Pre nego što pročitate ostatak teksta, bacite pogled na vest dana: “Kopiranje knjige biće krivično delo“. Ovo dole sam prvo napisao kao komentar uz link na Fejsbuku, ali je bio predugačak pa sam ga iskopirao i objavio ovde.
Kako je većina drugara i dalje na Windows-u, a tu se za rezanje diskova po defaultu podrazumeva samo jedan alat Nero Burning Rom, mnogima je bio koristan tekst o besplatnoj verziji ovog finog alata za nasnimavanje diskova. Kako su u kompaniji Nero AG odlučili da ovu besplatnu verziju preimenuju iz Essentials Free Edition u BurnLite, a pritom ni linkovi za preuzimanje starije verzije više nisu u funkciji, reših da pojednostavim stvari novim korisnicima. Za one koji ne znaju, ova verzija je potpuno kompatibilna sa Windows 7 operativnim sistemom.
Besplatna verzija programa Nero BurnLite 10 može se download-ovati odavde:
Sistemski zahtevi su sledeći:
NAPOMENA: Instalacija će vam uvaliti i Nero Ask Toolbar za vaš browser, a zahteva i restartovanje računara.
Ne samo da se u poslednje vreme pojavljuje sve više kvalitetnih naslova na domaćoj muzičkoj sceni, već se negde zajedno sa početkom aktivizma Piratke partije povećao i broj onih autora koji se odlučuju da svoje albume ponude svojim slušaocima potpuno besplatno za download sa Interneta. Realno gledano, muzičarima je u boljem interesu da albume nude besplatno, kako bi dopreli do širih narodnih masa i pridobili više fanova, koji će zatim doći na koncert. Ne samo da na taj način njihova popularnost raste, već se otvara mogućnost veće zarade od same prodaje diskova.
Ovom prilikom, ukratko ću predstaviti 5 albuma sa ovih prostora koji su u poslednjih par meseci dospeli (i zadržali se) u moju playlistu, a dostupni su potpuno besplatno za preuzimanje. Takođe želim da izrazim ogromno poštovanje autorima, kako za trud i darežljivost, tako i za odličan posao koji su kroz svoje skilove preneli u svoju muziku…
U pitanju je pilot projekat sakupljanja i selekcije određenih vrsta otpada za reciklažu pod nazivom “Najčistiji deo grada” koji nije ostao samo ideja već su građani zaista zasukli rukave i krenuli u akciju. Prva stvar koja mi je privukla pažnju je, naravno sama ideja, ali što je još bitnije i način na koji je sprovedena. Ono što me je još više (moram tako da kažem) začudilo, je što su se građani odazvali i priključili.
Listao sam malo pre neke stare fotose na kompu i naletim na pripremu za svoju prošlogodišnju rođendansku pozivnucu, pa reko’ da je podelim sa onima koji nisu bili u prilici da budu prisutni na žurci. Pre rođendana sam stampao ~100 primeraka i sve ih razdelio – neke pred rođendan, neke posle jer su se svidele ljudima. Što se same žurke tiče, u pitanju je bio maskenbal sa tematikom P.I.M.P.S. && Bitches. A probrane cenzurisane fotke su spakvane u dva albuma na Facebook-u.
Za sve koji bi želeli da isprintaju koji primerak za svoju žurku evo originalnog PSD fajla, spremnog za štampu, pa samo promenite potrebne podatke.
Facebook Rođendanska pozivnica [šablon]
Nije da sam neki preterani ljubitelj R&B muzičkih ostvarenja, posebno kada su domaće stvari u pitanju, ali ovaj album vrtim već par meseci u playeru. U pitanju je zapravo Hip-Hop/R&B mixtape iz 2009. pod nazivom Best of Both Worlds Mixtape. Razlog što pišem o ovom albumu nije što je ovo jedan od retkih predstavnika ovog (u svetu) popularnog žanra, već želim da skrenem pažnju na kvalitet kućne produkcije.
Do pre par godina sam aktivno pratio domaći underground Hip-Hop, gde su se pesme snimane u kućnoj produkciji kretale od onih snimljenih mikrofonom od 200 dinara, do pesama koje su završile na izdatim albumima čiji se kvalitet ne razlikuje od studijskih. Bilo kako bilo, vremenom je cela priča oko snimanja i produkcije u kućnim uslovima toliko uznapredovala da sada već imamo popriličnu količinu izdanja na zavidno visokom niovu.
Autor, izvođač, producent i sve ostalo na ovom albumu je Vojin Pešić, poznatiji kao Lust. Da ne bi davio glupostima, citiraću njegovu biografiju, pa se bacam direktno na recenziju albuma.
Vojin Pešić a.k.a. “Lust“, rođen je davne 1988. godine u Beranama, a danas živi u Bay Area (California). Njegov rad krunisan je svima dobro poznatim pesmama: Kad Pomislim Na Nas Dvoje, Dajem Sve Za Nju i Granice Ljubavi… U svojoj dosadašnjoj karijeri, snimio je mnoštvo pesama, izbacio 2 Mixtape-a (prvi: NAJSLADJI GRIJEH i drugi: BEST OF BOTH WORLDS). Sarađivao je sa mnogim afirmisanim i neafirmisanim Hip-Hop izvođacima širom Srbije i šire… Neki od njih su: X-Plane, Generali, Cvija, Fero, T-Blazer, Armani, Pidji, Caboo, Papi Jaaz, GoX, Illuminati X…
Dakle, pomenuh da nisam neki preterani ljubitelj R&B-a, ali ovo je neka fina kombinacija sa Hip-Hop-om pa se većina pesama slušljiva. Pesme koje možete vrteti satima i satima i jednostavno ne mogu da dosade su: Granice Ljubavi, Karamela, Dajem Sve Za Nju, Nek’ Taj Osjecaj Oduzme Mrak i Samo Malo. Na repertoaru su kako lagane pesmice uz koje se možete opustati zavaljeni u svoju omiljenu fotelju, tako i one koje se bez problema mogu zavrteti u nekom klubu. Ne samo da su je sama produkcija izvanredno odrađena i da su pesme simpatične za (pre)sluša(va)nje, već su i matrice totalno fine. Tekstovi po nekad znaju da budu mlaki i patetični, no to se sve uklapa u laganu balada R&B priču, mada ima i tvrđih i ozbiljnijih stvari. Motiv koji se provlači kroz većinu pesama je opis devojke plavih očiju i crne kose koja po svemu sudeći ne uzvraća ljubav koja joj je ukazana…
I ako me je album oduševio što se produkcije tiče, i same pesme su potpuno OK i vidi se da nisu samo nabacane već da je za njihvo stvaranje uložen popriličan trud. Da ne bude da samo hvalim, ima i stvarčica koje mi se ne sviđaju i ne mogu a da ih ne pomenem. U pesmi Hands Up, koja je sama po sebi poprilično OK, refren bi morao da kida, a on ne samo da je mlak već je i smešan. Jednostavno, Vojine, ne ide ti taj fazon. Ove sa gostima su do yaya, ali ovako solo ti jednostavno (za raliku od ovih drugih stvari) ne leži. Isto važi i za pesmu Mrze Me. Nije daleko ni She Likes The Serbs, od koje sam očekivao neku finu obradu u Akon fazonu…
Sve u svemu, više nego solidan album uz mnogo mesta za napredovanje. Istog trenutka kada sam skinuo ovaj album i počeo da preslušavam pesme, došao sam na ideju da istom posvetim tekst na blogu, što sam Vojinu i dok smo čavrljali na MSN-u. Nekako se desilo da se to sve odužilo par meseci, no ipak je tekstić na kraju ugledao svetlost optičkih kablova kroz koje se Internetom trasportuje širom planete.
I umalo da zaboravim. Omiljena stvar sa albuma mi je Samo Malo (upravo primetih da su i inicijali S.M. 
). I još jedna stvar koja me je iznenadila: kada sam na totalno drugom deli države bio u obilasku familije, rođaka je listala pesme sa mob telefona i (od par stotina pesama na memorijskoj) prebacila par hitova sa ovog albuma, jer ih je čula da se vrtena radiju.
Pesme možete besplatno preuzeti sa sledećih linkova:
(Ukoliko bude bilo potrebe, postaviću arhivu na još neki server)
Više o Lust-u na:
Koristim Linux već skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istražuje razne distribucije, pa reših da kažem što šta na tu temu. Naime, danas među cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, čak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoćnija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…
Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju’:
Linux je besplatna zamena za Windows.
Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela
Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.
Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:
I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have
.
Možda znate, možda i ne, ali i:
Google Android je baziran na Linuxu
Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:
U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporučuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).
Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.
Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.
Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:
Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove prerađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:
Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.
Večito pitanje među korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:
Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:
Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Već sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:
Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali bar da ga probate.
Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom 
GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…
Sentient elevator by zoitz
Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:
Već nekoliko godina u nazad Sinergija je jedan od bitnijih skupova na domaćem IT nebu. Do sada nisam imao prilike da prisustvujem ovom događaju, pre svega zbog cene kotizacije (za koju se može pazariti sasvim solidan netbook), a u međuvremenu sam i izgubio interesovanje za Microsoft tehnologije i počeo da se profesionalno orijentičem ka open source rešenjima. Međutim, 12. novembra, 2009. kompanija Microsoft organizovala je pradavanje, na mom fakultetu, pod nazivom Sinergija@University.
Fedora je besplatan i slobodan operativni sistem baziran na Linux kernelu. Njen razvoj podržan je od strane Fedora Projekat (Fedora Project) zajednice koju sponzoriše najveći proizvođač softvera baziranog na Linux operativnom sistemu, kompanija Red Hat. Do 2003. godine postojala je RedHat Linux distribucija koja je tada podeljena u dve grane, Red Hat Enterprise Linux – komercijalna distribucija namenjena kompanijama i Fedora Linux distribucija namenjen krajnjim korisnicima koja je slobodna za svakoga da je koristi, menja i deli. Posle mnogo godina razvoja, došlo se do verzije 12 koja je svetlost dana ugledala pre par dana i sa sobom donela mnogo novina. Kao jedna od najpopularnijih Linux distribucija, Fedora trenutno ima više od 17 miliona aktivnih korisnika.
Fedora je cutting-edge distribucija što znači da su u nju ugrađene najnovije verzije programa, što neretko uključuje i probne beta verzije. Samim tim nije orijentisana na stabilnost i performanse, što se obično vezuje za GNU/Linux uopšte, već je njena glavna ciljna grupa desktop tržište korisnika koji žele da budu učesnici i kontributori u svetu softvera otvorenog koda. Takođe je poželjno da sve primećene greške u radu softvera prijavite na Bugzilla listu kako bi iste bile oktlonjene, a kvalitet softvera unapređen. To znači da se može desiti da vam ne proradi sve iz prve (out of the box) kao i da ćete neka podešavanja morati ručno da odradite. Kada kažem ručno mislim na konzolu.
Konzola je nezaobilazni deo svakog operativnog sistema baziranog na Linux-u i ne treba je izbegavati niti bojati se iste. Kako bi’ vam pokazao kako je sve zapravo jako jednostavno, opisaću postupke za podešavanje sistema nakon instalacije, kao i postupak instalacije najčešće korišćenih programa.
