Prošlog petka (05.08.2011.) u Medija Centru održan je okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu“, a sve povodom skorašnjih nemira na Kosovu o kojima se vest raširila putem Tvitera, pa je isti dospeo u žižu javnosti, a i samih novinara.
Cilj rasprave koju organizuje NUNS je objаšnjenje smisla i značaja grаđаnskog novinаrstvа, utvrđivanje prednosti i slаbosti ovog način prenošenja informacija u poređenju sа klаsičnim novinаrstvom. Posebno je vаžno upozoriti korisnike i jаvnost na moguće zloupotrebe i štetne posledice ovog vidа novinаrstvа. Cilj debаte je i dа ukaže na mogućnosti zа sаrаdnju grаđаna i novinаrа.
Na Tviteru je, preko heštaga #mctwitter, bilo boguće pratiti raspravu na ovu temu i pre samog održavanja sastanka, a iskusniji korisnici su već i mogli da predvide dalji tok rasprave.
Kako su svi branili svoju stranu, napadajući onu drugu, a istovremeno svi donekle bili i u pravu, a i u krivu, suzdržao sam se pisanja ovog teksta dok se situacija malo ne smiri kako ne bih podlegao jednoj ili drugoj struji. Pa da počnem…
A pre nego što počnem, nisam mogao a da ne primetim da je tamo bilo puno novinara koji imaju naloge na Tviteru a da su meni lično (što i ne čudi jer nisam iz te priče) totalno nepoznati (bar što se tiče nikova na Tviteru). Peđa se potrudio pa je napravio listu novinara na Tviteru koja se redovno ažurira, pa ako vam to išta znači, bacite pogled…
Čemu cela polemika o novinarima i Tviteru?
Pa ukratko, za one koji nisu pratili. Vesti o blokadama puteva na Kosovu dobili smo preko Tvitera. Slično kao i prošle godine sa zemljotresom u Kraljevu, neko od tviteraša javio se direktno iz centra zbivanja i u realnom vremenu slao informacije o tome šta se konkretno dešava. Novinari (kad kažem novinari, mislim na sve medijske kuće i njihove zvanične kanale) su tu vest preneli tek par sati kasnije (što je mereno u tviteraškom vremenu, a Boga mi onim iz stvarnog života, skoro uvek, davno prošlo vreme) što je bio dovoljan povod da se šire narodne mase zapitaju “Šta je taj Tviter?” i “Ko je taj mali sa Tvitera koji izveštava sa Kosova?“. Tu se već nekako priča postavila kao “Novinari vs Tviter(aši)“.
Šta kažu/misle novinari o Tviteru i obratno?
Kako je težište same priče bilo postavljeno malo nakrivo, takvi su bili i stavovi sa obe strane. Zorаn Stаnojević, urednik Rаdio-televizije Srbije, izjavio je da “tvitovanje nikad neće prihvatiti kao novinarstvo“, što je pokrenulo lavinu subjektivnih reakcija od strane tviteraša. Iz mase se javila Anita koja je ustala i rekla “Ćao! Ja sam Anita i ja sam tviteraš” – u fazonu: Ja sam jedna od mnogih, ko mi/nam to dira Tviter. Kao što rekoh svi su vukli u svoju stranu i svi su do nekle bili u pravi, a i u krivu.
Ko je tu u pravu, a ko greši?
Dragan Varagić je lepo rekao: “Većina novinara koristi Internet kao da je 2002. Treba da nauče šta je Internet iz 2011“. Većina (ne samo) novinara ne kapira u potpunosti način funkcionisanja savremenih Internet servisa, što samo po sebi nije toliki problem u odnosu na to što oni misle da kapiraju te na osnovu toga celoj priči prilaze sa određenim predrasudama. Čak je i na licu mesta, moderator Vojislаv Stevаnović pročitao moje pitanje (koje je @DedaBor retvitovao) kao Dedino. Sa druge strane i sami tviteraši predstavljaju ništa drugo do jedno javno mnjenje, koje je eto, možda čisto tehnički naprednije u odnosu na one druge. Samim tim vođeni su talasima trendova i takođe neotporni na propagandu i nametanje mišljenja i informacija. Verovatno mnogo manje nego što je to slučaj sa ostalima, ali ipak nije za zanemariti, no to i nije tema ove priče pa hajd’ da sagledamo stanje stvari.
Gde smo? Šta smo?
Da se razjasnimo, ovde se priča o “profesionalnom novinarstvu” koga zastupaju novinari i “građanskom novinarstvu” koga zastupa narod, koji u ovom slučaju kao medijum za prenos informacija koristi društvenu mrežu Tviter, koja je trenutno najbolje sredstvo za prikupljanje, analizu i distribuiranje informacija i trendova.
Da se takođe razumemo, građansko novinarstvo nikada neće biti profesionalno, niti to treba da bude. Niko ovde ne otima novinarima hleb iz ruke niti ih pljuje za ono što oni rade. Kao što bilo koji poznavalac npr engleskog jezika, nikada neće biti profesionalni prevodilac, iako u nekim situacijama podjednako dobro mogu da prevedu određeni tekst. Dakle, tviteraši nisu novinari, ali neretko mogu vesti da proture kvalitetnije od samih novinara. Sa druge strane, novinari mogu jako lako i pre svega kvalitetno da se inkorporiraju kao tviteraši, a da njihove medijske kuće iskoriste Tviter kao servis u svoju korist, umesto što ga ignorišu i time sebi prave štetu.
Kako zapravo novinari treba da posmatraju/koriste Tviter?
Tviter kao Internet servis: Preko njega se informacije prenose slično kao i preko ostalih Intenet servisa. Bez obzira da li vam se Tviter sviđa ili ne, ljudi su tamo. Nemojte ih ignorisati! Potrebno je da budete tamo gde su ljudi, dakle (i) na Tviteru! Ovaj okrugli sto je podržala i Američka ambasada – preko Tvitera.
Tviter kao izvor informacija: Pouzdanost informacija i odgovornost na Tviteru? Stvar izgrađenog kredibiliteta. Mogla se osetiti neka klima koja kaže “tviterašima se ne može tek tako verovati“. A šta, imejlerima, skajperima i telefondžijama može? Ovde je Tviter samo kanal za prenos informacija, pouzdanost izvora je priča sa sebe. Kad smo već kod toga primetio sam i da novinari pate od toga da znaju ko je, glavom i bradom, osoba koja im daje informacije. Treba li da podsetim da je WikiLeaks anoniman izvor informacija? Što se odgovornosti tiče, tu je slična situacija kao i sa medijima…
Pobrinite se da ljudima isporučite informaciju, a na njima je kome će verovati. Ni novinari nisu cvećke i veoma često prenose neproverene informacije, pa čak i sami sebi zabijaju auto-golove. Pomenuo bih još jednu stvar: Kad kažem(o) da ne gledam(o) TV i da se informišem(o) samo preko društvenih mreža, to ne znači da ne čitam(o) novine i sl. već da najčešće izbor vesti koje do mene (nas) dođu bude filtriran kroz društvene mreže. Te vesti i dalje najčešće stižu upravo iz medijskih kuća, samo što do mene (do nas) dođu zajedno sa komenatarima ljudi iz naše okoline, pa i njihovu percepciju shvatam objektivnije jer usput pohvatam i mišljenja ljudi od poveranja.
Sasvim je normalno da novinari ne mogu uvek da budu na licu mesta, posebno kada su iznenadne stvari u pitanju. Verovatnoća da će se na licu mesta naći neki Tviteraš (ili korisnik bilo koje društvene mreže) je mnogostruko veća. Taj neko sa telefona (kao što je to Stefan radio iz Zvečana) informacije i fotografije u realnom vremenu može da pošalje na neku od društvenih mreža odakle se iste viralno šire. Ako novinska kuća nema reportera na licu mesta, uvek može iskoristiti dojave/slike od strane ovakvih ljudi (uvek se mogu ograditi i da je nezvanično). Kao što je i sada već svima poznati tviteraš Stefan Živković rekao: “ljudima je bitno da vest dobiju odmah, nebitno da li je na tviteru ili sajtu novina“.
Tviter kao alat za analizu trendova: Kao servis na kome u realnom vremenu možete propratiti feedback na bilo koju stvar, Tviter je idealni alat za testiranje javnog mjenja, analiziranje aktuelnih vesti i trendova, kao i čisto praćenje zanimljivosti. Tviter se može iskoristiti za mnoge stvari, ali to bih prepustio “Internet stručnjacima” 🙂
Tviter za plasiranje informacija: Već pomenuh da se na Tviteru informacije i vesti šire jako brzo. Na njemu su ljudi koje sve zanimljive vesti i onako razmenjuju međusobno. Budite pametni pa se prilagodite format vaših vesti za plasiranje na Tviter i učestvujte i sami u njihovoj distribuciji. Zajednica će vam biti zahvalna. Jedan od retkih svetlih primera kod nas je portal Trojka.rs, koji ne samo da aktivno učestvuje na društvenim mrežama, već i sami tekstovi na sajtu nisu copy/paste tekstova iz print izdanja, već predstavljaju prave Internet tekstove sa linkovima i ostalim multimedijalnim sadržajima.
Tviter kao društvena mreža: Tviter nije samo još jedan u nizu Internet servisa. U pitanju je društvena mreža sa svojom jedinstvenom atmosferom gde se rađaju i posebne tviteraške interne fore i fazoni. Na Tviteru, ne samo da možete saznati bitne vesti, sarađivati sa poslovnim kolegama i razmenjivati iskustva sa ljudima sličnih interesovanja, na njemu se možete dobro zabaviti, steći prijatelje, ubiti vreme kada ste u prevozu, na putovanju, kad ne možete da zaspite i sl. Dvoje su se tako i smuvali 😉
Sve u svemu…
I ako se ne slažem u potpunosti sa analizom i stavovima, Bane Grković je napisao odličan tekst o tome kao novinari treba da gledaju na tviter kao alat koji će im pomoći ad budu bolji. Pomenuo bih i fin članak o tome kako (strani) novinari koriste Tviter, a čisto zbog razbijanja predrasuda, pomenuo bih i Dedin tekst “Novinarstvo VS blogovi“.
Svakako preporučujem novinarima da makar privatno probaju (i da nauče da je koriste) ovu sve popularniju društvenu mrežu, kao i ostale savremene spravice koje olakšavaju život i rad. Tviteraši će njihove sposobnosti svakako prepoznati i znati da cene, a medijskim kućama je definitivno potrebno prilagođavanje novim trendovima kako zbog njih tako i zbog nas kao zajednice…