Da je kineska reverse engineering industrija sposobna da iskopira svaku moguću spravu koju napredni svet proizvede bili smo svesni još kada su iskopirali savremene borbene avione Su-33 ruskog Suhoja. Međutim, ovde imamo situaciju da se u prodaji nalazi kopija proizvoda koji zvanično i ne postoji. U pitanju je koncept mobilnog telefona Nokia Aeon, koji je R&D ogranak te kompanije predstavio još 2006. godine.
Sam uređaj deluje jako luksuzno i kvalitetno, a takav osećaj odaje i kada se drži u ruci. Imao sam prilike da se igram ovim telefonom par sati kod drugara i zaista nisam našao neke bitnije zamerke. On ga koristi već oko godinu dana i jedino što mu zamera je malo nezgodnije kucanje poruka, ali i to se uvežba vremenom.
Čak je i pakovanje luksuzno, a u kutiji se nalaze:
- Telefon;
- Baterija + rezervna baterija;
- USB Data kabal;
- Uputstvo za upotrebu;
- Travel adapter;
- Stereo slušalice;
- Kožna futrola;
Što se specifikacija tiče, nema ničeg specijalnog:
- Kamera je solidna i ima 2 mpx, sa puno filtera (noćno snimanje, tajmer) bez blica;
- Baterija je li-Ion 850mAh;
- Antena je standardno interna i ne vidi se;
- Oblik uređaja je monoblok;
- Video zapis;
- Stereo zvučnici i slušalice;
- Reprodukuje: MP3, MP4, WAV, MIDI…;
- Melodije: polifone (64 kanala);
- FM Radio;
- Spikerfon;
- Memorija: Interna – 60MB, MicroSD kartica – 1GB;
- Povezivanje: GPRS, WAP, Bluetooth;
- Ekran: 2.6″ (240 x 320 px);
- Ostalo: Java, Photo-Caller ID, konvertor, kalendar, notes, kalkulator…
Zapravo, jedina totalno zanimljiva stvar kod ovog telefona (sem naravno što je u pitanju kopija Nokijinog dizajna) je dvostruki ekran osetljiv na dodir. Cela prednja strana telefona (sem lajsne na sredini na kojoj piše “Nokia”) je osetljiva na dodir. Iznad lajsne je ekran, solidnog kvaliteta na kome se može rukom kliktati po ikonicama i menijima ili se za navigaciju može koristiti deo ispod lajsne na kome se po potrebi iscrtavaju navigacione strelice. Donji displej (ili kako god da ga nazovem) prilikom uključivanja telefona i njegovog korišćenja pravi jako zanimljive svetlosne efekte, a simboli prikazani na njemu svitkaju u ritmu i iscrtavaju se neizmenično što deluje jako efektno.
Kao što već pomenuh, jedina veća zamerka je nezgodno kucanje SMS poruka jer telefon nema klasičnu tastaturu već se slova kucaju na maloj virtuelnoj tastaturi koja je standardna na touchscreen telefonima (telefoni sa ekranom osetljivim na dodir). Kvaka je u tome što je na ovom telefonu ekran znantno manjih dimenzija, a uz isti se ne isporučuje olovčica za preciznije bockanje, pa kucanje poruka može bizi zamorno, posebno ako imate deblje prste.
Ne možete vi ni da smislite to što kinezi mogu da iskopiraju!
Sve u svemu, telefon deluje jako atraktivno, a kvalitet izrade je iznad proseka za standardne kineske telefone (sa dve kartice, antenom nalik onoj na starim tranzistorima i TV-om). Čak su i funkcije koje telefon nudi (naravno, kao i svi drugi telefoni sa ovakvim pedigreom, ima mogucnost rada sa 2 SIM kartice) manje-više OK. Jedina stvar koja je čudna ili pak zanimljiva (više ni sam ne znam kako da se postavim prema telefonima renomirane kineske kompanije zvane NoName) je da je ovo zapravo kopija (i to odlična) uređaja koji faktički ne postoji.