Posle problema sa Google-om, Facebook-om, a pre par dana ponovo i GMail-om, zapitah se: koliko je ta selidba na Cloud zapravo dobra stvar?
Sa jedne strane, imamo sve podatke i servise centralizovane i globalno dostupne, uglavnom i besplatno. Međutim, upravo je to mač sa dve oštrice. Zanemarimo sada pitanje privatnosti i sigurnosti podataka (poverljive podatke nikada ne treba držati na nebezbednim mestima) i obratimo pažnju upravo na onu glavnu prednost – dostupnost.
Upravo mi se desilo da je i veliki YouTube na kratko zastao sa radom, baš u trenutku kada sam želeo nešto da pogledam. Mislim, dešava se. Ništa nije savršeno. Prednost kod ovakvih velikih sistema je što iza njih stoje ozbiljne kompanije kojima je od ključne važnosti zadovoljstvo korisnika. Kakvi god problemi iskrsli, isti bivaju rešeni u najkraćem mogućem roku. Najveći broj korisnika nikad i ne sazna da je do istih i dolazilo.
Ali šta ako vas zdesi da vam je nešto potrebno ovog trenutka, a niste u mogućnosti da do toga dođete? Neko bi rekao da se mi ipak držimo papira i olovke, ali oni pored ovih momentalnih prednosti i dalje imaju sve one nedostatke zbog kojih smo od njih i pobegli. No, koga kriviti ukoliko dođe do gubitka važnih podataka? Google, Yahoo, Microsoft… Pa realno, nikoga! Sve te fancy servise koje koristimo, dobili smo (uglavnom) besplatno. Budimo zadovoljni istima kada rade, kako rade i kako nam olakšavaju svakodnevni posao. No pamet u glavu i nemojte se oslanjati samo na njih. Uvek razmišljajte ‘šta ako…‘ i imajte rezervni plan.
Teško da će nekome mnogo smetati ako YT stane sa radom na nekoliko minuta, ali stajanje Gmail-aa je već imalo zbiljnije posledice. Neka vam to bude samo signalna lampica, za pripremu na neke veće zastoje u radu. Možda celog Interneta, možda Vašeg računara, možda nečeg trećeg, manjeg ili većeg.
Nedavno mi se desilo da sam (mojom (višestrukom) greškom) ostao bez dvih podataka sa hard diska. Teškom mukom sam uspeo da restauriram gotovo kompletan sadržaj izgubljene particije, a sve to vreme razmišljao o tome kako sam imao eskterni hard disk, pa čak i tonu prostora na serveru i zilion drugih servisa za bekapovanje bitnih podataka, uključujući i klasično arhiviranje na DVD diskove, a ipak nisam koristio ništa od toga. Ne da uopšte ne pravim back-up-ove, već ne radim to redovno. A u svakom OS-u postoji mogućnost da se to automatski obavi na unapred zadatom vremenskom intervalu.
Na neke događaje ne možemo da utičemo, pa ni probleme sa njima ne možemo sprečiti, ali za dobar deo neplaniranih ispada sistema možemo biti pripremljeni. Razmislite i sami koliko mislite na svoje podatke (šta god pod podacima podrazumevali: poslovne podatke, privatne kolekcije slika, pesama, programa, beleške, brojeve telefona…). Kada ste poslednji put iskopirali kompletnu listu kontakata iz imenika svog mobilnog telefona? Šta ako vam se desi da izgubite telefon? Šta ako vam se pokvari hard disk? Šta ako vam kuća nestane u plamenu?
Razmislite dobro šta gde čuvate i koliko je bezbedno tamo gde se nalazi. Razmislite šta bi ste mogli da preuzmete kako bi povećali bezbednost svojih podataka i ostalih vama bitnih stvari. Razmislite samo koliko toga vam je od počeka bilo pri ruci, ali niste razmišljali o tome dok vas neka muka nije zdesila. Nemojte da čekate da se nešto loše desi kako bi onda tražili rešenje. Neka vam ovakvi mali signali budu upozorenje, da dobro organizujete svoje bitne stvari. Dakle, ako poletite vrevisoko u Nebo, budite prirpremljeni za neplanirani pad i pripremite padobran. I zapamtite, sigurni ste onoliko koliko Vi to želite!
