Sigurno ste gledali filmove u kojima, u tamo nekoj budućnosti – posle 2000. godine, kompjuteri ožive, a neki čak i postanu svesni i krenu da se svete čovečanstvu… Neki su čak i maštali da dožive sliču stvar za života. I ako sam jedan od onih koji maštaju o tome da se veštačka inteligencija jednog dana dovede do tog nivoa kada će ista biti korišćena u humane svrhe i ispunjavati naš svakodnevni život, nisam ni sanjao da ću sličnu stvar doživeti… A to se upravo dogodilo…

Na predlog i inicijativu Internet zajednice u Srbiji, došlo se do ideje o realizaciji projekta o prvom Hub-u na ovim prostorima. Beogradski Hub, spontano nazvan “Čvorište 101“, predstavlja zajednički radni prostor u kome bi pojedinci, za neku simboličnu najamninu, mogli da iznajme sto i time obezbede radni prostor za svoje IT projekte. Celu ideju podržali su Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i Grad Beograd, a u narednih par meseci se očekuje i otpočinjanje radova na realizaciji ovog projekta.

Leto lagano prolazi, a laptopovi se i dalje greju kao da je sredina jula. Nekako je logično da prva sledeća stvar na listi za kupovinu novog hardvera bude postolje za laptop. Ako nemate vremena i novca ili jednostavno ne želite išta da plaćate, možete napraviti rashladno postolje od materijala koji su dostupni u skoro svakom domu, o čemu sam već pisao. S’ druge strane, ako vam se svidi neki određeni fabriki model, nao što se mom drugu Ivanu svideo Cooler Master NotePal U2, možete napraviti kopiju istog takođe veoma povpoljno i jednostavno. Možda neće izgledati cool kao original, ali će svakako svoju funkciju obavljati podjednako dobro.

U pitanju je pilot projekat sakupljanja i selekcije određenih vrsta otpada za reciklažu pod nazivom “Najčistiji deo grada” koji nije ostao samo ideja već su građani zaista zasukli rukave i krenuli u akciju. Prva stvar koja mi je privukla pažnju je, naravno sama ideja, ali što je još bitnije i način na koji je sprovedena. Ono što me je još više (moram tako da kažem) začudilo, je što su se građani odazvali i priključili.

Listao sam malo pre neke stare fotose na kompu i naletim na pripremu za svoju prošlogodišnju rođendansku pozivnucu, pa reko’ da je podelim sa onima koji nisu bili u prilici da budu prisutni na žurci. Pre rođendana sam stampao ~100 primeraka i sve ih razdelio – neke pred rođendan, neke posle jer su se svidele ljudima. Što se same žurke tiče, u pitanju je bio maskenbal sa tematikom P.I.M.P.S. && Bitches. A probrane cenzurisane fotke su spakvane u dva albuma na Facebook-u.

Za sve koji bi želeli da isprintaju koji primerak za svoju žurku evo originalnog PSD fajla, spremnog za štampu, pa samo promenite potrebne podatke.

Download

Facebook Rođendanska pozivnica [šablon]

Rešio tako ja da, kao svaki odgovoran korisnik Interneta, odradim svoju redovnu promenu passworda za online servise koje koristim. To je ono znate kad prođe određeni broj dana (godina) pa odete na neki od sajtova za generisanje random lozinki, jer ste naravno odavno iscrpeli sve moguće varijante lozinki koje su inspirisane imenom vaše devojke, bivše devojke, psa, mačke, komšijinog hrčka, tetkinog aligatora, sestrine zlatne ribice, broja članske karte u biblioteci, imena prve učiteljice… pa zatim sve citate iz omiljenih knjiga, a na kraju i njihove varijante u l33t talk-u…

Bilo kako bilo, odem ja na podešavanja za moj Google nalog (koje je btw ovde ili pešaka iz GMail-a: “Settings / Accounts and Import / Google Account settings“) odem na opciju za izmenu passworda i zateknem sledeći ekran:

Prva stvar koja mi je zapala za oči je ona druga (“OR“) opcija, umesto trenutne lozinke, koja predstavlja ono “password hint / security question” pitanje koje služi za oporavak lozinke u slučaju da istu zaboravite. Prvo mi se, onako na blic, učinilo da je neka složenija captcha, no tek onda videh da je u pitanju pravo pitanje, koje od mene zahteva konkretan odgovor (zar u pola 4 ujutru?!). Nasmejah se lepo uz komentar: “Koji su geekovi ovi što rade u Google-u kad im nije dosadno pa smišljaju ovakve stvari“. A onda se se iznenada setih jedne bitne činjenice. Ja sam tako ‘skoro’ menjao svoj neprobojni google password da sam potpuno zaboravio koje sam pitanje postavio u toj opciji. Tek se onda podsetih da nisu geekovi ovi u Google-u, već je to onaj Branko od pre ~6 godina koji je tada na’vatao pozivnicu za otvaranje Gmail beta naloga.

Naravno, čim skontah o čemu se radi i kakav sam uber geek bio, setih se i kada sam i zašto ovo postavio Svaki dalji komentar je suvišan…

Živimo u eri kada pristup Internet servisima sa bilo koje tačke na planeti nije tako neostvariv san. Šta više, skoro svi sebi već mogu priuštiti takav ‘luksuz‘, pa čak i u Srbiji.

Jedan od mojih snova iz detinjstva bio je da imam stalan pristup Internetu, što je u vreme Dial-Up 56k konekcija izgledalo kao jako daleka budućnost. I ako sam redovno proveravao e-mail preko WAP-a još u vreme kada je MTS omogućio GPRS pristup Internetu, moja tadašnja NOKIA 8310 izgledala je smešno kraj svake nove generacije telefona.

I pored toga što su novi telefoni sa sobom donosili sve kvalitetnije ekrane u boji, kamerice, bluetooth i ostalu dodatnu opremu, po pitanju pristupa Internetu se nije mnogo toga promenilo. Zapravo, pored tog čekiranja e-mail-a i eventualno čitanja vesti i po kojeg foruma, nisam ni imao neke preterane potrebe za većim protokom podataka preko mobilne veze. Prvi servis koji je počeo intenzivnije da srče protok bio je Facebook, a godinu dana kasnije prvi koji je svojom mikro formom počeo da stvara zavisnost za stalnim pristupom istom je Twitter. I pored svega toga, revoluciju je pokrenuo tek Google Buzz jer je uz Latitude prvi od navedenih počeo da implementira Geotagging tehnologiju, koja jako lepo radi sa GPS-om na mom telefonu (NOKIA 5800).

U međuvremenu je i sam Internet postao dosta brži i mobilniji, pa smo dobili brz i jeftin 3G pristup (posebno kada su studenti u pitanju). Posebno je radosna vest bila kada je MTS sa 1GB mesečnog protoka (za 500 RSD + PDV – mesečno) utrostručio ponudu na 3GB, a kako ja dotičnu konekciju koristim samo kada sam na putu ili negde gde nemam pristup wireless-u, retko kad potrošim preko 500MB, tako da je 3GB samo značilo da više ne moram da brinem o tome koliko je ostalo do kraja meseca. Zapravo glavni razlog zašto sam uzeo dotični 3G modem (koji ide u paketu sa standardnom SIM karticom na kojoj su uračunati pomenuti gigabajti protoka) je kupovina netbook računara, čuvenog Eee PC-ja koji zaista predstavlja pokretni računar, pa se uvek nađe u torbi.

Tu negde sa testiranjem Geotagginga na Buzz-u, Kale je podgrejao temu korišćenja one kartice iz 3G modema u mobilnom telefonu umesto u modemu prikopčanom na računar. Tehnički, sam mobilni telefon može služiti kao 3G modem ako se sa računarom poveže preko kabla ili bluetooth veze, pa se gubi potreba za nošenjem modema kao dodatnog uređaja. No glavna pogodnost je korišćenej svih fancy Internet servisa direktno na mobilnom telefonu uz sav taj protok koji je inicijalno namenjan porenosu podataka na računaru, koji kao što pomenuh relativno retko koristim. Upravo tu se spajaju napredne funkcije savremenih telefona sa ostatkom priče, pa je bilo samo pitanje vremena kada će sve integrisati u jedno.

Kako smo zaključili da je tehnički izvodljivo koristiti karticu iz 3G modema u mobilnom, glavno pitanje postalo je hoće li se podaci preneti preko takvog spoja tarifirati kao oni sa 3G modema ili oni sa standardnog telefonskog GPRS-a. Sve sto piše u daljem tekstu sam proverio i u Telekomu, a i lično na svom telefonu sa svojom karticom, tako da je sve potvrđeno. Ako uporedite cene primetićete da nakon što potrošite uračunati saobraćaj, 1MB na 3G modemu (tarifa: Brucoš) košta 2,97 RSD, a preko mobilnog GPRS-a (tarifa: Mix 1000) 1kb iznosi 0,04 RSD što je 40,96 RSD po megabajtu, što je preko 13 puta skuplje! Kako su obe kartice (a i same konekcije koje se odvijaju preko njih) tehnički identične, jedina razlika je u podešavanjima konekcije. Tu su bitna dva parametra APN i Proxy, kao i IP adresa.

Da bi ste karticu iz 3G modema koristili u mobilnom telefonu, a da se pritom sadržaj naplaćuje po onoj povoljnijoj tarifi namenjenoj modemskom prenosu podataka, potrebno je uneti sledeće parametre za konekciju:

• Connection name: 3gnet (može i bilo šta po izboru)
• Data bearer: Pocket data
• Access point name: 3gdata
• Usernsme: mts
• Password: 064
• Prompt password: No
• Authentication: Normal
• Homepage: None (može i bilo šta po izboru)
• Use access point: After confirmation (ako ste sigurni da nećete probiti limit prenešenih podataka možete postaviti i na Automatically)
• Network type: IPv4
• Phone IP address: Automatic
• DNS addresses: Automatic
• Proxy server address: None
• Proxy port number: 0 (u slučaju problema, probajte i 8080 ili samo 80)

*NAPOMENA: Kod mene na telefonu NOKIA 5800 ovi parametri se unose u: “Menu > Settings > Connectivity > Destinations“, gde dodajete konekciju sa gore pomenutim parametrima. Ja sam kod mene konekciju napravio u WAP services umesto u Internet odeljku iz razloga što WAP konekciju i ne koristim, a da se slučajno greškom ne bi’ konektovao preko regularne Internet konekcije (one sa skupljom tarifom). Zato sam WAP services postavio za “Default connection“, što se podešava na “Options/Default connection“, posle čega se pored nove konekcije pojavi znak da je ista štiklirana. Još jedna bitna stvar za ove parametre je da se do nekih od ovih podataka dolazi tako što se u podešavanjima konekcije uđe u podmeni “Options/Advanced settings“. Na drugim telefonima se ove opcije verovatno nalaze na nekom drugom mestu, a moguće je i da se zovu nekako drugačije, pa budite oprezni sa unošenjem parametara. Takože budite obazrivi sa ovom default konekcijom, kako se slučajno sa Wi-Fi-a. ne bi prebacili na 3G konekciju (ili još gore onu standardnu GPRS) što bi moglo da uništi vaš račun na kraju meseca

Kada sve podesite, napravite prvo mali test da proverite da li se preneti podaci tarifiraju kako ste zamislili. Ja sam čekirao Twitter koji je pokazao da je kod mene test bio uspešan

Sentient elevator by zoitz

Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:

1. Kad si u liftu sa još jednom osobom, udari je po ramenu i onda se pravi da nisi ti.
2. Pritisni dugme i pravi se da te je udarila struja, onda se nasmej i vrati se po još.
3. Pitajte nekoga da li želi da im vi pritisnete dugme za njihov sprat pa onda pritisnite pogrešno dugme.
4. Zovite informacije i pitajte znaju li na kom ste spratu.
5. Drzite vrata otvorena i kažite da čekate nekoga, posle nekog vremena ih pustite i kazite: “Đe si brate, kako si se proveo danas?“.
6. Ispusti hemijsku i kad neko krene da je podigne proderi se: “To je moje!“.
7. Ponesi fotoaparat i slikaj sve u liftu.
8. Ubaci sto u lift i kad neko krene da uđe pitajte ga: “Imate li zakazano?“.
9. Postavite twister na pod i pitajte ljude hoće li da igraju.
10. Postavite kutiju u ugao i kad neko uđe pitajte ga: “Čujes li kako kuca?“.
11. Pretvarajte ste da ste stjuardesa i objasnite im proceduru u slučaju opasnosti.
12. Pitajte “Jesi li osetio/la to?“.
13. Stanite blizu nekoga i onjušite ga povremeno.
14. Kada se vrata zatvore recite ljudima u liftu: “Bez panike, otvoriće se vrata opet“.
15. Listajte nepostojuce liste.
16. Namestite da vam pozvoni mobilni, javite se sa “Da, samo momenat” i recite osobi pored sebe: “Rekli su ti da se odmah vratiš“.
17. Recite ljudima da možete da vidite njihovu auru.
18. Proderite se: “Grupni zagrljaj” i onda ih zagrlite.
19. Napravite ljutitu facu i vičite: “Začepite svi, ne želim da vas slušam više!“.
20. Otvorite torbu i pitajte: “Imaš li dovoljno vazduha unutra?“.
21. Stanite u ćošak, okrenuti prema zidu i ne pričajte ništa.
22. Gledajte u neku osobu duže vreme i onda recite: “Ti si jedan od njih” i povucite se u ugao lifta.
23. Stavite lutku na ruku i preko nje pričajte sa ostalim ljudima.
24. Napravite eksplodirajuči zvuk svaki put kada neko pritisne dugme.
25. Uzmite stetoskop i oslušajte zidove lifta.
26. Napravite ogrlicu od glavica crnog luka, ponesite krst i sklanjajte se u ugao od svaga ko uđe.
27. Uzmite kredu, nacrtajte kvadrat i recite: “Ovo je moj privatni prostor“.
28. Buljite u neku osobu, onda se nasmejte i recite: “Imam nove carape“.
29. Stavite policisku traku ispred lifta pre nego što uđete.
30. Pozovite društvo, napunite lift i vozite se gore dole, bez da izlazite.
31. Prdnite glasno kada ste vas dvoje sami u liftu i onda se raspravljajte ko je to uradio.
32. Priredite aukciju.
33. Preturajte po džepovima, pa pitaj osobu do sebe: “Možeš li da me cimneš, ne mogu da pronađem telefon?“.
34. Plešite do vašeg sprata i pri izlazu se poklonite i zahvalite na pažnji.
35. Pitajte svakog šoveka u liftu za tampon, naručito muškarce (bilo bi efektnije ako ste i vi muskarac).
36. Priredite žurku.
37. Postavite različite ukrase pri ulasku u lift i kad vas ljudi pitaju šta radite to vi recite: “Neću da se vozim u liftu koji nije feng šui“.
38. Pozdravite svakoga ko uđe i zamolite ih da vas zovu “Generale“.
39. Pevušite prva 2 stiha omiljene pesme iznova.
40. Kada se očešete od nekoga upitajte ga: “Je l’ i tebi bilo dobro koliko i meni?“.
41. Prislonite se uz nekoga i recite mu: “Dolazi policija sakrij me“.
42. Vodite ljutitu raspravu sa samim sobom.
43. Viknite “Jesi me ti uhvatio/la za dupe?!” i kada odgovori “Ne“, pitajte: “A je l’ bi hteo/la?“.
44. Donesite lubenicu u lift i pokušajte da je prodate.
45. Udarajte u svaki slobodan prostor u liftu.
46. Nacrtajte veliko X na sred lifta i delite ljudima piratske mape.
47. Davajte psihoterapiju ljudima u liftu.
48. Pozdravljajte svakoga kao da vam je najbolji drug koristeći isto ime za svakoga.
49. Viknite: “ring ring” i onda izvadite bananu i počnite da pričate.
50. Zaprosite nekoga od ljudi u liftu.
51. Izazivajte ljude na duel.
52. Prodavajte kolačiće.
53. Donesite led u lift i pokušajte da napravite igloo.
54. Nervozno gledajte u ljude oko vas i recite: “Malo sam nervozan/na ovo mi je prvi put da letim“.
55. Svaki put kada neko novi uđe prestravljeno ga pogledajte.
56. Izbacite jezik kao da je cigara i pitajte da vam zapale.
57. Donesite šator i krenite da kampujete.
58. Recite: “Volim da se diram” a zatim pogledajte u nekoga i recite mu: “Šta je sa tobom, bolesniku!“.
59. Stanite ozbiljno i dubokim glasom recite: “Ja sam iz imigracionog, pokazite mi Vaš pasoš“.
60. Golicajte osobu do sebe…
61. …ili glulmite da vas neko golica i počnite da vičete “Dosta, dosta…“.
62. Oblizjte se neko vreme pa pitajte osobu do sebe: “Jesam li musav/a?“.
63. Manijački ispritiskajte dugmad vičući: “Koja je kombinacija da se otvore vrata?!“.
64. Buljite u nekoga i kada vas primjeti recite u rukav: “Gledam u osumnjicenog“.

Svaki put kada planiram da napišem neki duži, i što bi se reklo ozbiljniji, post uhvati me životna gužva te nikako ne uspem da sastavim sat-dva vremena da se malo raspišem. No kao po pravilu upravo u takvim situacijama doleti mi neka zanimljivost koju momentalno moram da podelim sa ostatkom sveta. Pogađate da je ponovo takav slučaj u pitanju.

Neki ljudi su stvarno kreativni, drugi pak znaju jako lepo da realizuju tuđe ideje, a postoje i oni koji iz gluposti stvaraju neverovatna dela. Od koje god da je sorte, čileanac Piwonka kreator je neverovatnog izuma. U pitanju je zvono za sendvič!

Verovatno ste odavno primetili sličnost između zvona za tortu i zvona za diskove (pakovanje od 10/25/50/100 diskova na štapu). Pored razlike u veličini, zvono za diskove u sredini ima, već pomenuti, štap na koji se ređaju optički diskovi. Upravo zbog toga dotično pakovanje i ne služi ničemu drogome osim arhiviranja i čuvanja diskova. No nedajte da vas to spreči u smišljanju ovako praktičnih izuma. Ukoliko polazite na piknik, neko duže putovanje ili pak krećete na more, evo idealnog načina da u svoju torbu napakujete nekoliko ukusnih domaćih sendviča, a isti pritom ne budu spljeskani kao da je ceo autobus prešao preko njih.

Juče me je oduševila jedna priča, pa reših danas da je podelim sa ostalima. Naime, deda mog druga je došao na jako interesantnu ideju. Čovek ima 71 godinu, priča 6 jezika i jogom se bavi već 10 godina. Kako ima kuću na moru (na nekih 7,8km od centra Uljcina) dogradio je sprat, opremio ga i rešio da, malte ne džabe, studentima ponudi smeštaj za letovanje uz časove joge koje zainteresentima besplatno drži na obližnjoj plaži.

Kao što već rekoh, soba sa kuhinjom, kupatilom i 4 dupla kreveta (do 8 ljudi) se nalazi na 7,8km od centra Uljcina, a lokalni kombi prevoznici voze do grada za 1€. Jedino što je potrebno obezbediti je Vaša poseteljina, peškir i tako te lične stvari, a za klopu se već možete snaći i dole. Rezervacije su moguće od sada pa tamo negde do septembra, pa ko želi da se opusti i zabavi može ugrabiti noćenje za samo 1€. Više informacija može nađi na flajeru ispod.