Koristim Linux već skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istražuje razne distribucije, pa reših da kažem što šta na tu temu. Naime, danas među cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, čak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoćnija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…

Šta je Linux i čemu on služi?

Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju’:

Linux je besplatna zamena za Windows.

Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela

Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.

Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:

I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have .

Možda znate, možda i ne, ali i:

Google Android je baziran na Linuxu

Filozofija slobodnog softvera

Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:

• izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
• binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u način njegovog rada.

U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporučuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).

Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.

Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.

Linux distribucije

Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:

• Debian – deb paketi
• Slackware – tarball paketi i izvorni kod
• RedHat – rpm paketi

Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove prerađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:

• Debian
  • Ubuntu
    • Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
    • Linux Mint
    • gOS
  • Knoppix
    • Damn Small Linux
    • Backtrack
    • Dreamlinux
  • Linspire
    • Freespire
  • SimplyMEPIS
• Slackware
  • SuSE
    • openSUSE
    • Arch*
  • Gentoo
    • Sabayon Linux
  • Slax
• RedHat
  • Mandriva
    • PCLinuxOS
  • RedHat Enterprise
    • CentOS
    • Scientific
  • Fedora
  • Yellow Dog

Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.

Kako odabrati pravu Linux distribuciju

Večito pitanje među korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:

1. Koja će biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istraživanje…
2. Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa računarom? početnik, napredni korisnik, profesionalac…
3. Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
4. Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
5. I još koješta slično…

Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:

• Linux Distribution Chooser
• PolishLinux.org Distro chooser

Linux konzola

Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Već sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:

• Bash Guide for Beginners
• Linux Command Directory
• Linux Shell Scripting Tutorial – A Beginner’s handbook
• Advanced Bash-Scripting Guide
• Linux Documentation Project Guides

Zašto Linux?

Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali bar da ga probate.

• Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primećujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima uređaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa će Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se već dve decenije drži svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podržavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
• Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na način da bude siguran i zaštićen, statistika govori sve: Na Windows platformi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku računara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
• Cena – Za početak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. Za većinu standardnih potreba nećete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski računar, prenosni računar, server ili desktop mašina može koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
• Performanse i resursi – Većinu Linux distribucija možete instalirati i na starijim i slabijim računarima. Iz novijih će biti iskošišćena sva njihova snaga, a starima će biti udahnut novi život kroz upotrebljivost na brojne načine. Koji god stari računar da imate, možete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kućni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
• Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za stručnjaka. Danas je stvar potpuno drugačija i siguran sam da bi svako mogao da se snađe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošćena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše sve barijere u strahu od korišćenja računara.
• Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada nećete morati da reinstalirate operativni sistem svog računara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši lični podaci i podešavanja na treću. Nova verzuja sistema se automatski najčešće dobija kroz ažuriranje (update) sisetma, a u slučaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
• Instalacija i update programa – Skoro da nikada nećete morati da tražite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
• Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fizičkom hard disku pa će sistem u svakom trenutku raditi na optimalan način.
• Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke čak i sa desetinama hiljada programa. Većinu stvari koje Vam zatrebaju naći ćete na instalacionom disku  ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
• Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na većini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE, na primer, posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaće Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se može podesiti da izgleda ili radi na koji god želite način.

Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom

GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…

Sentient elevator by zoitz

Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:

1. Kad si u liftu sa još jednom osobom, udari je po ramenu i onda se pravi da nisi ti.
2. Pritisni dugme i pravi se da te je udarila struja, onda se nasmej i vrati se po još.
3. Pitajte nekoga da li želi da im vi pritisnete dugme za njihov sprat pa onda pritisnite pogrešno dugme.
4. Zovite informacije i pitajte znaju li na kom ste spratu.
5. Drzite vrata otvorena i kažite da čekate nekoga, posle nekog vremena ih pustite i kazite: “Đe si brate, kako si se proveo danas?“.
6. Ispusti hemijsku i kad neko krene da je podigne proderi se: “To je moje!“.
7. Ponesi fotoaparat i slikaj sve u liftu.
8. Ubaci sto u lift i kad neko krene da uđe pitajte ga: “Imate li zakazano?“.
9. Postavite twister na pod i pitajte ljude hoće li da igraju.
10. Postavite kutiju u ugao i kad neko uđe pitajte ga: “Čujes li kako kuca?“.
11. Pretvarajte ste da ste stjuardesa i objasnite im proceduru u slučaju opasnosti.
12. Pitajte “Jesi li osetio/la to?“.
13. Stanite blizu nekoga i onjušite ga povremeno.
14. Kada se vrata zatvore recite ljudima u liftu: “Bez panike, otvoriće se vrata opet“.
15. Listajte nepostojuce liste.
16. Namestite da vam pozvoni mobilni, javite se sa “Da, samo momenat” i recite osobi pored sebe: “Rekli su ti da se odmah vratiš“.
17. Recite ljudima da možete da vidite njihovu auru.
18. Proderite se: “Grupni zagrljaj” i onda ih zagrlite.
19. Napravite ljutitu facu i vičite: “Začepite svi, ne želim da vas slušam više!“.
20. Otvorite torbu i pitajte: “Imaš li dovoljno vazduha unutra?“.
21. Stanite u ćošak, okrenuti prema zidu i ne pričajte ništa.
22. Gledajte u neku osobu duže vreme i onda recite: “Ti si jedan od njih” i povucite se u ugao lifta.
23. Stavite lutku na ruku i preko nje pričajte sa ostalim ljudima.
24. Napravite eksplodirajuči zvuk svaki put kada neko pritisne dugme.
25. Uzmite stetoskop i oslušajte zidove lifta.
26. Napravite ogrlicu od glavica crnog luka, ponesite krst i sklanjajte se u ugao od svaga ko uđe.
27. Uzmite kredu, nacrtajte kvadrat i recite: “Ovo je moj privatni prostor“.
28. Buljite u neku osobu, onda se nasmejte i recite: “Imam nove carape“.
29. Stavite policisku traku ispred lifta pre nego što uđete.
30. Pozovite društvo, napunite lift i vozite se gore dole, bez da izlazite.
31. Prdnite glasno kada ste vas dvoje sami u liftu i onda se raspravljajte ko je to uradio.
32. Priredite aukciju.
33. Preturajte po džepovima, pa pitaj osobu do sebe: “Možeš li da me cimneš, ne mogu da pronađem telefon?“.
34. Plešite do vašeg sprata i pri izlazu se poklonite i zahvalite na pažnji.
35. Pitajte svakog šoveka u liftu za tampon, naručito muškarce (bilo bi efektnije ako ste i vi muskarac).
36. Priredite žurku.
37. Postavite različite ukrase pri ulasku u lift i kad vas ljudi pitaju šta radite to vi recite: “Neću da se vozim u liftu koji nije feng šui“.
38. Pozdravite svakoga ko uđe i zamolite ih da vas zovu “Generale“.
39. Pevušite prva 2 stiha omiljene pesme iznova.
40. Kada se očešete od nekoga upitajte ga: “Je l’ i tebi bilo dobro koliko i meni?“.
41. Prislonite se uz nekoga i recite mu: “Dolazi policija sakrij me“.
42. Vodite ljutitu raspravu sa samim sobom.
43. Viknite “Jesi me ti uhvatio/la za dupe?!” i kada odgovori “Ne“, pitajte: “A je l’ bi hteo/la?“.
44. Donesite lubenicu u lift i pokušajte da je prodate.
45. Udarajte u svaki slobodan prostor u liftu.
46. Nacrtajte veliko X na sred lifta i delite ljudima piratske mape.
47. Davajte psihoterapiju ljudima u liftu.
48. Pozdravljajte svakoga kao da vam je najbolji drug koristeći isto ime za svakoga.
49. Viknite: “ring ring” i onda izvadite bananu i počnite da pričate.
50. Zaprosite nekoga od ljudi u liftu.
51. Izazivajte ljude na duel.
52. Prodavajte kolačiće.
53. Donesite led u lift i pokušajte da napravite igloo.
54. Nervozno gledajte u ljude oko vas i recite: “Malo sam nervozan/na ovo mi je prvi put da letim“.
55. Svaki put kada neko novi uđe prestravljeno ga pogledajte.
56. Izbacite jezik kao da je cigara i pitajte da vam zapale.
57. Donesite šator i krenite da kampujete.
58. Recite: “Volim da se diram” a zatim pogledajte u nekoga i recite mu: “Šta je sa tobom, bolesniku!“.
59. Stanite ozbiljno i dubokim glasom recite: “Ja sam iz imigracionog, pokazite mi Vaš pasoš“.
60. Golicajte osobu do sebe…
61. …ili glulmite da vas neko golica i počnite da vičete “Dosta, dosta…“.
62. Oblizjte se neko vreme pa pitajte osobu do sebe: “Jesam li musav/a?“.
63. Manijački ispritiskajte dugmad vičući: “Koja je kombinacija da se otvore vrata?!“.
64. Buljite u nekoga i kada vas primjeti recite u rukav: “Gledam u osumnjicenog“.

Već nekoliko godina u nazad Sinergija je jedan od bitnijih skupova na domaćem IT nebu. Do sada nisam imao prilike da prisustvujem ovom događaju, pre svega zbog cene kotizacije (za koju se može pazariti sasvim solidan netbook), a u međuvremenu sam i izgubio interesovanje za Microsoft tehnologije i počeo da se profesionalno orijentičem ka open source rešenjima. Međutim, 12. novembra, 2009. kompanija Microsoft organizovala je pradavanje, na mom fakultetu, pod nazivom Sinergija@University.

Fedora je besplatan i slobodan operativni sistem baziran na Linux kernelu. Njen razvoj podržan je od strane Fedora Projekat (Fedora Project) zajednice koju sponzoriše najveći proizvođač softvera baziranog na Linux operativnom sistemu, kompanija Red Hat. Do 2003. godine postojala je RedHat Linux distribucija koja je tada podeljena u dve grane, Red Hat Enterprise Linux – komercijalna distribucija namenjena kompanijama i Fedora Linux distribucija namenjen krajnjim korisnicima koja je slobodna za svakoga da je koristi, menja i deli. Posle mnogo godina razvoja, došlo se do verzije 12 koja je svetlost dana ugledala pre par dana i sa sobom donela mnogo novina. Kao jedna od najpopularnijih Linux distribucija, Fedora trenutno ima više od 17 miliona aktivnih korisnika.

Fedora je cutting-edge distribucija što znači da su u nju ugrađene najnovije verzije programa, što neretko uključuje i probne beta verzije. Samim tim nije orijentisana na stabilnost i performanse, što se obično vezuje za GNU/Linux uopšte, već je njena glavna ciljna grupa desktop tržište korisnika koji žele da budu učesnici i kontributori u svetu softvera otvorenog koda. Takođe je poželjno da sve primećene greške u radu softvera prijavite na Bugzilla listu kako bi iste bile oktlonjene, a kvalitet softvera unapređen. To znači da se može desiti da vam ne proradi sve iz prve (out of the box) kao i da ćete neka podešavanja morati ručno da odradite. Kada kažem ručno mislim na konzolu.

Konzola je nezaobilazni deo svakog operativnog sistema baziranog na Linux-u i ne treba je izbegavati niti bojati se iste. Kako bi’ vam pokazao kako je sve zapravo jako jednostavno, opisaću postupke za podešavanje sistema nakon instalacije, kao i postupak instalacije najčešće korišćenih programa.

Pošto je najveća svetska socijalna mreža odlučila da me nacrni pred kolegom i razapne na highlights zid srama, reših da se malo uputim put prirode. Više puta sam sa prijateljima razgovarao o famoznom krstarenju rekama našeg glavnog grada, ali nikada nismo dospeli dalje od same ideje. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću zapravo stvarno i otići, a najmanje da će se to dogoditi pre idućeg leta.

I tako, krenuh ja juče da se vidim sa devojkom, ne sluteći kako će se razvojati priča tokom ostatka dana. U prevozu je standardno bila gužva, pa se odlučih za provereno rešenje – muziku u džepnom izdanju. No kako svoju kolekciju MP3 pesama nisam ažurirao, pa evo već skoro pola godine, bacih se na skeniranje FM punude beogradskog etra. Zaustavio sam se na prvoj radio stanici koja je emitovala ritmičku melodiju koja ne para moj slušni aparat (aka uho).

Par minuta zatim, muzički program biva prekinut od strane spikera koji najavljuje nagradnu igru u kojoj prvih 10 slušalaca koji pozovu njihov broj telefona, dobija na poklon set od 4 karata za krstarenje Dunavom (i Savom) u organizaciji Jahting kluba “Kej”. Kako sam već držao telefon u ruci, istog momenta sam pomenuti broj pozvao i iz trećeg puta dobio vezu. Rekli su mi da sam dobio karte i da ih ponovo nazavom za 10 minuta za više detalja.

Ponavljajuće prethodnu scenu u glavi, skeptično sam zamišljao sebe na brodiću i brojao minute do poziva radi potvrđivanja dobijene nagrade. Sekund kao minut, minut kao sat, sat kao dan, prošlo je i tih famoznih 10 minuta, nakon čega je usledeo munjeviti refresh liste skorašnjih poziva i već par sekundi posle toga sve je bilo jasno. Upravo sam dobio karte za krstarenje

Ni sada mi nije jasno zašto, ali osećao sam se tako srećno kao da sam dobio sedmicu na LOTO-u, a ne kartu za vožnju brodom (koja inače košta 350 din, pa ukoliko želite da se provozate nabavite karte za sebe i voljenu osobu).  Kako sam već bio na putu ka stanu svoje devojke, nisam joj ništa javljao, već sam odlučio da je iznenadim, što se par minuta kasnije i dogodilo  Kako smo imali 2 karte viška, a jako malo vremena do polaska broda, pozvao sam prvih par osoba koje su mi pale na pamet da nam prave društvo, no niko nije mogao da stigne, pa smo na kraju ipak otišli samo nas dvoje.

Neću vam mnogo piskarati o tome kako smo se proveli, jer slike govore više od ‘iljadu reči, a ispod teksta je okačeno i 20ak fotkica koje su nastale tom prilikom. Ukratko: Krstarenje dvema prelepim rekama kroz njihovo ušće u srcu Beograda, svetla sa Kalemegdanske tvrđave koja se presijavaju preko talasa velike reke, domaće pivo, slane girice, prijatna muzika i nekoliko predivnih mostova koji spajaju novi i stari deo grada iz perspektive u kojoj nemate prilike da uživate svakog dana, dovoljan su razlog da se upustite u ovakvu mini avanturu ukoliko do sada niste imali prilike. A ako jeste, iskoristite ove tople dane sa pošetka jeseni i podsetite se kako izgleda Beograd odozdo

Posle problema sa Google-om, Facebook-om, a pre par dana ponovo i GMail-om, zapitah se: koliko je ta selidba na Cloud zapravo dobra stvar?

Sa jedne strane, imamo sve podatke i servise centralizovane i globalno dostupne, uglavnom i besplatno. Međutim, upravo je to mač sa dve oštrice. Zanemarimo sada pitanje privatnosti i sigurnosti podataka (poverljive podatke nikada ne treba držati na nebezbednim mestima) i obratimo pažnju upravo na onu glavnu prednost – dostupnost.

Upravo mi se desilo da je i veliki YouTube na kratko zastao sa radom, baš u trenutku kada sam želeo nešto da pogledam. Mislim, dešava se. Ništa nije savršeno. Prednost kod ovakvih velikih sistema je što iza njih stoje ozbiljne kompanije kojima je od ključne važnosti zadovoljstvo korisnika. Kakvi god problemi iskrsli, isti bivaju rešeni u najkraćem mogućem roku. Najveći broj korisnika nikad i ne sazna da je do istih i dolazilo.

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.

Gotovo da ne postoji korisnik računara koji nije čuo za programski paket pod imenom Nero. Većini ljudi je ovaj naziv prva asocijacija za rezanje (snimanje) diskova na računaru i mali je procenat onih koji uopšte i koriste sve njegove mogućnosti. Kompanija Nero AG (nekada Ahead Software) koja stoji iza ovog softverskog proizvoda, rešila je da korisnicima ponudi više različitih verzija ovog popularnog alata za izradu i obradu materijala za optičke diskove. Kako je u pitanju skup alata za obradu audio, video kao i ostalih računarskih saržaja i njihovo snimanje na neki od optičkih medijuma (CD/DVD, Blu-ray i HD DVD) a kako mnogi nemaju potrebu za toliko različitih formata, postoji više različitih licenci za korišćenje istog.

Za one manje zahtevne, sada postoji i Nero 9 Essential verzija koja je besplatna za kućnu i nekomercijalnu upotrebu.

Da bi ste preuzeli ovu besplatnu verziju, potrebno je da unesete svoju e-mail adresu na sajtu Nero-a, nakon ćega ćete na istu dobiti link za aktivaciju. Samu instalaciju možete download-ovati sa gore pomenute stranice ili sa linka ispod:

• Nero 9 Essentials Free Edition v9.4.12.3d (objavljen 28.08.2009.)

Svaki put kada planiram da napišem neki duži, i što bi se reklo ozbiljniji, post uhvati me životna gužva te nikako ne uspem da sastavim sat-dva vremena da se malo raspišem. No kao po pravilu upravo u takvim situacijama doleti mi neka zanimljivost koju momentalno moram da podelim sa ostatkom sveta. Pogađate da je ponovo takav slučaj u pitanju.

Neki ljudi su stvarno kreativni, drugi pak znaju jako lepo da realizuju tuđe ideje, a postoje i oni koji iz gluposti stvaraju neverovatna dela. Od koje god da je sorte, čileanac Piwonka kreator je neverovatnog izuma. U pitanju je zvono za sendvič!

Verovatno ste odavno primetili sličnost između zvona za tortu i zvona za diskove (pakovanje od 10/25/50/100 diskova na štapu). Pored razlike u veličini, zvono za diskove u sredini ima, već pomenuti, štap na koji se ređaju optički diskovi. Upravo zbog toga dotično pakovanje i ne služi ničemu drogome osim arhiviranja i čuvanja diskova. No nedajte da vas to spreči u smišljanju ovako praktičnih izuma. Ukoliko polazite na piknik, neko duže putovanje ili pak krećete na more, evo idealnog načina da u svoju torbu napakujete nekoliko ukusnih domaćih sendviča, a isti pritom ne budu spljeskani kao da je ceo autobus prešao preko njih.

Ekipa iz Lavalys-a je odlucila da svojim korisnicima pokloni određeni broj besplatnih licenci za svoj software-ski proizvod EVEREST, u Ultimate varijanti (doduše za verziju 4.6). Ukoliko i Vi želite besplatnu licencu za korišćenje ovog moćnog alata, sve što treba da uradite je da popunite formular na sajtu pro.de, nakon čega će Vam, na e-mail adresu koju ste naveli u prijavi, stići link za potvrdu. Par sati nakon potrve Vašeg naloga, dobićete serijski broj za registraciju programa. Evo i linkova za download:

• Lavalys EVEREST Ultimate Edition 4.60 (Instalaciona verzija)
• Lavalys EVEREST Ultimate Edition 4.60 (Portable verzija)