dog

Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.

Kako odabrati pravu Linux distribuciju

Večito pitanje među korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:

  1. Koja će biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istraživanje…
  2. Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa računarom? početnik, napredni korisnik, profesionalac…
  3. Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
  4. Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
  5. I još koješta slično…

Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:

Linux konzola

Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Već sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:

Zašto Linux?

Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali bar da ga probate.

  • Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primećujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima uređaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa će Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se već dve decenije drži svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podržavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
  • Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na način da bude siguran i zaštićen, statistika govori sve: Na Windows platformi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku računara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
  • Cena – Za početak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. Za većinu standardnih potreba nećete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski računar, prenosni računar, server ili desktop mašina može koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
  • Performanse i resursi – Većinu Linux distribucija možete instalirati i na starijim i slabijim računarima. Iz novijih će biti iskošišćena sva njihova snaga, a starima će biti udahnut novi život kroz upotrebljivost na brojne načine. Koji god stari računar da imate, možete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kućni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
  • Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za stručnjaka. Danas je stvar potpuno drugačija i siguran sam da bi svako mogao da se snađe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošćena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše sve barijere u strahu od korišćenja računara.
  • Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada nećete morati da reinstalirate operativni sistem svog računara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši lični podaci i podešavanja na treću. Nova verzuja sistema se automatski najčešće dobija kroz ažuriranje (update) sisetma, a u slučaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
  • Instalacija i update programa – Skoro da nikada nećete morati da tražite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
  • Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fizičkom hard disku pa će sistem u svakom trenutku raditi na optimalan način.
  • Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke čak i sa desetinama hiljada programa. Većinu stvari koje Vam zatrebaju naći ćete na instalacionom disku  ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
  • Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na većini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE, na primer, posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaće Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se može podesiti da izgleda ili radi na koji god želite način.

Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom icon wink GNU/Linux operativni sistem i distribucije

GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…

Podeli sa prijateljima...facebook GNU/Linux operativni sistem i distribucije2twitter GNU/Linux operativni sistem i distribucije0google GNU/Linux operativni sistem i distribucije1linkedin GNU/Linux operativni sistem i distribucije2

21 Responses to “GNU/Linux operativni sistem i distribucije”

  1. brankko says:

    Za Arch Linux nigde nisam našao tačno na čemu je baziran, ali ima nekih indikacija da je daleki potomak SuSE Linuxa

  2. @olujicz says:

    Piše na Arch wikiju. Arch Linux nije baziran ni na jednoj distribuciji, već je rađen od nule. Često ga povezuju sa Crux distribucijom koji je kreator Arch Linuxa koristio pre nego što se odlučio da napravi svoj distro. Iz tog razloga poseduje određene sličnosti sa Crux, ali je ipak pisan od nule. Može se reći da je inspirisan Crux distribuciom. :)

    http://wiki.archlinux.org/index.php/Arch_Compared

    • brankko says:

      Eto, koristio sam Arch par meseci a nisam znao da je LFS. Prvo sam mislio da ima veze sa Slackom ili Gentoo-om… Anywya, znas li mozda za jos koju uspesnu distribuciju koja je napravljena 'niizcega'? :)

      • @olujicz says:

        Od popularnijih ( kako tvrdi distrowatch ) jedino još Gentoo i Pupy distribucije se nisu bazirale na nekoj već postojećoj. Mada ih nisam probao tako da ne znam kako rade. :)

  3. @stolex says:

    Hvala autoru sto nije izostavio moj omiljeni Slackware, koji je najblizi pravom BSD-u.
    Ono sto mene buni je kako to da je SuSE Slack klon? Odavno nisam koristio isti (od kada je komercijalizovan), ali znam da je koristio RPM pakete u onom njegovom glupom Yast-u.
    Uz to SuSE je jedna od hardverski najzahtevnijih distribucija, dok je Slack moguce gurati i na parcetu hardvera starog par godina bez problema (sto bi zlobnici rekli "i na digitronu").

    • brankko says:

      Pa kako je Slackware najstarija 'čista' distribucija, kontam da su svi ovi koji nisu bazirani ni na jednoj drugoj vecoć distribuciji, na neki naćin potomci Slack-a. Realno, od Slack-a možeš da izgradiš kakav god hoćeš distro samo dodavanjem svojih stvari. Isto kao da praviš LFS. Za razliku od njega koji koristi vanilla kernel, (Open)SuSE baš i jeste tako dobar i prihvaćen među ljudima jer ima odlično podršku za razni hardware (jedini je distro koji je OTB na mom starom laptopu pronašao čak i modem) jer mu je kernel toliko patch-ovan da se više nerapoznaje. Slično kao što je za Arch napravljen pacman pa je građeno dalje. Kontam da je tako gledano, Slack pra predak svih tih takvih distroa…
      Inače, on se nikako ne može zaobići zbog mnogih stvari, a pre svega što je verovatno najbolji distro za učenje Linuxa jer je čist i ima odličnu podšrku za ručno kompajliranje svakakvih programa.

  4. [...] više na plagosus/blog [...]

  5. Social comments and analytics for this post…

    This post was mentioned on Twitter by varagic: Sta je Linux i Open Source http://bit.ly/bkRxMb

  6. Tekst je odlican :D
    super stvar da se sirim narodnim masama pojasni sta valja :D

  7. Vaxter says:

    Kk-o, suse je vishe RH baziran.
    Projekat jeste krenuo kao prevodjenje sleka, ali je kasnije vishe implementirao sheshirove drangulije.
    Msm, sada je na rpm-ovima, ako nishta drugo…
    Mada, vecinu stvari su kopirali sheshirdziju.
    Od sleka ne verujem da je ishta ostalo.

    • brankko says:

      Pa da, krenuli su od Slack-a, ali su se na kraju kao svaka ozbiljna distribucija (sem samog Deb-a) navukli na sesire :)
      I pored toga sto svi pljuju Fedoru, ona sa svakom novom verzijom donosi na stotine novih stvari i novih tehnologija. Jes da je bagovita, ali takav je distro… tome i sluzi, za testiranje novih tehnologija i peglanje istih od strane zajednice… SuSE je utegnuta varijanta spremna za desktop na kome ce sve raditi bez da se mnogo zezas. SuSE Enterprise je prica za sebe… ipak je namenjen profesionalnim primenama, a tu je RHEL tata…

  8. [...] GNU/linux operativni sistem i distribucije, Stay cinnected – Ponesite internet sa sobom,  Google Buzz – Wave tehnologina na [...]

  9. Mandrak says:

    Odlucio sam da instaliram Linux uz Windows 7 Ultimate 64 bit. Kao potpuni Linux laik zanima me koja distribucija bi bila ok uz Windows (verovatno su sve ali me zanima ona koja se najcesce instalira uz Windows) i da li dual boot ima neki negativan uticaj na masinu u smislu stresa za komponente, koliko prostora na hdd zauzima Linux instalacija i da li samo na sistemskoj particiji na kojoj je i Windows i konacno, da li su bazicni programi koji se obicno instaliraju na Windows sistemima poput MS Office-a, media playera, photo managera, itd. kompatibilni sa Linuxom. Hvala!

    • brankko says:

      Pa da, mozes bilo koji. Preporucujem: Ubuntu. Ostavi nekih 10ak GB prostora, jer tu ide u paketu i sistem i svi potrebni programi… Videces vec…

      • Mandrak says:

        Na sajtu nude Windows installer za Ubuntu. Je li to najjednostavniji nacin ili bolje neka klasicna metoda, preko disc image i sl.?

        • brankko says:

          Najjednostavniji je onaj koji je tebi najlaksi. Nisam probao taj Windows installer, mada kazu ljudi da je cool. Eto, mozes preko njega.

  10. WinXP says:

    Probao sam taj vaš linux, i mogu vam reći da je Win XP mnogo bolji

  11. ninjawhite says:

    Odličan tekst, naravno, napisan sa mnogo ljubavi. A u ljubavi su pomalo slijepe oči. ;) Solidan sam korisnik Linuxa, još od Dapper Drake Ubuntua. Isprva dual boot sa Windowsom a već duže vrijeme samo Linux. Ja lično nisam mnogo isprobavao razne distribucije iz jednog veoma praktičnog razloga. A to je bagovitost svih Linux distribucija. Dok bi jedan sistem podesio da radi onako kako meni odgovara izgubio bih mnogo vremena, to jest više bih radio na samom sistemu nego neki drugi rad za koji računar i jeste namjenjen. Tako je moj izbor pao na Ubuntu. Taj operativni sistem solidno poznajem i iz svog ličnog iskustva mogu reći da je tek sada sazrio da bi se uopšte mogao mjeriti sa Windowsom. Tek na verziji 10. došlo je do nekih značajnih pomaka i rješenja koja su dovela Ubuntu blizu onoga što bi se moglo reći pouzdan operativni sistem. Sve prethodne verzije su doslovno "jele" hardver i bilo je vrlo teško raditi sa njima na malo slabijim računarima. Multimedija, a čini mi se da današnji prosječan korisnik najviše koristi taj dio mogućnosti računara, je itekako bila područje u kojem nijedan linux nije davao neke zadovoljavajuće rezultate u radu. Tako da poređenje Windows Linux , uopšte nije realno u sferi pouzdanosti, brzini ili jednostavnosti korištenja. Windows je realno još uvjek daleko ispred svih Linux distribucija ma koliko god to mi Linux korisnici htjeli priznati ili ne. Međutim Linux ima nešto što Windows nema a to je osjećaj slobode i raznovrsnosti koji iz njega zrači. Kako rekoh na početku ovog posta, ljubav prema nečemu što osjećaš kao da je tvoje. Zbog toga bih svakom novom korisniku Linuxa preporučio da ne posmatra i ne upoređuje Linux sa predhodnim sistemima koje je koristio nego da ga prihvati kao nešto sasvim novo. Nešto što može itekako oživjeti i dobiti neki simpatičan i drag oblik pod vašom rukom i izgledati i raditi onako kako baš vi to želite.
    Ostanite slobodni……
    Pozdrav….

  12. vladan says:

    jel mogu raditi linux i windows na istom racunaru? dali se u linux ulazi kao u svaki drugi program?

    • brankko says:

      Naravno. Moze raditi umesto Windowsa (Dual boot – biras koji zelis pri ukljucivanju racunara) ili u okviru Windowsa (u virtuelnoj masini).

  13. tamara says:

    kako da prebacim sa spanskog na srpski sistem je linox.Dali moram da instaliram srpski ili ima neki sajt sa kog bi preuzela..

Leave a Reply