Kako raditi u kafiću i ostati produktivan / plagosus / blog

Kako raditi u kafiću i ostati produktivan

Ovih dana, sa nekim drugarima diskutovao sam o temi rada iz kafića. Već duže vreme se provlače i ideje o otvaranju zajednilkih radnih prostoria, a poznata su vam verovatno i #trecasmena okupljanja tviteraša na kojima neki i rade svoj posao. Istok mi je jednom prilikom rekao da planira da testira svoju produktivnost radeći svakog dana iz različitog kafića. Kako je sve ovo manje više i dalje aktuelna tema, podeliću svoja iskustva koja su primenjiva ne samo na obe prethodno navedene grupacije ljudi, već i razne druge poslove.

Ptiki i Ćosa čekiraju moj laptop na kafici

Zašto bi neko radio iz kafića

Rad iz kafića poznat je freelancerima i redovno ga upražnjavaju kao alternativu rada kod kuće. Iako rad od kuće ima naizgled mnogobrojne prednosti poput komfora, “besplatne” hrane i svih ostalih resursa, upravo je to mač sa dve očtrice. Varagić je davno pisao i o “tata kaki” sindromu. Glavna mana rada od kuće je upravo ona mnogima najbitnija – (ne)produktivnost.

Sa druge strane, čak i ako imate kanceraliju, korisno je da iz iste pobegnete kad god možete. Promena okruženja prija, makar i samo da se odmorite i iskočite iz kolotečine u koju se kancelarijski rad zna pretvoriti. Mnogi se osećaju kreativnije i slobodnije kada pobegnu iz kanca, a velikom broju ljudi je zanimljivo, pa čak i korisno kada u kafiću nalete na nekog poznanika sa kojim bi proćaskali par reči.

Zašto neko ne bi radio u kafiću

Pored očiglednih prednosti, postoje i neke sitne mane rada u kafiću. Prva je nedostatak kancelarijskog materijala, no to se uglavnom može kompezovati dobro opremljenom torbom ili rancem. U krajnjem slučaju, ne morate 100% svog radnog vremena proveseti u kafiću, već onih 80 kreativnih procenata.

Još jedna stvar koju svi primete je cena. Možda imate besplatan Wi-Fi, ali morate platiti kafu, sok, sendvič… šta god da konzumirate tokom boravka u izabranom objektu. Cena npr kafe u kafiću je višestruko veća od iste varijante u kućnoj režiji, ali ne treba razmišljati o procentima već o redu veličine.

Ako vas kafa i sok u kafiću koštaju npr 3€, a ista varijanta kod kuće 1€ to znači da ste potrošili 3x više. Međutim, ako ste u kafiću za 50% produktivniji, za 2h završićete posla koliko kod kuće za 3h i time zaraditi 50%. Ako vaš radni sat košta 20€, večom produktivnošću u kafiću zaradićete 18€ (kod kuće: 2×20-1=39€; u kafiću: 3×30-3=57€; razlika: 57-39=18€).

Očito, nećete raditi u kafiću ili ako u njemu niste produktivniji ili ako ne znate matematiku!

Šta je potrebno da bi povećali i održali produktivnost radom u kafiću

Preporučena oprema i alati:

  • Laptop i smartphone sa velikom autonomijom tj jakom baterijom. Razmislite čak i o kupovini dodatnih baterija kao opciji. Zgodno će doći i na putovanju. Posebno ako redovno radite u pokretu.
  • Produžni kabal je takođe jako korisna stvar koju redovno nosim u rancu, čak i kada samm tokom obilaska konferencija, smešten u hotelu. Uvek je zgodno imati koji strujni priključak pri ruci.
  • Eksterni hard disk ili USB flash drive mogu skladištiti jako puno podataka i zgodni su, kako za prenošenje istih tako i za njihovo bezbedno čuvanje u vidu backup sigurnosnih rezervnih kopija.
  • Rokovnik/blok i olovka su možda zapostavljeni razvojem tehnologije i mogućnošću raznih gadgeta da hvataju beleške na razne digitalne načine, ali zgodno je imati i papir pred sobom. Makar i samo kao TODO listu.
  • Vizit kartice su i dalje mnogima najjednostavniji način da svoje profesionalne kontekte čuvaju organizovane, pa ih treba imate i zbog drugih koliko i zbog sebe. Nikad ne znate na koga ćete naleteti, pa ih uvek imajte pri ruci.
  • Magična krpa ili krpa za naočare su mi nekad stajale kod kuće i služile samo za povremeno briskanje naočara i eventualno monitora. Danas su touchscreen-ovi poput male dece i zahtevaju brižljivije održavanje. Isto važi i za tastaturu i ekran laptopa.
  • Pakovanje maramica takođe valja uvek imati sa sobom. Desiće se da kapne kafa, prsne sok, da vas neko slučajno zakači mokrim kaputom ili sl. You never know…
  • Slišalice – obavezna oprema čak i ako nista DJ. Pomoći će vam da smanjite okolnu buku i da se uz svoju omiljenu opuštajuću muziku koncentrišete na rad. Ovo je deo opreme koju moram da obnovim.

Takođe, preporučiću vam i određeni besplatni softver koji može biti od pomoći:

  • Dropbox je alat za jednostavnu razmenu datoteka između vaših raznih uređaja. U njega smestite sve podatke kojima želite da pristupate sa svih uređaja. Nije jedini i postoje razne alternative, ali je podržan na raznim platformama (Windows, Mac, Linux, Android, iPhone/iPad, BlackBerry, Kindle…) i koristi ga jako puno ljudi.
  • Tethering je opcija na telefonu kojom priključeni računar putem Wi-Fi veze koristi 3G Internet konekciju sa telefona. Moguć je na većini pametnih telefona, pa proverite da li je fabrički omogućen ili je potrebno instalirati dodatnu aplikaciju za ovu svrhu.
  • Thunderbird je besplatan offline mail client. Elektronska pošta postala je nezaobilazno sredstvo komunikacije i bitna je kojim god poslom da se bavite. Može desiti da u nekom trenutku nemate pristup Internetu ili mail servis nije u funkciji, a podatak koji vam je hitno potreban zaglavljen je baš tamo. Neka mail client brine o tome da vam je pošta dostupna i offline.
  • Evernote je još jedan sve popularniji alat za hvatanje beleški koji će vam pomoći da zapamtite ideje za svoje projekte i istima pristupate sa bilo kog uređaja.
  • Postavite lozinku na računar i na screensaver. Ne želite da neko pristupi vašim podacima, bilo da su u pitanju privatno ili poslovno osetljive informacije. Imajte na umu da računar nije pisaća mašina i da je u njemu sačuvan (dobar) deo vašeg kako virtuelnog, tako i realnog života.
  • Obezbedite konekciju – jer, koliko god da vam je sam računar obezbeđen, javne pristupne tačke Internetu nisu mesta od kojih treba očekivati isto. Isključite fire sharing, uključite firewall, koristite SSL na svim sajtovima gde je dostupan, a razmislite i o nekom VPN rešenju. Trenutno testiram jedan servis, pa ćete više o tome moći uskoro da pročitate.

Dodatni saveti za rad iz kafića

Ako ste kao ja, pa se zagledate u kod i zaboravite na sat, može vam se desiti da u kafiću provedete dvocifren broj sati. Ponovo, ako ste poput mene i mojih kolega, “mašina koja kofein pretvara u kompjuterski kod“, pazite i na količinu unetog kofeina. Šta god da konzumirate, trudite se da budete umereni.

Ako već planirate da provodite duže vremena na jednom mestu, ne bi bilo zgoreg da poradite i na izgradnji odnosa sa osobljem. Kao neko ko sa računarom i slušalicama, odsečen od ostakta civilizacije, sedi sam u ćošku, izgledaćete čudnovato, pa se potrudite da budete dobar gost. Upoznajte se sa osobljem i setite se da bakšiš nije grad u Turskoj.

Za kraj sam želeo da vam prenesem još jedan ugao gledanja kada je produktivnost prilikom ovakvog mobilnog rada u pitanju, pa evo i šta Bojan sa Alpha Efficiency ima da doda na ovu temu:

Rad iz kafića je bio jedan od mojih omiljenih načina izlaska iz kolotečine i traženja inspiracije, pogotovo za pisanje novih naslova. Kao autor tekstova o produktivnosti, naglašavao sam benefite rada sa različitih lokacija. Rad u kafiću ne može doneti vrhunske rezultate, ali oni mogu biti dovoljno dobri. Najbolji način da iskoristite rad u kafiću je ako kafić koristite kao mesto gde popunjavate “rupu” u vremenu izmedju sastanaka odnosno prazan hod.

Najbitnija stavka je lokacija i da li vam omogućava da na miru možete da obavljate svoj posao. U svom repertoaru “radnih mesta” imam nekoliko lokacija raštrakanih na par mesta u gradu. Ali s obzirom da vlasnici Beogradskih kafića i nisu toliko velikodušni sa Wireless-om, nismo uvek u mogućnosti da imamo lokaciju sa stabilnom wireless konekcijom. U takvim slučajevima tetherujem svoju telefonsku konekciju ili na laptop ili na iPad na kom radim.

“Mobilni rad” je umnogome stvar vežbe. Krucijalno je biti u mogućnosti u trenutku se prebaciti u “radni režim” i za kratke vremenske blokove uraditi što je moguće više. I veoma je bitno da ste iskreni prema sebi. Da li radite, ili ste otišli na kaficu da pogledate šta ima na Twitter-u. Pre nego što sednete, bilo bi pametno da postavite željene ishode predstojeće “radne sesije”, kako biste bili sigurni da niste bez potrebe potrišili i novac i vreme.

Podeli sa prijateljima...Share on Facebook34Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0

6 responses to “Kako raditi u kafiću i ostati produktivan”

  1. Vladimir says:

    Poznajem jednog momka koj često sedi u lokalu u kome ja radim, pa mogu reći da što se tiče samog troška a i kvaliteta wirelessa moram preporučiti lokalne kafiće koji imaju manje cene i ne tolika navala ljudi (odnosno ljudi nakačenih na wireless) pa je sam protok jako dobar. On tu u proseku potroši 100-200 din dnevno, što smatram da je sasvim ok.

  2. Tirke says:

    Odličan i koristan tekst.

  3. Добар текст. Које кафиће препоручујете у центру ГД?

    Моја препорука иде кафе галерији Службени гласник на почетку Кнеза Милоша, испод Ајриш паба. ОК нет, удобне фотеље и није превише загушљиво (важно за нас непушаче).

  4. Мики says:

    Слажем се потпуно са коментатором изнад.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *