Živimo u eri kada pristup Internet servisima sa bilo koje tačke na planeti nije tako neostvariv san. Šta više, skoro svi sebi već mogu priuštiti takav ‘luksuz‘, pa čak i u Srbiji.

Jedan od mojih snova iz detinjstva bio je da imam stalan pristup Internetu, što je u vreme Dial-Up 56k konekcija izgledalo kao jako daleka budućnost. I ako sam redovno proveravao e-mail preko WAP-a još u vreme kada je MTS omogućio GPRS pristup Internetu, moja tadašnja NOKIA 8310 izgledala je smešno kraj svake nove generacije telefona.

I pored toga što su novi telefoni sa sobom donosili sve kvalitetnije ekrane u boji, kamerice, bluetooth i ostalu dodatnu opremu, po pitanju pristupa Internetu se nije mnogo toga promenilo. Zapravo, pored tog čekiranja e-mail-a i eventualno čitanja vesti i po kojeg foruma, nisam ni imao neke preterane potrebe za većim protokom podataka preko mobilne veze. Prvi servis koji je počeo intenzivnije da srče protok bio je Facebook, a godinu dana kasnije prvi koji je svojom mikro formom počeo da stvara zavisnost za stalnim pristupom istom je Twitter. I pored svega toga, revoluciju je pokrenuo tek Google Buzz jer je uz Latitude prvi od navedenih počeo da implementira Geotagging tehnologiju, koja jako lepo radi sa GPS-om na mom telefonu (NOKIA 5800).

U međuvremenu je i sam Internet postao dosta brži i mobilniji, pa smo dobili brz i jeftin 3G pristup (posebno kada su studenti u pitanju). Posebno je radosna vest bila kada je MTS sa 1GB mesečnog protoka (za 500 RSD + PDV – mesečno) utrostručio ponudu na 3GB, a kako ja dotičnu konekciju koristim samo kada sam na putu ili negde gde nemam pristup wireless-u, retko kad potrošim preko 500MB, tako da je 3GB samo značilo da više ne moram da brinem o tome koliko je ostalo do kraja meseca. Zapravo glavni razlog zašto sam uzeo dotični 3G modem (koji ide u paketu sa standardnom SIM karticom na kojoj su uračunati pomenuti gigabajti protoka) je kupovina netbook računara, čuvenog Eee PC-ja koji zaista predstavlja pokretni računar, pa se uvek nađe u torbi.

Tu negde sa testiranjem Geotagginga na Buzz-u, Kale je podgrejao temu korišćenja one kartice iz 3G modema u mobilnom telefonu umesto u modemu prikopčanom na računar. Tehnički, sam mobilni telefon može služiti kao 3G modem ako se sa računarom poveže preko kabla ili bluetooth veze, pa se gubi potreba za nošenjem modema kao dodatnog uređaja. No glavna pogodnost je korišćenej svih fancy Internet servisa direktno na mobilnom telefonu uz sav taj protok koji je inicijalno namenjan porenosu podataka na računaru, koji kao što pomenuh relativno retko koristim. Upravo tu se spajaju napredne funkcije savremenih telefona sa ostatkom priče, pa je bilo samo pitanje vremena kada će sve integrisati u jedno.

Kako smo zaključili da je tehnički izvodljivo koristiti karticu iz 3G modema u mobilnom, glavno pitanje postalo je hoće li se podaci preneti preko takvog spoja tarifirati kao oni sa 3G modema ili oni sa standardnog telefonskog GPRS-a. Sve sto piše u daljem tekstu sam proverio i u Telekomu, a i lično na svom telefonu sa svojom karticom, tako da je sve potvrđeno. Ako uporedite cene primetićete da nakon što potrošite uračunati saobraćaj, 1MB na 3G modemu (tarifa: Brucoš) košta 2,97 RSD, a preko mobilnog GPRS-a (tarifa: Mix 1000) 1kb iznosi 0,04 RSD što je 40,96 RSD po megabajtu, što je preko 13 puta skuplje! Kako su obe kartice (a i same konekcije koje se odvijaju preko njih) tehnički identične, jedina razlika je u podešavanjima konekcije. Tu su bitna dva parametra APN i Proxy, kao i IP adresa.

Da bi ste karticu iz 3G modema koristili u mobilnom telefonu, a da se pritom sadržaj naplaćuje po onoj povoljnijoj tarifi namenjenoj modemskom prenosu podataka, potrebno je uneti sledeće parametre za konekciju:

• Connection name: 3gnet (može i bilo šta po izboru)
• Data bearer: Pocket data
• Access point name: 3gdata
• Usernsme: mts
• Password: 064
• Prompt password: No
• Authentication: Normal
• Homepage: None (može i bilo šta po izboru)
• Use access point: After confirmation (ako ste sigurni da nećete probiti limit prenešenih podataka možete postaviti i na Automatically)
• Network type: IPv4
• Phone IP address: Automatic
• DNS addresses: Automatic
• Proxy server address: None
• Proxy port number: 0 (u slučaju problema, probajte i 8080 ili samo 80)

*NAPOMENA: Kod mene na telefonu NOKIA 5800 ovi parametri se unose u: “Menu > Settings > Connectivity > Destinations“, gde dodajete konekciju sa gore pomenutim parametrima. Ja sam kod mene konekciju napravio u WAP services umesto u Internet odeljku iz razloga što WAP konekciju i ne koristim, a da se slučajno greškom ne bi’ konektovao preko regularne Internet konekcije (one sa skupljom tarifom). Zato sam WAP services postavio za “Default connection“, što se podešava na “Options/Default connection“, posle čega se pored nove konekcije pojavi znak da je ista štiklirana. Još jedna bitna stvar za ove parametre je da se do nekih od ovih podataka dolazi tako što se u podešavanjima konekcije uđe u podmeni “Options/Advanced settings“. Na drugim telefonima se ove opcije verovatno nalaze na nekom drugom mestu, a moguće je i da se zovu nekako drugačije, pa budite oprezni sa unošenjem parametara. Takože budite obazrivi sa ovom default konekcijom, kako se slučajno sa Wi-Fi-a. ne bi prebacili na 3G konekciju (ili još gore onu standardnu GPRS) što bi moglo da uništi vaš račun na kraju meseca

Kada sve podesite, napravite prvo mali test da proverite da li se preneti podaci tarifiraju kako ste zamislili. Ja sam čekirao Twitter koji je pokazao da je kod mene test bio uspešan

Sentient elevator by zoitz

Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:

1. Kad si u liftu sa još jednom osobom, udari je po ramenu i onda se pravi da nisi ti.
2. Pritisni dugme i pravi se da te je udarila struja, onda se nasmej i vrati se po još.
3. Pitajte nekoga da li želi da im vi pritisnete dugme za njihov sprat pa onda pritisnite pogrešno dugme.
4. Zovite informacije i pitajte znaju li na kom ste spratu.
5. Drzite vrata otvorena i kažite da čekate nekoga, posle nekog vremena ih pustite i kazite: “Đe si brate, kako si se proveo danas?“.
6. Ispusti hemijsku i kad neko krene da je podigne proderi se: “To je moje!“.
7. Ponesi fotoaparat i slikaj sve u liftu.
8. Ubaci sto u lift i kad neko krene da uđe pitajte ga: “Imate li zakazano?“.
9. Postavite twister na pod i pitajte ljude hoće li da igraju.
10. Postavite kutiju u ugao i kad neko uđe pitajte ga: “Čujes li kako kuca?“.
11. Pretvarajte ste da ste stjuardesa i objasnite im proceduru u slučaju opasnosti.
12. Pitajte “Jesi li osetio/la to?“.
13. Stanite blizu nekoga i onjušite ga povremeno.
14. Kada se vrata zatvore recite ljudima u liftu: “Bez panike, otvoriće se vrata opet“.
15. Listajte nepostojuce liste.
16. Namestite da vam pozvoni mobilni, javite se sa “Da, samo momenat” i recite osobi pored sebe: “Rekli su ti da se odmah vratiš“.
17. Recite ljudima da možete da vidite njihovu auru.
18. Proderite se: “Grupni zagrljaj” i onda ih zagrlite.
19. Napravite ljutitu facu i vičite: “Začepite svi, ne želim da vas slušam više!“.
20. Otvorite torbu i pitajte: “Imaš li dovoljno vazduha unutra?“.
21. Stanite u ćošak, okrenuti prema zidu i ne pričajte ništa.
22. Gledajte u neku osobu duže vreme i onda recite: “Ti si jedan od njih” i povucite se u ugao lifta.
23. Stavite lutku na ruku i preko nje pričajte sa ostalim ljudima.
24. Napravite eksplodirajuči zvuk svaki put kada neko pritisne dugme.
25. Uzmite stetoskop i oslušajte zidove lifta.
26. Napravite ogrlicu od glavica crnog luka, ponesite krst i sklanjajte se u ugao od svaga ko uđe.
27. Uzmite kredu, nacrtajte kvadrat i recite: “Ovo je moj privatni prostor“.
28. Buljite u neku osobu, onda se nasmejte i recite: “Imam nove carape“.
29. Stavite policisku traku ispred lifta pre nego što uđete.
30. Pozovite društvo, napunite lift i vozite se gore dole, bez da izlazite.
31. Prdnite glasno kada ste vas dvoje sami u liftu i onda se raspravljajte ko je to uradio.
32. Priredite aukciju.
33. Preturajte po džepovima, pa pitaj osobu do sebe: “Možeš li da me cimneš, ne mogu da pronađem telefon?“.
34. Plešite do vašeg sprata i pri izlazu se poklonite i zahvalite na pažnji.
35. Pitajte svakog šoveka u liftu za tampon, naručito muškarce (bilo bi efektnije ako ste i vi muskarac).
36. Priredite žurku.
37. Postavite različite ukrase pri ulasku u lift i kad vas ljudi pitaju šta radite to vi recite: “Neću da se vozim u liftu koji nije feng šui“.
38. Pozdravite svakoga ko uđe i zamolite ih da vas zovu “Generale“.
39. Pevušite prva 2 stiha omiljene pesme iznova.
40. Kada se očešete od nekoga upitajte ga: “Je l’ i tebi bilo dobro koliko i meni?“.
41. Prislonite se uz nekoga i recite mu: “Dolazi policija sakrij me“.
42. Vodite ljutitu raspravu sa samim sobom.
43. Viknite “Jesi me ti uhvatio/la za dupe?!” i kada odgovori “Ne“, pitajte: “A je l’ bi hteo/la?“.
44. Donesite lubenicu u lift i pokušajte da je prodate.
45. Udarajte u svaki slobodan prostor u liftu.
46. Nacrtajte veliko X na sred lifta i delite ljudima piratske mape.
47. Davajte psihoterapiju ljudima u liftu.
48. Pozdravljajte svakoga kao da vam je najbolji drug koristeći isto ime za svakoga.
49. Viknite: “ring ring” i onda izvadite bananu i počnite da pričate.
50. Zaprosite nekoga od ljudi u liftu.
51. Izazivajte ljude na duel.
52. Prodavajte kolačiće.
53. Donesite led u lift i pokušajte da napravite igloo.
54. Nervozno gledajte u ljude oko vas i recite: “Malo sam nervozan/na ovo mi je prvi put da letim“.
55. Svaki put kada neko novi uđe prestravljeno ga pogledajte.
56. Izbacite jezik kao da je cigara i pitajte da vam zapale.
57. Donesite šator i krenite da kampujete.
58. Recite: “Volim da se diram” a zatim pogledajte u nekoga i recite mu: “Šta je sa tobom, bolesniku!“.
59. Stanite ozbiljno i dubokim glasom recite: “Ja sam iz imigracionog, pokazite mi Vaš pasoš“.
60. Golicajte osobu do sebe…
61. …ili glulmite da vas neko golica i počnite da vičete “Dosta, dosta…“.
62. Oblizjte se neko vreme pa pitajte osobu do sebe: “Jesam li musav/a?“.
63. Manijački ispritiskajte dugmad vičući: “Koja je kombinacija da se otvore vrata?!“.
64. Buljite u nekoga i kada vas primjeti recite u rukav: “Gledam u osumnjicenog“.

Kako mi je desktop mašina umrtvljena, prinuđen sam da kuckam sa notebook-a, pa korisitm priliku da podelim par korisnih saveta za detekciju problema kada se računar ‘ne budi’.

Ako pokušate da uključite računar, a isti ne reaguje (ili se uključi na par sekundi pa se isključi) velika je verovatnoća da se radi o neispravnom napajanju. Naravno, postoji mogućnost da je matična ploča u kvaru, pa čak i neka druga komponenta, ali ove dve su najčešće problematične u ovakvim situacijama.

Kako ne znate da li je krivac napajanje, ploča ili nešto treće najbolje je da krenete redom. Ukoliko nemate rezervne komponente (što je najčešće slučaj) nećete moći da menjate jednu po jednu od sumnjivih komponenti i tako izolujete krivca. Zato krenimo od napajanja…

Isključite napajanje (tj. ceo računar) iz struje. Otkačite ATX konektor koji povezuje napajanje (PSU) sa matičnom pločom. Ako imate noviju matičnu ploču koja podržava ATX v2.2 standard ovaj konektor se sastoji od 24 pinova i isto toliko žica. U slučaju da imate stariju ploču, vaš konektor ima 20 pinova. Koji god da imate (nebitno u ovom slučaju) otkačite isti sa matične ploče i nađite zelenu žicu (Power on). Sa njenih strana su dve crne žice koje predstavljaju masu (GND). Spajalicom, parčetom žice, makazama ili bilo kojim drugim provodnikom spojite pin na koji dolazi zelena žica sa jednom od susednih do kojih dolazi jedna od crnih. Dakle ponavljam:

1. Isključite napajanje iz struje.
2. Otkačite konektor od napajanja sa matične ploče.
3. Prespojite zelenu sa jednom od susednih crnih.

Ja pri ruci nisam imao ništa sem ovih zihernadli, pa sam spojio dve i utaknuo ih u ATX konektor kako bi izazvao kratak spoj.

Oni koji znaju da tumače linkovane sheme konektora znaće zašto smo prespojili baš ove pinove, a ako nemate ideju o čemu se radi, onda nema ni potrebe da bijete glavu, samo pratite uputstvo i molite se da nešto ne eksplodira

Uključite napajanje u struju (ako napajanje sa zadnje strane poseduje ON/OFF prekidač – ukljulite ga) i ukoliko se ventilator vrti i napajanje se ponaša normalno, najverovatnije  je sa istim sve OK.

Nemojte prerano da se obradujete jer to najverovatnije znači da je crkla neka bitnija (i skuplja) komponenta.

Na ovaj način možete proveriti da li je PC napajanje ispravno čak i ako nemate računar. Jednostavno prespojite konektor po prethodno navedenom uputstvu i uključite ga u struju. Ostalo će vam se kazati samo

Svesta zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Podsećam da se najveći broj bolesti širi upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Evo i dotičnog postera prevedenog na srpski jezik.

Quake 2 je verovatno igra koja je portovana na najviše platformi, a verovatno se nalazi na samom vrhu broja portova svih aplikacija ^{[citation needed]}. U isto vreme, Q2 predstavlja igru koja i dan danas ima ogroman broj fanova, a na našim prostorima je prva igra koja se masovno igrala u mreži, pa samim tim postavila temelje multiplayer scene u Srbiji, a ujedno je i prva PC igra koju sam kupio pa kao takva ima posebno mesto u mojoj ličnoj gejmerskoj istoriji.

Quake engine je od 2001. godine pušten kao open source i predstavlja jedan od najboljih endžina svih vremena. To je samo jedan od razloga zašto svi vole Quake. Mnogi poznati naslovi su zasnovani na ovom endžinu, a čuveni Half-Life je samo jedan od njih.

Bilo kako bilo, posle raznih drugih zezalica koje sam budžio na red je došla i jedna od mojih najomiljenijih igara svih vremena – Quake II

Pre par dana reših da probam taj čuveni Windows 7, kad’ ga već nude džabe i mogu reći da me je prijatno iznenadio. Iskreno, posle (negativnih) iskustava sa Vistom, nisam očekivao da ću ikada ikome instalirati neki OS proizvođača iz Redmonda, kada i XP da poslednje znake života za koju godinu. No izgleda da je Windows 7 ono što je Vista trebala biti kada se pojavila pre 3 god. Najzad su ispeglali mnoge stvari koje su kočile, a za kompatibilnost sa softverom koji zahteva neku od ranijih verzija OS-a, brine se virtuelizacija u obliku XP Mode, zasnovana na Virtual PC tehnologiji.

Kad sam već napravio ustupak i instalirao novi Windows, rešio sam da dam šansu i 64-bitnoj verziji (Prethodno iskustvo sa Windows XP 64-bit je takođe bilo porazavajuće) pa kud poklo da puklo. Posle manjih komplikacija sa drajverima, uspeo sam da osposovim skoro kompletan hardver (jedna LAN kao i jedna wireless kartica mi i dalje ne rade, a web kamerica se povremeno zaglupi). Od softvera koji standardno koristim za sada sve radi ok, a za svaki slučaj tu su i VirtualBox, kao i VMware. Za većinu programa sam našao 64-bitne verzije, a ostatak sasvim lepo radi i u 32-bitnom modu.

Pošto sam osposobio sve vitalne funkcije, odlučio sam da probam i KDE port za Windows. Za neupućene, KDE je besplatno desktop okruženje otvorenog koda, koje se tradicionalno isporučuje uz većinu GNU/Linux distribucija (narvno, nije ograničeno samo na Linux, već se može naći i na operativnim sistemima poput FreeBSD, Sun-Solaris, pa evo i na Windows-u).

Poučen iskustvima drugih korisnika sa Interneta, zaputih se na zvanično uputstvo za instalaciju KDE-a za Windows. Klasična next-next-finish instalacija je zaista jednostavna i svodi se na odabir željenih paketa iz automatskog instalera (trenutno u verziji 0.9.6-4). Jedino što bi moglo da vas iritira je relativno spor download odabranih paketa sa servera kao i eventualno pucanje veze. U tom slučaju prekinite instalaciju i pokušajte ponovo sa nekim drugim serverom (preporučujem germanske, uvek su bili stabilni). Dodatna napomena odnosi se na odabir kompajlera (u ponudi su po dve varijante od MiniGW i MSVC) za prevođenje paketa iz izvornog oblika u binarni, jer binarni paketi kompajlirani jednim nisu kompatibilni sa programima kompajliranim drugim kompajlerom, pa odaberite onaj koji inače koristite.

Svaki put kada planiram da napišem neki duži, i što bi se reklo ozbiljniji, post uhvati me životna gužva te nikako ne uspem da sastavim sat-dva vremena da se malo raspišem. No kao po pravilu upravo u takvim situacijama doleti mi neka zanimljivost koju momentalno moram da podelim sa ostatkom sveta. Pogađate da je ponovo takav slučaj u pitanju.

Neki ljudi su stvarno kreativni, drugi pak znaju jako lepo da realizuju tuđe ideje, a postoje i oni koji iz gluposti stvaraju neverovatna dela. Od koje god da je sorte, čileanac Piwonka kreator je neverovatnog izuma. U pitanju je zvono za sendvič!

Verovatno ste odavno primetili sličnost između zvona za tortu i zvona za diskove (pakovanje od 10/25/50/100 diskova na štapu). Pored razlike u veličini, zvono za diskove u sredini ima, već pomenuti, štap na koji se ređaju optički diskovi. Upravo zbog toga dotično pakovanje i ne služi ničemu drogome osim arhiviranja i čuvanja diskova. No nedajte da vas to spreči u smišljanju ovako praktičnih izuma. Ukoliko polazite na piknik, neko duže putovanje ili pak krećete na more, evo idealnog načina da u svoju torbu napakujete nekoliko ukusnih domaćih sendviča, a isti pritom ne budu spljeskani kao da je ceo autobus prešao preko njih.

Marko i ja smo upravo potvrdili da smo najkreativniji kada nemamo šta pametno da radimo (ili je u toku ispitni rok). Za razliku od heftalice danas smo napravili sasvim korisnu stvar za svakodnevni život – postolje za laptop.

Kako Marko već duže vreme planira kupovinu postolja za svoj laptop, dosta smo razgledali ponudu domaćih dobavljača hardware-a. Bilo je više postolja različitih karakteristika, no sva su imala malo veću cenu pa je kupovina uvek odlagana. No kako su nas stisli ovi vreli dani do nekog rešenja se moralo doći pod hitno. Moja desktop mašina se i dalje opako greje i pored toga što sam ugradio ventilator od 120mm, a stranica je po default-u otvorena. Zamislite kako je tek u Toshiba-inom laptopu koji takođe radi 24h dnevno. To je samo aktuelizovalo priču o postolju za laptop pa je Marko rešioda sebi isto napravi od materijala koje već posedujemo u stanu. Našao je kartonsku kutiju koja će biti osnova, ali nešto je nedostajalo za kompletiranje postolja. Meni su na pamet padale razne ideje, od isecanja plastičnih flaša do kompletnog dizajna od kartona, no ništa od toga nije bilo odgovarajuće. Sve dok nismo našli stari plastični čiviluk koji odavno odbija da stoji na zidu duže od par dana.

Isekli smo kartonsku kutiju od patika, izmerili, premerili, probušili rupe u kartonu i prilepili plastični čiviluk za donji deo kutije. Tako je poklopac dao potrebni ugao za ugodno kucanje na tastaturi, a čiviluk postao graničnik koji laptop drži na postolju. Izbušene rupe kroz koje prolati deo čiviluka omogućavaju da sistem sam sebe drži u jednom komadu, ali smo i pored toga ipak sve ojačali sa malo lepljive trake. Za svaki slučaj

S’ obzirom da savršeno radi posao za koji je osmišljeno, a uz to smo ga napravili potpuno bez ikakvih troškova, ovo postolje je idealno rešenje za efikasno hlađenje laptop računara. Kako sve to izgleda i kako funkcioniše, pogledajte na sledećim fotkama…

Poslednjih dana sam počeo da osvežavam sećanja iz doba NES igrica i ostalih konzola, pa sam u Pixel Art fazonu. Kako sam naištao na zanimjliva rešenja iscrtavanja pikselizovanih sličica uz pomoć samolepljivih stikera, odlučih da unesem malo svežine u svoju sobu. Razmišljao sam šta bih mogao da pikselizujem na prazan zid iza računara i odlučih se za uvek sveže vesti preko RSS Feed-a. No kako nisam mogao da animiram zid, nalepio sam RSS ‘ikonicu’.

Prvo sam u Photoshop-u, piksel po piksel, nacrtao sličicu dimenzija 16×16 u tri boje (imao sam stiekre u dve nijanse, a zid sam iskoristio kao terću) a zatim istu (trivijalno) uveličao kako bih mogao da brojim piksele i rastojanje između stickera. USB kabli, koji mi je bio pri ruci, sam zalepio kao vertikalni guideline kako bi u odnosu na njega hvatao pravac da slika ne bi bila kriva i deformisana.  Brinulo me je hoće li se stikeri zapravo lepiti po zidu, pošto su namenjeni za papir, no za sada stoje. I tako, stiker po stiker, posle oko pola sata, zid više nije jednobojan

Kako je ovo probni rad, jošuvek razmišljam sta bih mogao da odradim na drugom zidu…