Da se razumemo, Power Mac G4 je računar koji je pomerio granice kada izgled računara u pitanju. Kol’ko god sve nove mašine izgledale moćno, opako, fancy ili sexy, Quicksilver ostaje duboko urezan na sam vrh top liste fabričkih kućišta za desktop računare. Tačka!

Međutim, poslednjih dana je na komšijskom webu ponovo podgrejana tema o tome zašto je Mac sranje. Ponavljam, zašto je sranje, a ne zašto je cool. Prvo su jedni podsetili na “Top 10 razloga zašto je Mac ‘pušiona’“, a onda su ljubitelji voća uzvratili duhovitim objašnjenjima da su stvari loše, ali da ipak nije sve tako crno (MacBook se proizvodi i u beloj boji ). Ne, nije u pitanju prepucavanje poput onih sa Linux foruma na temu šta je bolje Gnome ili KDE gde se iznose argumenti sa obe strane; niti čak poput čuvenog večitog prepucavanja Windows ili Linux gde svako hvali svoje, a najgore pljuje po drugom taboru. U pitanju je pokušaj provokacije na onu malu ali odabranu zajednicu koja se kune u proizvode firme sa jabukolikom znakom i koja živi u svom svetu ne obazirujući se na ovozemaljske tehnološke trendove i radne navike običnih smrtnika poznatijih kao korisnici.

OK, ranije su imali procesore sa nekakvom čudnovatom PowerPC arhitekturom na kojoj nisu mogli da se poteraju široko rasprostranjeni Prozori. MacOS koji se izrodio iz BSD platforme vrteo se na svom hardveru pa nikoga nije ni bilo briga što su radni taktovi tadašnjih procesora u Mac-ovima zaostajali za po koji gigaherc. Onda se shvatilo da je x86 arhitektura već decenijama standard među računarima koji su manji od garderobera u spavaćoj sobi. Tu su nekako zalutali i serverski Xeoni, no na kraju se svet ipak vrti na 64 bita.

Bilo kako bilo, proizvodi kompanije Apple su papreno skupi, užasno precenjeni ali nihova popularizacija ne jenjava. Ako se pitate zašto su Mac-ovi tako skupi kada realno ne vrede te pare, odgovor je jednostavan: Apple-ovi proizvodi predstavljaju statusni simbol korinika koji ne mare za potrošeni novac. Tačka! Možemo razgovarati o inovacijama koje je dotična kompanija uvela u svet desktop računara, o dizajnu samih proizvoda, pa čak i o OSX-u, ali o tome da su precenjeni nema polemike.

Evo i mog prvog blog posta iz kreveta. Naime, doček je prošao poprilično fino, a i sledećih par dana je proteklo u sličnom fazonu. Međutim od tada pa na dalje muku mučim s’ gripom no o tome ću kasnije…

Prošla, 2009. godina, protekla je u znaku svetske ekonomske krize koja je prodrmala čitav svet. Međutim, ona je bila i očekivana pa se samo strepelo oko njenog uticaja i krajnjeg iskoda na ekonomiju zemalja van SAD-a. Globalni fenomen koji je takođe prodrmao svet, a koji se nije očekivao je epidemija svinjskog gripa. U pitanju je zapravo mutacija nazvana AH1N1 koja se prenosi sa čoveka na čoveka respiratornim putem. Ništa neobično za jedan grip, no nešto ga ipak izdvaja od dosadašnjih sezonskih gripova.

Ako se samo setimo priča o teroristima i napadu na Svetski trgovinaki centar, pa čak i RTS-ove propagande “Volimo te otadžbino  naša” za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, možemo zapaziti paralelu kada je beskrajno ponavljanje ‘činjenica’ dovođeno u vezu sa svime što se moglo upotrebiti (a i onim’ što nije) u svrhu podizanja panike. Slična situacija zdesila je i naše javno mnjenje sa panikom oko smrtonosnog svinjskog gripa.

Nisam statističar, ali ljudi koji to jesu navode da svake godine mnogo više (starih i bolesnih) ljudi umire od običnog sezonskog gripa nego što je to bio slučaj ove godina kada je u pitaju svinjski. No ipak ove godine se o tome priča na sve strane. Svakodnevno se navodi broj preminulih, pa i obolelih, a iz sata u sat se dotične informacije ponavljaju na svim informativnim emisijama. Forumi su puni kojekakvih stručnih i laičkih tumačenja izjava lekara i epidemiologa, a krenuli su da niču i sajtovi sa informacijama o gripu. Trenutno stanje u Srbiji je: 56 preminulih i 647 obolelih.

Od svinjskog gripa umre troje ljudi i od jednom svi nose maske, a od side umire na hiljade ljudi pa niko ne nosi kondom.

Glavna pompa oko aktuelnog gripa je vakcina za isti. Prvo se na sve strane pričalo kako nema dovoljno vakcina kako bi svi poželeli da je dobiju preko reda, a onda je krenulo masovno štancovanje kako bi ih imalo i za one koji je ne žele. Čak je i moj mlađi burazer davno skontao o čemu se radi i prokomentarisao:

Taman naprave vakcinu, a grip mutira. Oni naprave novu vakcinu, grip ponovo mutira.

U međuvremeu su se pojavile i razne informacije o štetnosti vakcine, a zbog velikog broja slučajeva sa neželjenim dejstvima u nekim državama je i povučena iz opticaja. Kod nas je među ljude počela da se širi i vest o ženi koja je posle vakcinacije počela da ide unazad. Kao šlag na tortu naišla je afera o podmićivanju i korupciji pri kupovini vakcine, a niko nije oduševljen ni kompanijom preko koje je ceo proces organizovan. Nije bila potrebna nikakva teorija zavere da među Srbima proradi inat pa da više niko ni ne želi da se vakciniše. Bez obzira što u medijima pominje da se do sada vakcinisalo 37.978 građana, većina ni ne želi da se vakciniše. Sve vam je jasno, ako pogledate da su na TV-u snimili reklamu za vakcinu.

Prvo smo oboleli od same priče i masovnog straha od svinjskog gripa, zatim smo strepeli zbog nedostatka vakcine, a potom smo sami sebe izlečili inatom protiv vakcinisanja. Čudni smo mi Srbi sorta…

Inat nas je održao!

A da, pomenuh da i ja muku mučim s’ gripom. Ne brinite se. Nije u pitanju ni pričji, ni svinjski, ni kozji… već obična prehlada. A najviše me nervira što na svaka 3 pasusa moram da trčim da istresam nos. Vala više sam za prethodna 3 dana istres’o sr**a iz nosa, nego što sam is**o od početka godine.

Posle dugog odabira i detaljne potrage za novim laptopom, novi lepotan je konačno tu: Dell Studio 1537. Kako sam ga već nosio na put, prenosim iskustva iz prve ruke. No krenimo redom…

Specifikacije

• CPU: Intel Mobile Core 2 Duo T5800 2GHz
• Chipset: Intel Centrino Mobile Technology, PM45
• RAM: Hynix 2x1GB DDR2 800MHz (Max 2x2GB)
• HDD: Hitachi HTS54225L9A300, 250GB, SATA300, 5400rpm, 7BM Cache
• LCD: Samsung SEC 5441, 15,4” wide, 1280×800, glossy, LED backlight
• GPU: ATI Mobility Radeon HD 3450
• DVD: TSSTcorp DVD+-RW TS-T633A (Samsung)
• LAN: Broadcom NetLink Gigabit Ethernet
• Wi-Fi: Dell Wireless 1397 WLAN Mini-Card, 802.11b/g
• BT: Broadcom Dell Wireless 370 Bluetooth Mini-card
• FireWire: Ricoh R5C832 IEEE-1394
• Audio: 2.2 Intel High Definition Audio
• Webcam: Creative Technology Ltd. 2mpx
• Baterija: 6-cell 56WHr Li-Ion Battery
• Ostalo: Mikrofon, Card Reader, 54 mm ExpressCard slot, HDMI, VGA

Stari notebook i netbook

Eto, došao je i dan da se u moje radno okruženje ponovo vrati full-sized netbook računar ili popularno laptop. Ranije mi je bilo kakav ozbiljniji rad bio nezamisliv bez desktop mašine. Laptop je tu bio čisto kao pomagalo za neke sitnice koje treba završiti kada sam na putu. Kao takav prenosivi računar je imao potpuno drugu primarnu svrhu: multimedija u pokretu. To je bio i glavni razlog zašto sam se otarasio satarog glomaznog laptopa i uzeo novi prenosni računar koji sam mogao da koristim baš tako – nosio ga stalno sa sobom. Naravno, pričam o mališi zvanom Eee PC. Netbook mi je u kombinaciji sa 3G konekcijom na Internet bio idealno rešenje za sve one sitnice koje bih radio na prenosivom računaru: Surf Webom, e-mail, twitter, chat, muzika, filmovi, kopiranje slika sa digitalca i sl. Netbook je i dalje idealno rešenje za sve te zanimacije, a tu spada 90% stvari za koje se prenosivi računari koriste. Međutim, jedina stvar koja je poprilično neudobna je neki ozbiljniji rad kada je u pitaju programiranje ili tome slično. Upravo zato reših da ponovo vratim notebook među svoje alate.

Zahtevi

Kako su poslednjih godina notebook računari postali jako dostupni širokim narodnim masama usled povećanja obima prodaje, smanjenja cena i malte ne minimalnih razlika u performansama u odnosu sa desktop računare, solidan laptop se može kupiti za oko 500€. U toj cenovnoj klasi specifikacije u ponudama svih proizvođača su poprilično ujednačene, pa sam od samih zahteva više obraćao pažnju na dodatnu opremu, kvalitet izrade i komponenti, kao i dizajn, tj. izgled samog računara. Što se nekih hardverskih detalja tiče u obzir je dolazilo sledeće:

• CPU: Intel Core2Duo / AMD X2 – bilo koji dvojezgarni procesor (sem DualCore i Atom-a) 2GHz i više
• RAM: 2GB i više – memorija je najjeftinija za nadogradnju pa se uvek može lako dodati
• HDD: 250GB i više – kako već posedujem eksterni hard disk, 250GB je i više nego dovoljno
• GPU: ATI / nVidia – bilo šta sem Intelove grafike
• LCD: 14″-16″ – kao već imam netbook, sve ispod toga mi je premalo, sve preko toga je preglomazno
• Dodatno obavezno: Wi-Fi, LAN, Bluetooth, Card Reader, HDMI, Webcam, US tastatura
• Dodatno opciono: eSATA, HSDPA, VGA-out, FireWire, Multimedia keys, TV-out, InfraRed, bez OS-a.

Od brendova sam odmah otpisao: Acer i MSI zbog kvaliteta izrade i komponenti; Lenovo i Fujitsu Siemens zbog (ćoškastog) dizajna; Apple i Sony zbog cene… Tako da sam u obzir uzeo ASUS, Toshiba, Dell i HP.

Potraga za pravim

Oni koji su pratili na Twitteru, znaju deo priče o tome kako sam po najgorem vremenu ove jeseni (zvanično još zima nije bila stigla) obilazio sve prodavnice računarske opreme u potrazi za laptopovima koje bih uvrstio u uži izbor. Prvobitno sam planirao da to odradim preko neta, ali se ispostavilo da su sajtovi (posebno oni koji obuhvataju ponudu sa celog tržišta) jako neažurni i informacije na njima poprilično netačne. Bilo kako bilo, podsetio sam se svojih starih geekovskih dana kada sam zbog jedne komponente znao da prepešačim ceo grad, a neretko i odem u drugi.

Uži izbor

U uži izbor ušla su 4 modela. Od toga 1 Dell i 3 ASUS-a. Problem je bio u tome što kod Dell-a ne postoje klasični modeli, već 4 glavne serije pa se prilikom naručivanja (isključivo) preko sajta bira željena konfiguracija. Sve bi to bilo idealno samo da nismo u Srbiji. Ko zna kada bi i kako to stiglo i kolike bi bile dažbine za porez i carinu. Dell se i inače jak oslabo uvozi kod nas, pa je neki dalji izbor praktično nemoguć. Kod ASUS-a je tek haos jer imaju zilion modela i svi su slični. Video sam i dve identične konfiguracije, jednu pored druge, iz potpuno različitih serija sa razlikom u ceni od nekih par hiljada RSD. Na kraju je izgled ipak presudio na stranu Dell-a pa reših da potražim neki od Dell Studio 15 modela koji je najpribližniji zahtevanim specifikacijama.

Pravi i jedini

Posle dva dana pretrage i obilaska skoro svih radnji po Beogradu, kao i telefoniranja radnji po Novom Sadu i Nišu, iskopao sam poslednji model koji je ostao u prodavnici. U PC4U preko puta mog fakulteta, našao sam notebook računar najpribližniji onome što sam želeo: Dell Studio 1537 – C2D 2GHz, 2GB, 250 GB, ATI GPU, Wi-Fi, BT, HDMI, FW, sa US tastaturom, bez OS-a…

Posle lažinih poruka u kojima se autor predstavlja kao Facebook i pokušaja iznude novca preko te popularne društvene mreže, na red su došli i lažni računi za usluge Telekoma Srbije.

Naime, neko je na teritoriji Beograda i AP Vojvodine u poštanske sandučiće ubacivao lažne račune koji veoma podsećaju na standardne račune Telekoma, ali sadrže naplatu usluga koje su inače besplatne. Na slici računa objavljenom u zvaničnom Telekomovom saopštenju za javnost navedena je usluga “Poslovni imenik” sa cenom od 5.999 RSD, a inače se taj imenik dobija potpuno besplatno.

Ukoliko u svom poštanskom sandučetu zateknete bilo šta slično, dobro zagledajte šta piše na istom, a ako niste sigurni da li je račun pravi, proverite u nekoj od pošti ili predstavništvu kompanije Telekom Srbija.

Juče me je oduševila jedna priča, pa reših danas da je podelim sa ostalima. Naime, deda mog druga je došao na jako interesantnu ideju. Čovek ima 71 godinu, priča 6 jezika i jogom se bavi već 10 godina. Kako ima kuću na moru (na nekih 7,8km od centra Uljcina) dogradio je sprat, opremio ga i rešio da, malte ne džabe, studentima ponudi smeštaj za letovanje uz časove joge koje zainteresentima besplatno drži na obližnjoj plaži.

Kao što već rekoh, soba sa kuhinjom, kupatilom i 4 dupla kreveta (do 8 ljudi) se nalazi na 7,8km od centra Uljcina, a lokalni kombi prevoznici voze do grada za 1€. Jedino što je potrebno obezbediti je Vaša poseteljina, peškir i tako te lične stvari, a za klopu se već možete snaći i dole. Rezervacije su moguće od sada pa tamo negde do septembra, pa ko želi da se opusti i zabavi može ugrabiti noćenje za samo 1€. Više informacija može nađi na flajeru ispod.

Marko i ja smo upravo potvrdili da smo najkreativniji kada nemamo šta pametno da radimo (ili je u toku ispitni rok). Za razliku od heftalice danas smo napravili sasvim korisnu stvar za svakodnevni život – postolje za laptop.

Kako Marko već duže vreme planira kupovinu postolja za svoj laptop, dosta smo razgledali ponudu domaćih dobavljača hardware-a. Bilo je više postolja različitih karakteristika, no sva su imala malo veću cenu pa je kupovina uvek odlagana. No kako su nas stisli ovi vreli dani do nekog rešenja se moralo doći pod hitno. Moja desktop mašina se i dalje opako greje i pored toga što sam ugradio ventilator od 120mm, a stranica je po default-u otvorena. Zamislite kako je tek u Toshiba-inom laptopu koji takođe radi 24h dnevno. To je samo aktuelizovalo priču o postolju za laptop pa je Marko rešioda sebi isto napravi od materijala koje već posedujemo u stanu. Našao je kartonsku kutiju koja će biti osnova, ali nešto je nedostajalo za kompletiranje postolja. Meni su na pamet padale razne ideje, od isecanja plastičnih flaša do kompletnog dizajna od kartona, no ništa od toga nije bilo odgovarajuće. Sve dok nismo našli stari plastični čiviluk koji odavno odbija da stoji na zidu duže od par dana.

Isekli smo kartonsku kutiju od patika, izmerili, premerili, probušili rupe u kartonu i prilepili plastični čiviluk za donji deo kutije. Tako je poklopac dao potrebni ugao za ugodno kucanje na tastaturi, a čiviluk postao graničnik koji laptop drži na postolju. Izbušene rupe kroz koje prolati deo čiviluka omogućavaju da sistem sam sebe drži u jednom komadu, ali smo i pored toga ipak sve ojačali sa malo lepljive trake. Za svaki slučaj

S’ obzirom da savršeno radi posao za koji je osmišljeno, a uz to smo ga napravili potpuno bez ikakvih troškova, ovo postolje je idealno rešenje za efikasno hlađenje laptop računara. Kako sve to izgleda i kako funkcioniše, pogledajte na sledećim fotkama…

Konferencija posvećena primeni informacionih tehnologija u savremenom poslovanju, pod nazivom BizIT, održana je 6. aprila 2009. godine u svečanoj konferencijskoj sali na Beogradskom sajmu. Organizator konferencije je studentska organizacija AIESEC sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a kao što je Svet Kompjutera i najavio, uz slogan Deal with IT, predavači su kroz prezentacije i predavanja pričali o konkretnim primerima upotrebe softverskih rešenja kao što su SAP, ERP, CRM, SCM, RFID, primeni bar kodova i standardizaciji istih, a Microsoft je predstavio svoj Dynamics integrisni paket. A evo i kako je sve izgledalo…

Podstaknut Nebojšinim postom o sunčanju uz Telenor Internet, reših da istresem svoja iskustva kada je 3G u Srbiji u pitanju. Naime, ukratko ću opisati šta je taj 3G uopše, kao i razlog zašto sam izabrao baš MT:S kao i svoja iskustva sa istim. Pa da krenem…

Sam termin 3G označava treću generaciju mobilne telefonije, naslednika 2.5 generacije koju većina ovdašnjih korisnika jošuvek koristi. Najatraktivnija 3G usluga je svakako video-telefoniranje, ali ono zbog čega je 3G zanimljiv kao rešenje za broadband internet pristup je maksimalna brzina prenosa podataka od 14.4 Mbps za download i 5.8 Mbps za upload. Sam 3G standard sadrži više podstandarda kao što su UMTS (Evropa, Japan), TD-SCDMA (Kina) i CDMA2000 (Amerika). No jedno je teorija, a drugo praksa. Brzine u Srbiji su svakako manje nego u ostatku Evrope, no sasvim su dovoljne za ono što je glavna namena 3G Interneta – suft van kancelarije/kuće.

Od kako je još 2006. Telekom prvi u Srbiji pustio u pogon 3G signal, a kasnije se uključio i Telenor, ništa zanimljivo se nije dešavalo na tom polju. Bilo je tu i tamo nekih zanimljivih promocija, no ništa spektakularno što bi privuklo veliku pažnju korisnika i nateralo ih da počnu masovno da koriste video pozive i ostale servise koje 3G pruža. Zatišje je trajalo sve do početka ponude 3G Interneta uz USB modem u paketu. Telenor je kao i uvek krenuo u bombastičnu kampanju, a MT:S je počeo sa privlačenjem onog dela populacije kojoj Internet najviše i treba – studentima. Telekomova ponuda studentskih paketa je višestruko jeftinija od Telenorove, pa tako i zanimljivija. Iskreno, svi moju drugovi koji su uzeli 3G Internet, potpisali su ugovore sa MT:S-om.

Još jedna bitna stavka je pokrivenost. Tu je MT:S i dalje u prednosti jer ima pokrivenu skoro celu Srbiju, za razliku od Telenora koji tek sada počinje sa pokrivanjem većih opština. Do kraja prošle godine Telenor, 3G signalom, nije imao pokriven čak ni ceo Beograd. Dodajmo na to i cene koje su višestruko veće nego kod konkurencije i sve postaje jasno. OK, za nekoga ko ima firmu i nije mu problem da plati par hiljada dinara samo da bi čekirao mail sa službenog puta možda ovo i nije za razmišljanje, ali za omladinu svakako jeste, jer se za razliku u ceni na godišnjem nivou može priuštiti 10 dana letovanja u Bugrskoj ili Hrvatskoj.

Evo i uporednog prikaza cena kod MT:S-a i Telenora:

Iz ličnog iskustva (od evo već par meseci) mogu reći da sam zadovoljan MT:S-ovim 3G Internetom. USB modem u sebi ima igrađenu flash memoriju na kojoj se nalaze drajveri za Windows i MacOS, a uz malo podešavanja sve fino radi i pod Linux-om, tako da je moj mali Eee PC uvek online. Od sada više ne moram da povezujem mobilni preko Bluetooth-a i koristim ga kao modem, već mi je u rancu uvek i mali USB modem koji se po potrebi stavlja u funkciju za nekoliko sekundi.

Razne, kako privatne tako i poslovne obaveze bile su razlog za 20-ak dana mog odsustva sa Interneta, a neaktivnost po tom pitanju su primetili i ljudi sa moje IM liste. Bilo je tu više raznih dešavanja pa sam planirao da svakom ponaosob posvetim po jedan post, no na kraju ću ih ipak ukratko pomenuti u jednom. Pa da krenem…

OpenCoffee Club

Neformalno okupljanje pojedinaca koji se bave Internetom i srodnim strukama, pod nazivom OpenCoffee Club, održano je 04. marta u kafeu Kolačić, i to drugi put u Beogradu. Nix i ja smo kao predstavnici Linke.rs-a bili na licu mesta među prvima, te smo vreme do okupljanja ostatka ekipe prekratili uz malo Q3-a. Bilo je tu poznatih njuški, kao i interesantnih debitanata. Uz kaficu se ćaskalo o raznim stvarima, kako iz struke tako i iz realnog života, pa je atmosfera bila opuštena, a društvo prijatno i spremno na saradnju. Sve u svemu, upoznali smo neke nove ljude i pale su zanimljive ideje koje čekaju na realizaciju. U toku su dogovori i organizacija oko jednog zanimljivog projekta koji je nastao te večeri, ali o tome ću pisati nešto detaljnije tek kada cela stvar poprimi ozbiljniji oblik i kada se krene sa realizacijom. U svakom slučaju, preporučujem svima da obavezno posete sledeće OCC okupljanje.

Dan proja Pi

Već sam pisao o matematičkim praznicima u svetu, a od Đorđeta sam saznao da se šuškalo o organizovanju slične proslave po prvi put i u Srbiji. Pošto je bilo zainteresenata, 14. marta je zvanično i proslavljen Pi dan. A kako to običaji nalažu, početak ceremonije bio je planiran za 1:59. Usled manjeg kašnjenja organizacije, krenuli smo malo kasnije, no to nas nije omelo da ze zasladimo uz tortu i kolače u obliku broja Pi. Naravno nezaobilazna je bila i Pizza na kojoj je kečapom bio ispisan magični broj, a kasnije je usledilo i takmičenje u recitovanju decimala broja Pi, pa smo dobili i prvog pobednika u toj disciplini. Detaljniji izveštaj sa okupljanja možete pročitati na stranicama Vikipedije. A do sledeće godine, vežbajte učenje decimala napamet

Business Innovation Programs

U okviru projekta “Razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji” koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške, u periodu od 16. do 20. marta u Kruševcu je održana petodnevna obuka za početnike u biznisu. Moram priznati da sam bio jako skeptičan kada sam za ovu obuku konkurisao sa idejom o Internet portalu, jer smo ipak u Srbiji gde se Internet i ne shvata posebno ozbiljno, naročito kada su investicije u pitanju. Da se stvari kreću u pozitivnom smeru, naznaka je i to što je moj projekat izabran među 20 privilegovanih koji imaju prednost prilikom konkurisanja za start-up kredite za početnike kod Republičke agencije za razvoj Malih i Srednjih Preduzeća i Preduzetništva. Na samom seminaru smo kroz interaktivni rad učili kako se pišu biznis planovi, a data su nam i detaljna uputstva kako se registruje firma/preduzeće. Pored toga, upoznati smo sa detaljima konkursa, a predavači su nam prenosili i praktične savete iz njihovih ranijih iskustava koji su jako bitni za nas mlade preduzetnike. Još uvek razmatram svoju ideju i razrađujem plan, a šta će biti – videćemo…

Sajam automobila

Krenuo sam od dizajna, preko matematike i biznisa i na kraju je red da se novci negde i potroše, a za to nema lepšeg mesta od Sajma automobila Već par godina unazad nisam posećivao dotični sajam iz prostog razloga što atraktivnijih automobila ima na ulicama naše prestonice, te na sajmu skoro pa i da nema ničega zanimljivog. No kako je neko društvo iz Kragujevca dolazilo specijalno da obiđe sajam, reših da im pravim društvo. I da, kao što sam i očekivao jedina zanimacija bile su one lepe tete koje ulepšavaju skupocene automobile. Da ne grešim dušu, bilo je i lepih četvorotočkaša, no na žalost o njima ću još neko vreme moći samo da sanjam. Evo fotkice jednog od lepotana, pa uživajte. A ko želi da vidi neku od onih lepih teta koje rade kao promoterke, neka prošeta do sajma pošto je otvoren još par dana (27.03 – 05.04.2009.).