Ispričaću vam jednu kratku priču… koja se upravo odvija… Radi se o kutiji sa slatkišima i nema apsolutno nikakve veze sa geekstvom, kompjuterima i životom… ili možda ima…
Pre izvesnog vremena, na poklon sam dobio malu slatku kutiju, u obliku srca, napunjenu slatkišima… čokoladicama i smajli kuglicama. O da… ja sam od onih koji obožavaju slatkiše, a smajlići nekako mnogo jače pokreću emocije kada ih možete okusiti i umazati prste čokoladom nego kada su ‘samo’ na ekranu kompjutera.
Iako ih volim, slatkiše, grickalice i ostalu smoki-like zanimaciju ne konzumiram stalno. Zapravo, relativno retko jedem i slatko, a i ostale slane grisine… Malo zbog linije, a malo zato jer zaboravim da kupim, a češće jer kad god imam nešto što volim, pokušavam to nešto da sačuvam što duže… I da uživam polako… i što duže…
Nije to slučaj samo sa slatkišima. Isto je i sa npr novcem. Kada imam para, čuvam ih dok mi ne zatrebaju za nešto bitno. Valjda žato što sam odrstao u Srbiji takvoj kakva je, gde mora paziti na šta se novac troši. No, da ova priča ne bi krenula u pogrešnom pravcu, navešću još jedan primer. Mnogi ne znaju, ali ja obožavam stikerse (aka nalepnice) raznih oblika, boja, natpisa i formata. Oduvek sam npr voleo one nalepnice na kojima piše “AMD Athlon”, “Intel Inside”, “Asus”, “Gigabyte” i sl. i uvek mi je bilo žao da ih zalepim na kućište kompjutera, jer bi onda bile potrošene. Jedno zauvek… Čuvaš ih mesecima… i onda ih zalepiš negde za par sekinudi… i više ih nema… kraj!
Nego, da se vratim ja na slatkiše iz ove kutije sa slike. Čuvao sam tu kutiju duže vreme, sa sve slatkišima u njoj. I pre neko veče, došlo mi je tako da pojedem malo nečeg slatkog, čisto da malo zasladim večeru. Nađem kutiju… otvorim je… A ona puna pomenutih čokoladica i smajlića… Oči mi se cakle, a pljuvačke žlezde rade svoje dok prstima pokušavam da odmotam foliju sa smajli kugli, trudeći se pritom da ista ostane u jednom komadu. Ne znam zašto, ali imam taj neki trip, da poklone odmotavam bez da cepam ukrasni papir, a da foliju od čokolade razmotam i ispravim… kao da nikad njome čokolada nije ni bila umotana…
Odmotam ja tu divnu čokoladnu lopticu koju sam čuvao tako dugo, odlagajući zadovoljstvo do poslednjeg momenta… Presečem je zubima na pola… krenem da žvaćem… ubacim i drugu polovinu… i taman kad je ukus čokolade počeo da se širi i obuzima moje čulo ukusa, primetih nešto neobično…
Nećete mi verovati, ali malo toga može stati na listu većih razočarenja, na čijem vrhu su:
- pokvarena (bad CRC) arhiva od 700mb, skidana 56k modemom;
- nestanak Interneta baš u trenutku slanja e-mail-a u koji ste uložili prethodna 3 sata života;
- ograban originalni (collector’s edition) CD vašeg omiljenog benda;
- zbir od 94 od ukupno 100 poena na ispitu, gde je 95% potrebno za 10;
…a čokolada kojoj je prošao rok je ozbiljan kandidat za prvo mesto liste!
I šta sad?! Nije uopšte stvar u tome što mi je jelo nešto slatko, a čokolada je fejlovala. Nije ni u tome što sam računao da nešto imam, a ispostavilo se da baš i nemam. Niti je stvar u tome što je stvarno greota da propadnu tako lepe smajli kugle…
Stvar je u tome, da neke stvari ne treba čuvati do beskonačnosti. Koliko god nam nešto bilo drago, sve ima svoje vreme. Sve je savršeno samo uz savršeni tajming. Coca-cola najbolje legne posle pizza-e, pivo posle pljeskavice, voda posle trčanja po vrućini… čokolada je najbolja… pa dok joj ne prođe rok… Valjda zato piše ono “best before…” 🙂
Šta će vam čokolada kojoj je prošao rok, kafa koja se ohladila, pivo koje se ugrejalo, kišobran kada ste već pokisli, tona novca kada se razbolite, bogatstvo kada umrete… Stvari u životu služe da se u njima uživa baš u toku tog istog života. Kada je za njih vreme.
Uživajte dok možete i koliko možete. Nemojte čuvati slatkiše u tami kutije predugo. Proći će im rok i biće beskorisni… Umrljajte prste čokoladom dok je još sveža! 😉
P.S. Naravno da sam pojeo smajliće i pored toga što im je prošao rok. Slatki su i kada ih gutate sa grimasama.
