Ok, desi vam se da imate veliku (da ne kažem ogromnu) bazu podataka koju morate da preselite sa jednog mesta (servera) na drugo ili jednostavno želite da napravite rezervnu kopiju iste ili da, iz bilo kog razloga, vratite back-up. Ako je u pitanju baza manjeg sajta, bloga ili tome slično, verovatno će vam muke olakšati projekat otvorenog koda pod nazivom phpMyAdmin. Međutim, ukoliko je vaša baza većeg gabarita, verovatno ćete morati da se dohvatite konzole i komandne linije.

Ako radite na integrisanim LAMP/WAMP rešenjima, da bi importovali bazu, potrebno je da odete u konzolu / komandnu liniju i ukucate sledeće *

mysql -u username -ppassword database_name < file_name.sql

* napomena: Da bi pokrenuli komandnu liniju u Windows-u kliknite na “start > run” i ukucajte “cmd” i stisnite “ok”; U Linux-u nađite “terminal” ili “konsole”.  U Windows varijanti ćete verovatno morati ručno da ‘odete’ do lokacije gde je MySQL instaliran. To čete učiniti tako što ćete u komandnoj liniji ukucati putanju do mysql.exe, npr (za wamp)
“cd C:\wamp\bin\mysql\mysql5.1.33\bin“.

Ukoliko ovo radite na serveru, potrebno je da se na isti povežete preko SSH, gde ćete primeniti postupak koji je prethodno opisan. Ukoliko nemate SSH pristup serveru, možete upload-ovati bazu (tj SQL dump) negde na server i zamoliti tehnički podršku da neko od administratora to uradi za vas ili da okušate sreću sa system() i shell_exec() PHP funkcijama.

Da bi bazu eksportovali ili napravili njenu rezervnu kopiju postupite isto kao u prethodnom slučaju, samo ukucajte:

mysqldump -u username -ppassword database_name > file_name.sql

napomena: Parametar -p i sam password nisu razdvojini razmakom i unose se spojeno. U suprotnom će vam biti traženo da password unesete ponovo.

Već nekoliko godina u nazad Sinergija je jedan od bitnijih skupova na domaćem IT nebu. Do sada nisam imao prilike da prisustvujem ovom događaju, pre svega zbog cene kotizacije (za koju se može pazariti sasvim solidan netbook), a u međuvremenu sam i izgubio interesovanje za Microsoft tehnologije i počeo da se profesionalno orijentičem ka open source rešenjima. Međutim, 12. novembra, 2009. kompanija Microsoft organizovala je pradavanje, na mom fakultetu, pod nazivom Sinergija@University.

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.

Prošle noći sam izgubio 4h na debagovanje i modifikaciju koda koji je bio ispravan, ali nije radio – a ja sam jedva provalio o čemu se radi. Glavni krivac bio je Windows, a šta se desilo, kako sam otkrio o čemu se radi i kako sam problem rešio, saznaćete vrlo brzo Naime, razrešenje ove misterije nije išlo gore pomenutim redosledom, pa upravo zato i reših da svoje iskustvo podelim sa ostatkom svet.

Pretprošle noći krenuh u realizaciju jednog mog mini WEB projekta. Kako su pitanju XHTML/CSS + PHP/MySQL tehnologije, krenuo sam sa radom u lokalu. Startovah LAMP pa se bacih na izradu baze i back panel-a. Zaključno sa sistemom za logovanje korisnika, privedoh rad kraju za taj dan (noć zapravo) pa sam sve do tada urađeno okačio na server. Probao sam skriptu i sve do tada implementirano je radilo bez ikakvih problema.

Onda prošle noći reših da malo sredim kod, formatiranje i komentare, pa sam sve ponovo svuk’o u lokal, sredio i vratio online. Jedina razlika bila je što sam ovog puta radio sa WAMP-om na mašini sa Windowsom. Ništa značajno nisam menjao što se koda tiče, ali ipak reših da još jednom proverim da li je sve ok. Kad imam šta i da vidim: na svakom fajlu pucaju neke funkcije (2-3 uproseku). Od svega su se najviše bunile sesije (kreiranje i promena podataka). Tu je krenulo 4h pakla sa istraživanjem šta tačno ne radi i zašto se od jednom buni, a prethodnog dana je radilo.

Probao sam sve i svašta. Čak sam i potpuno promenio sistem za logovanje. Menjao pamćenje nekih stvari u cookie umesto u sesiju i svašta drugo što mi je palo na pamet. No na kraju je ipak negde pucalo. Onda reših da sklonim komentare sa početka fajla, jer sam čitao da neke PHP funkcije moraju biti apsolutno na početku koda (iako su u demo primerima, čak i u dokumentaciji, radile i ako pre njih ima belina ili komentara). Iz web-editora sam otvorio, izmenio i sačuvao svaki fajl ponaosob, posle čega je, na moje zaprepašćenje, sve ponovo proradilo bez ikakvih grešaka. U neverici sam ponovo vratio komentare, kako bih bio siguran da je do toga, no i dalje je sve radilo. Nekoliko minuta sam gledao u kod i češkao se po glavi dok se nisam setio sličnih problema jednog prijatelja. Branku je pucao IE7 prilikom izvršavanja JavaScript-a pisanog na Windows platformi, pa sam pomislio da i ovde CR-LF pravi probleme.

Ovu teoriju sam eksperimentalno dokazao na sledeći način: Prvo sam sve fajlove upload-ovao preko FTP-a (text-modom) gde sistem autoamtski sređuje EOL. Pokrenuo sam skriptu sa servera i nije bilo nikakvih grešaka. Zatim sam iste fajlove arhivirao i ponovo upload-ovao (ovaj put kao jednu arhivu, binarnim modom) pa otpakovao na serveru. Prilikom pokretanja skripte, ponovo su se javile misteriozne greške o nemogućnosti pokretanja sesija.

Suma sumarum: Ukoliko se bavite WEB development-om i radite pod Windows-om, imajte na umu da je većina WEB servera pod nekim UNIX-olikim operativnim sistemom (Linux, BSD, Solaris, MacOS…) te da je preporučljivo da svoje fajlove spakujete u odgovarajući format kako ne bi dolazilo do ovakvih problema. Sa druge strane, ako radite u Linux okruženju, a koristite komponente koje su razvijala treća lica, obavezno proverite da li su sami fajlovi sačuvani na odgovarajući način. Na taj način uštedećete vreme i sebi i drugima ukoliko dođe do ovakvih problema.