Metalna pena

Profesorka mehanike i avio inžinjerstva sa Univerziteta Severne Karoline (USA), Afsaneh Rabiei imala je za cilj proizvodnju materijala koji je lagan poput aluminijuma, a jači od čelika. Posle dužeg istraživanja to joj je i pošlo za rukom.

Ovaj novi materijal, koji zbog svog izgleda podseća na sunđer ili penu, dobio je naziv “metalna pena“, a njegova upotrebna vrednost je skoro neograničena. Može se koristiti za izgradnju čuvršćih građevina, bezbednijih automobila, pa čak i boljih zamena za delove ljudskog tela, poput veštačkih kukova i sl. Naravno, ovaj materijal je zanimljiv i vojsci, pa se radi na razvoju boljih pancira i oklopnih vozila.

Fascinantan detalj je i da ova pena absorbuje sedam do devet puta više energije od sličnih materijala, a kako je lakša od večine materijala koji su sada u upotrebi ista se može koristiti u proizvodima koji će spašavati živote, čuvati energiju, pa na kraju i uštedeti novac.

Zanimljivo je videti ovakve naučne proboje sa tehnologijama koje mogu poboljšati život na toliko mnogo polja, a da se iste ne zloupotrebljavaju. A ono što mene lično interesuje je hoće li dotična profesorka nastaviti da se bavi svojim poslom na univerzitetu još dugo godina ili će ista biti vrbovana od strane nadležnih organa da svoja istraživanja nastavi u ‘mišjoj rupi’ zarad dobrobiti čovečanstva.

Sentient elevator by zoitz

Sigurno ste se do sada mnogo puta zdesili u situaciji da se nalazite u liftu sa (ne)poznatom osobom, a da ne znate šta da kažete ili uradite. Jednostavno se sledite i stojite tako nemo poput kipa, a da vam posle bude krivo što niste rekli ovo ili ono… Kad taj trenutak prođe, ideje naviru same od sebe, ali kad bi samo mogli da vratite vreme… Da vam se takve scene ne bi dešavale, evo simpatičnog spiska od 64 stvari koje možete da radite u liftu:

1. Kad si u liftu sa još jednom osobom, udari je po ramenu i onda se pravi da nisi ti.
2. Pritisni dugme i pravi se da te je udarila struja, onda se nasmej i vrati se po još.
3. Pitajte nekoga da li želi da im vi pritisnete dugme za njihov sprat pa onda pritisnite pogrešno dugme.
4. Zovite informacije i pitajte znaju li na kom ste spratu.
5. Drzite vrata otvorena i kažite da čekate nekoga, posle nekog vremena ih pustite i kazite: “Đe si brate, kako si se proveo danas?“.
6. Ispusti hemijsku i kad neko krene da je podigne proderi se: “To je moje!“.
7. Ponesi fotoaparat i slikaj sve u liftu.
8. Ubaci sto u lift i kad neko krene da uđe pitajte ga: “Imate li zakazano?“.
9. Postavite twister na pod i pitajte ljude hoće li da igraju.
10. Postavite kutiju u ugao i kad neko uđe pitajte ga: “Čujes li kako kuca?“.
11. Pretvarajte ste da ste stjuardesa i objasnite im proceduru u slučaju opasnosti.
12. Pitajte “Jesi li osetio/la to?“.
13. Stanite blizu nekoga i onjušite ga povremeno.
14. Kada se vrata zatvore recite ljudima u liftu: “Bez panike, otvoriće se vrata opet“.
15. Listajte nepostojuce liste.
16. Namestite da vam pozvoni mobilni, javite se sa “Da, samo momenat” i recite osobi pored sebe: “Rekli su ti da se odmah vratiš“.
17. Recite ljudima da možete da vidite njihovu auru.
18. Proderite se: “Grupni zagrljaj” i onda ih zagrlite.
19. Napravite ljutitu facu i vičite: “Začepite svi, ne želim da vas slušam više!“.
20. Otvorite torbu i pitajte: “Imaš li dovoljno vazduha unutra?“.
21. Stanite u ćošak, okrenuti prema zidu i ne pričajte ništa.
22. Gledajte u neku osobu duže vreme i onda recite: “Ti si jedan od njih” i povucite se u ugao lifta.
23. Stavite lutku na ruku i preko nje pričajte sa ostalim ljudima.
24. Napravite eksplodirajuči zvuk svaki put kada neko pritisne dugme.
25. Uzmite stetoskop i oslušajte zidove lifta.
26. Napravite ogrlicu od glavica crnog luka, ponesite krst i sklanjajte se u ugao od svaga ko uđe.
27. Uzmite kredu, nacrtajte kvadrat i recite: “Ovo je moj privatni prostor“.
28. Buljite u neku osobu, onda se nasmejte i recite: “Imam nove carape“.
29. Stavite policisku traku ispred lifta pre nego što uđete.
30. Pozovite društvo, napunite lift i vozite se gore dole, bez da izlazite.
31. Prdnite glasno kada ste vas dvoje sami u liftu i onda se raspravljajte ko je to uradio.
32. Priredite aukciju.
33. Preturajte po džepovima, pa pitaj osobu do sebe: “Možeš li da me cimneš, ne mogu da pronađem telefon?“.
34. Plešite do vašeg sprata i pri izlazu se poklonite i zahvalite na pažnji.
35. Pitajte svakog šoveka u liftu za tampon, naručito muškarce (bilo bi efektnije ako ste i vi muskarac).
36. Priredite žurku.
37. Postavite različite ukrase pri ulasku u lift i kad vas ljudi pitaju šta radite to vi recite: “Neću da se vozim u liftu koji nije feng šui“.
38. Pozdravite svakoga ko uđe i zamolite ih da vas zovu “Generale“.
39. Pevušite prva 2 stiha omiljene pesme iznova.
40. Kada se očešete od nekoga upitajte ga: “Je l’ i tebi bilo dobro koliko i meni?“.
41. Prislonite se uz nekoga i recite mu: “Dolazi policija sakrij me“.
42. Vodite ljutitu raspravu sa samim sobom.
43. Viknite “Jesi me ti uhvatio/la za dupe?!” i kada odgovori “Ne“, pitajte: “A je l’ bi hteo/la?“.
44. Donesite lubenicu u lift i pokušajte da je prodate.
45. Udarajte u svaki slobodan prostor u liftu.
46. Nacrtajte veliko X na sred lifta i delite ljudima piratske mape.
47. Davajte psihoterapiju ljudima u liftu.
48. Pozdravljajte svakoga kao da vam je najbolji drug koristeći isto ime za svakoga.
49. Viknite: “ring ring” i onda izvadite bananu i počnite da pričate.
50. Zaprosite nekoga od ljudi u liftu.
51. Izazivajte ljude na duel.
52. Prodavajte kolačiće.
53. Donesite led u lift i pokušajte da napravite igloo.
54. Nervozno gledajte u ljude oko vas i recite: “Malo sam nervozan/na ovo mi je prvi put da letim“.
55. Svaki put kada neko novi uđe prestravljeno ga pogledajte.
56. Izbacite jezik kao da je cigara i pitajte da vam zapale.
57. Donesite šator i krenite da kampujete.
58. Recite: “Volim da se diram” a zatim pogledajte u nekoga i recite mu: “Šta je sa tobom, bolesniku!“.
59. Stanite ozbiljno i dubokim glasom recite: “Ja sam iz imigracionog, pokazite mi Vaš pasoš“.
60. Golicajte osobu do sebe…
61. …ili glulmite da vas neko golica i počnite da vičete “Dosta, dosta…“.
62. Oblizjte se neko vreme pa pitajte osobu do sebe: “Jesam li musav/a?“.
63. Manijački ispritiskajte dugmad vičući: “Koja je kombinacija da se otvore vrata?!“.
64. Buljite u nekoga i kada vas primjeti recite u rukav: “Gledam u osumnjicenog“.

Da se razumemo, Power Mac G4 je računar koji je pomerio granice kada izgled računara u pitanju. Kol’ko god sve nove mašine izgledale moćno, opako, fancy ili sexy, Quicksilver ostaje duboko urezan na sam vrh top liste fabričkih kućišta za desktop računare. Tačka!

Međutim, poslednjih dana je na komšijskom webu ponovo podgrejana tema o tome zašto je Mac sranje. Ponavljam, zašto je sranje, a ne zašto je cool. Prvo su jedni podsetili na “Top 10 razloga zašto je Mac ‘pušiona’“, a onda su ljubitelji voća uzvratili duhovitim objašnjenjima da su stvari loše, ali da ipak nije sve tako crno (MacBook se proizvodi i u beloj boji ). Ne, nije u pitanju prepucavanje poput onih sa Linux foruma na temu šta je bolje Gnome ili KDE gde se iznose argumenti sa obe strane; niti čak poput čuvenog večitog prepucavanja Windows ili Linux gde svako hvali svoje, a najgore pljuje po drugom taboru. U pitanju je pokušaj provokacije na onu malu ali odabranu zajednicu koja se kune u proizvode firme sa jabukolikom znakom i koja živi u svom svetu ne obazirujući se na ovozemaljske tehnološke trendove i radne navike običnih smrtnika poznatijih kao korisnici.

OK, ranije su imali procesore sa nekakvom čudnovatom PowerPC arhitekturom na kojoj nisu mogli da se poteraju široko rasprostranjeni Prozori. MacOS koji se izrodio iz BSD platforme vrteo se na svom hardveru pa nikoga nije ni bilo briga što su radni taktovi tadašnjih procesora u Mac-ovima zaostajali za po koji gigaherc. Onda se shvatilo da je x86 arhitektura već decenijama standard među računarima koji su manji od garderobera u spavaćoj sobi. Tu su nekako zalutali i serverski Xeoni, no na kraju se svet ipak vrti na 64 bita.

Bilo kako bilo, proizvodi kompanije Apple su papreno skupi, užasno precenjeni ali nihova popularizacija ne jenjava. Ako se pitate zašto su Mac-ovi tako skupi kada realno ne vrede te pare, odgovor je jednostavan: Apple-ovi proizvodi predstavljaju statusni simbol korinika koji ne mare za potrošeni novac. Tačka! Možemo razgovarati o inovacijama koje je dotična kompanija uvela u svet desktop računara, o dizajnu samih proizvoda, pa čak i o OSX-u, ali o tome da su precenjeni nema polemike.

Evo i mog prvog blog posta iz kreveta. Naime, doček je prošao poprilično fino, a i sledećih par dana je proteklo u sličnom fazonu. Međutim od tada pa na dalje muku mučim s’ gripom no o tome ću kasnije…

Prošla, 2009. godina, protekla je u znaku svetske ekonomske krize koja je prodrmala čitav svet. Međutim, ona je bila i očekivana pa se samo strepelo oko njenog uticaja i krajnjeg iskoda na ekonomiju zemalja van SAD-a. Globalni fenomen koji je takođe prodrmao svet, a koji se nije očekivao je epidemija svinjskog gripa. U pitanju je zapravo mutacija nazvana AH1N1 koja se prenosi sa čoveka na čoveka respiratornim putem. Ništa neobično za jedan grip, no nešto ga ipak izdvaja od dosadašnjih sezonskih gripova.

Ako se samo setimo priča o teroristima i napadu na Svetski trgovinaki centar, pa čak i RTS-ove propagande “Volimo te otadžbino  naša” za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, možemo zapaziti paralelu kada je beskrajno ponavljanje ‘činjenica’ dovođeno u vezu sa svime što se moglo upotrebiti (a i onim’ što nije) u svrhu podizanja panike. Slična situacija zdesila je i naše javno mnjenje sa panikom oko smrtonosnog svinjskog gripa.

Nisam statističar, ali ljudi koji to jesu navode da svake godine mnogo više (starih i bolesnih) ljudi umire od običnog sezonskog gripa nego što je to bio slučaj ove godina kada je u pitaju svinjski. No ipak ove godine se o tome priča na sve strane. Svakodnevno se navodi broj preminulih, pa i obolelih, a iz sata u sat se dotične informacije ponavljaju na svim informativnim emisijama. Forumi su puni kojekakvih stručnih i laičkih tumačenja izjava lekara i epidemiologa, a krenuli su da niču i sajtovi sa informacijama o gripu. Trenutno stanje u Srbiji je: 56 preminulih i 647 obolelih.

Od svinjskog gripa umre troje ljudi i od jednom svi nose maske, a od side umire na hiljade ljudi pa niko ne nosi kondom.

Glavna pompa oko aktuelnog gripa je vakcina za isti. Prvo se na sve strane pričalo kako nema dovoljno vakcina kako bi svi poželeli da je dobiju preko reda, a onda je krenulo masovno štancovanje kako bi ih imalo i za one koji je ne žele. Čak je i moj mlađi burazer davno skontao o čemu se radi i prokomentarisao:

Taman naprave vakcinu, a grip mutira. Oni naprave novu vakcinu, grip ponovo mutira.

U međuvremeu su se pojavile i razne informacije o štetnosti vakcine, a zbog velikog broja slučajeva sa neželjenim dejstvima u nekim državama je i povučena iz opticaja. Kod nas je među ljude počela da se širi i vest o ženi koja je posle vakcinacije počela da ide unazad. Kao šlag na tortu naišla je afera o podmićivanju i korupciji pri kupovini vakcine, a niko nije oduševljen ni kompanijom preko koje je ceo proces organizovan. Nije bila potrebna nikakva teorija zavere da među Srbima proradi inat pa da više niko ni ne želi da se vakciniše. Bez obzira što u medijima pominje da se do sada vakcinisalo 37.978 građana, većina ni ne želi da se vakciniše. Sve vam je jasno, ako pogledate da su na TV-u snimili reklamu za vakcinu.

Prvo smo oboleli od same priče i masovnog straha od svinjskog gripa, zatim smo strepeli zbog nedostatka vakcine, a potom smo sami sebe izlečili inatom protiv vakcinisanja. Čudni smo mi Srbi sorta…

Inat nas je održao!

A da, pomenuh da i ja muku mučim s’ gripom. Ne brinite se. Nije u pitanju ni pričji, ni svinjski, ni kozji… već obična prehlada. A najviše me nervira što na svaka 3 pasusa moram da trčim da istresam nos. Vala više sam za prethodna 3 dana istres’o sr**a iz nosa, nego što sam is**o od početka godine.

Posle dugog odabira i detaljne potrage za novim laptopom, novi lepotan je konačno tu: Dell Studio 1537. Kako sam ga već nosio na put, prenosim iskustva iz prve ruke. No krenimo redom…

Specifikacije

• CPU: Intel Mobile Core 2 Duo T5800 2GHz
• Chipset: Intel Centrino Mobile Technology, PM45
• RAM: Hynix 2×1GB DDR2 800MHz (Max 2×2GB)
• HDD: Hitachi HTS54225L9A300, 250GB, SATA300, 5400rpm, 7BM Cache
• LCD: Samsung SEC 5441, 15,4” wide, 1280×800, glossy, LED backlight
• GPU: ATI Mobility Radeon HD 3450
• DVD: TSSTcorp DVD+-RW TS-T633A (Samsung)
• LAN: Broadcom NetLink Gigabit Ethernet
• Wi-Fi: Dell Wireless 1397 WLAN Mini-Card, 802.11b/g
• BT: Broadcom Dell Wireless 370 Bluetooth Mini-card
• FireWire: Ricoh R5C832 IEEE-1394
• Audio: 2.2 Intel High Definition Audio
• Webcam: Creative Technology Ltd. 2mpx
• Baterija: 6-cell 56WHr Li-Ion Battery
• Ostalo: Mikrofon, Card Reader, 54 mm ExpressCard slot, HDMI, VGA

Stari notebook i netbook

Eto, došao je i dan da se u moje radno okruženje ponovo vrati full-sized netbook računar ili popularno laptop. Ranije mi je bilo kakav ozbiljniji rad bio nezamisliv bez desktop mašine. Laptop je tu bio čisto kao pomagalo za neke sitnice koje treba završiti kada sam na putu. Kao takav prenosivi računar je imao potpuno drugu primarnu svrhu: multimedija u pokretu. To je bio i glavni razlog zašto sam se otarasio satarog glomaznog laptopa i uzeo novi prenosni računar koji sam mogao da koristim baš tako – nosio ga stalno sa sobom. Naravno, pričam o mališi zvanom Eee PC. Netbook mi je u kombinaciji sa 3G konekcijom na Internet bio idealno rešenje za sve one sitnice koje bih radio na prenosivom računaru: Surf Webom, e-mail, twitter, chat, muzika, filmovi, kopiranje slika sa digitalca i sl. Netbook je i dalje idealno rešenje za sve te zanimacije, a tu spada 90% stvari za koje se prenosivi računari koriste. Međutim, jedina stvar koja je poprilično neudobna je neki ozbiljniji rad kada je u pitaju programiranje ili tome slično. Upravo zato reših da ponovo vratim notebook među svoje alate.

Zahtevi

Kako su poslednjih godina notebook računari postali jako dostupni širokim narodnim masama usled povećanja obima prodaje, smanjenja cena i malte ne minimalnih razlika u performansama u odnosu sa desktop računare, solidan laptop se može kupiti za oko 500€. U toj cenovnoj klasi specifikacije u ponudama svih proizvođača su poprilično ujednačene, pa sam od samih zahteva više obraćao pažnju na dodatnu opremu, kvalitet izrade i komponenti, kao i dizajn, tj. izgled samog računara. Što se nekih hardverskih detalja tiče u obzir je dolazilo sledeće:

• CPU: Intel Core2Duo / AMD X2 – bilo koji dvojezgarni procesor (sem DualCore i Atom-a) 2GHz i više
• RAM: 2GB i više – memorija je najjeftinija za nadogradnju pa se uvek može lako dodati
• HDD: 250GB i više – kako već posedujem eksterni hard disk, 250GB je i više nego dovoljno
• GPU: ATI / nVidia – bilo šta sem Intelove grafike
• LCD: 14″-16″ – kao već imam netbook, sve ispod toga mi je premalo, sve preko toga je preglomazno
• Dodatno obavezno: Wi-Fi, LAN, Bluetooth, Card Reader, HDMI, Webcam, US tastatura
• Dodatno opciono: eSATA, HSDPA, VGA-out, FireWire, Multimedia keys, TV-out, InfraRed, bez OS-a.

Od brendova sam odmah otpisao: Acer i MSI zbog kvaliteta izrade i komponenti; Lenovo i Fujitsu Siemens zbog (ćoškastog) dizajna; Apple i Sony zbog cene… Tako da sam u obzir uzeo ASUS, Toshiba, Dell i HP.

Potraga za pravim

Oni koji su pratili na Twitteru, znaju deo priče o tome kako sam po najgorem vremenu ove jeseni (zvanično još zima nije bila stigla) obilazio sve prodavnice računarske opreme u potrazi za laptopovima koje bih uvrstio u uži izbor. Prvobitno sam planirao da to odradim preko neta, ali se ispostavilo da su sajtovi (posebno oni koji obuhvataju ponudu sa celog tržišta) jako neažurni i informacije na njima poprilično netačne. Bilo kako bilo, podsetio sam se svojih starih geekovskih dana kada sam zbog jedne komponente znao da prepešačim ceo grad, a neretko i odem u drugi.

Uži izbor

U uži izbor ušla su 4 modela. Od toga 1 Dell i 3 ASUS-a. Problem je bio u tome što kod Dell-a ne postoje klasični modeli, već 4 glavne serije pa se prilikom naručivanja (isključivo) preko sajta bira željena konfiguracija. Sve bi to bilo idealno samo da nismo u Srbiji. Ko zna kada bi i kako to stiglo i kolike bi bile dažbine za porez i carinu. Dell se i inače jak oslabo uvozi kod nas, pa je neki dalji izbor praktično nemoguć. Kod ASUS-a je tek haos jer imaju zilion modela i svi su slični. Video sam i dve identične konfiguracije, jednu pored druge, iz potpuno različitih serija sa razlikom u ceni od nekih par hiljada RSD. Na kraju je izgled ipak presudio na stranu Dell-a pa reših da potražim neki od Dell Studio 15 modela koji je najpribližniji zahtevanim specifikacijama.

Pravi i jedini

Posle dva dana pretrage i obilaska skoro svih radnji po Beogradu, kao i telefoniranja radnji po Novom Sadu i Nišu, iskopao sam poslednji model koji je ostao u prodavnici. U PC4U preko puta mog fakulteta, našao sam notebook računar najpribližniji onome što sam želeo: Dell Studio 1537 – C2D 2GHz, 2GB, 250 GB, ATI GPU, Wi-Fi, BT, HDMI, FW, sa US tastaturom, bez OS-a…

Posle lažinih poruka u kojima se autor predstavlja kao Facebook i pokušaja iznude novca preko te popularne društvene mreže, na red su došli i lažni računi za usluge Telekoma Srbije.

Naime, neko je na teritoriji Beograda i AP Vojvodine u poštanske sandučiće ubacivao lažne račune koji veoma podsećaju na standardne račune Telekoma, ali sadrže naplatu usluga koje su inače besplatne. Na slici računa objavljenom u zvaničnom Telekomovom saopštenju za javnost navedena je usluga “Poslovni imenik” sa cenom od 5.999 RSD, a inače se taj imenik dobija potpuno besplatno.

Ukoliko u svom poštanskom sandučetu zateknete bilo šta slično, dobro zagledajte šta piše na istom, a ako niste sigurni da li je račun pravi, proverite u nekoj od pošti ili predstavništvu kompanije Telekom Srbija.

Kako mi je desktop mašina umrtvljena, prinuđen sam da kuckam sa notebook-a, pa korisitm priliku da podelim par korisnih saveta za detekciju problema kada se računar ‘ne budi’.

Ako pokušate da uključite računar, a isti ne reaguje (ili se uključi na par sekundi pa se isključi) velika je verovatnoća da se radi o neispravnom napajanju. Naravno, postoji mogućnost da je matična ploča u kvaru, pa čak i neka druga komponenta, ali ove dve su najčešće problematične u ovakvim situacijama.

Kako ne znate da li je krivac napajanje, ploča ili nešto treće najbolje je da krenete redom. Ukoliko nemate rezervne komponente (što je najčešće slučaj) nećete moći da menjate jednu po jednu od sumnjivih komponenti i tako izolujete krivca. Zato krenimo od napajanja…

Isključite napajanje (tj. ceo računar) iz struje. Otkačite ATX konektor koji povezuje napajanje (PSU) sa matičnom pločom. Ako imate noviju matičnu ploču koja podržava ATX v2.2 standard ovaj konektor se sastoji od 24 pinova i isto toliko žica. U slučaju da imate stariju ploču, vaš konektor ima 20 pinova. Koji god da imate (nebitno u ovom slučaju) otkačite isti sa matične ploče i nađite zelenu žicu (Power on). Sa njenih strana su dve crne žice koje predstavljaju masu (GND). Spajalicom, parčetom žice, makazama ili bilo kojim drugim provodnikom spojite pin na koji dolazi zelena žica sa jednom od susednih do kojih dolazi jedna od crnih. Dakle ponavljam:

1. Isključite napajanje iz struje.
2. Otkačite konektor od napajanja sa matične ploče.
3. Prespojite zelenu sa jednom od susednih crnih.

Ja pri ruci nisam imao ništa sem ovih zihernadli, pa sam spojio dve i utaknuo ih u ATX konektor kako bi izazvao kratak spoj.

Oni koji znaju da tumače linkovane sheme konektora znaće zašto smo prespojili baš ove pinove, a ako nemate ideju o čemu se radi, onda nema ni potrebe da bijete glavu, samo pratite uputstvo i molite se da nešto ne eksplodira

Uključite napajanje u struju (ako napajanje sa zadnje strane poseduje ON/OFF prekidač – ukljulite ga) i ukoliko se ventilator vrti i napajanje se ponaša normalno, najverovatnije  je sa istim sve OK.

Nemojte prerano da se obradujete jer to najverovatnije znači da je crkla neka bitnija (i skuplja) komponenta.

Na ovaj način možete proveriti da li je PC napajanje ispravno čak i ako nemate računar. Jednostavno prespojite konektor po prethodno navedenom uputstvu i uključite ga u struju. Ostalo će vam se kazati samo

Bio sam odsutan par dana, jer sam otputovao u Čarapaniju, pa nisam redovno gledao mailove jer mi je jedini pristup netu bio preko 3G-a, a i reših malo da se odmorim. Malo pre svratih da čekiram meilove i imam šta i da vidim. U masi standardnih poruka, ponuda, spama i svega ostalog što zaluta po inboxu, dočekala me je i čestitka od kompanije Google. Kako me sećanje služi, ovo je prvi put da se tavo nešto desi te odatle i ovoliko inenenađenje. Iako sam već dugi niz godina njihov svakodnevni korisnik, ove godine su prvi put rešili da svima čestitaju praznike. Lepo od njih, nema šta

P.S. Nisam apsolutno siguran, ali čini mi se da je ovo i prva Google-ova web lokacija sa pozadinom crne boje (navikli smo na bele), pa ako neko ima tu informaciju neka dojavi ili napiše u komentaru.